Википедија

Административна подјела Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 3:
'''Административна подјела Србије''' одређена је Уредбом о управним окрузима [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] из [[2006]]. године<ref name="уредба">{{cite wikisource |title=Уредба о управним окрузима |wslink=:sr:Уредба о управним окрузима |last= |first= |authorlink= | year=2006 |publisher=Сл. гласник РС |location= |pages=15/2006 |scan=| pages = }}</ref> и Законом о територијалној организаацији [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] из [[2007]]. године.<ref name="закон">{{cite web |title=Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije |url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_teritorijalnoj_organizaciji_republike_srbije.html |website=www.paragraf.rs |accessdate=13. 9. 2019 |language=sr | year=2007}}</ref>
 
Република Србија је подијељенаподељена Уредбом на двадесет девет [[Управни окрузи Србије|управних округа]], док су јединице [[Територијална организација Србије|територијалне организације]] према Закону општине и градови и аутономне покрајине.<ref name="закон" />
 
== Региони ==
:'''Аутономне покрајине'''
 
Србија има двије аутономне покрајине, [[Војводина|Војводину]] на сјеверусеверу (39 општина и 6 градова) и [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] на југу (28 општина и 1 град).<ref name="закон" />
 
Аутономна покрајина Војводина има своју [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|скупштину]] и [[Покрајинска влада Војводине|владу]]. Ужива аутономију у одређеним овлашћењима, као што су [[инфраструктура]], [[наука]], [[образовање]] и [[култура]].<ref>{{cite wikisource |title=Закон о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине |wslink=:sr:Закон о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине |last= |first= |authorlink= | year=2009 |publisher=Сл. гласник РС |location= |pages=99/09 |scan=| pages = }}</ref>
Ред 17:
[[Датотека:Статистички региони Србије.png|мини|десно|Статистички регион Србије]]
 
Србија је подијељенаподељена на пет статистичких региона:
* Војводина
* [[Београд]]
Ред 28:
[[Датотека:Okruzi Srbije.PNG|мини|лево|Управни окрузи Србије]]
 
Управни окрузи су првостепена административна подјелаподела земље и највећи субјекти, сачињени од општина и градова. Управни окрузи су регионална средишта државне власти; они представљају чисто административну подјелу и сједишта су различитих државних институција, као што су фондови, канцеларије и судови. Они нису дефинисани Законом о територијалној организацији, али јесу Уредбом о управним окрузима Владе Србије из 2006. године.<ref name="уредба" />
 
Србија је подијељена 29 управних округа, од који се 7 налази у Војводини, 9 у Јужној и источној Србији, 8 у Шумадији и западној Србији и 5 у Косову и Метохији, док Град Београд представља сопствени управни округ.
Ред 36:
[[Датотека:Gradovi i opštine Srbije.pdf|мини|десно|Територијална организација Србије]]
 
Србија је подијељенаподељена на 145 општина и 29 градова,<ref name="закон" /> који чини основну јединицу локалне власти. Свака општина и град имају своју скупштину (која се бира на сваке четири године на мјесним изборима), предсједник општине или градоначелника, јавне службе и буџет. Општине обично имају више од 10.000 становника, а градови више до 100.000.<ref name="закон" />
 
Општина и већина градова се састоје од мјеснихмесних заједница, који у већини случајева одговарају насељима (селима) у руралним подручјима (неколико мањих села може чинити једну мјеснумесну заједницу, а већа села могу садржати више мјеснихмесних заједница). Урбана подручја могу такође бити подијељена на мјеснемесне заједнице. Њихова овлашћења укључују комуникацију изабраних представника општине или града са грађанима, организовање грађанских иницијатива везаних за јавну службу и комунална питања. Њима предсједавају савјети, бирани на полуформалним изборима, чији су чланови у основи волонтери. Улога мјеснихмесних заједница је далеко влажнија у руралним подручјима; због близине општинским средиштима, многе урбане мјесне заједнице су нефункционалне.
 
Шест градова — [[Град Београд|Београд]], [[Град Нови Сад|Нови Сад]], [[Ниш]], [[Град Пожаревац|Пожаревац]], [[Град Ужице|Ужице]] и [[Град Врање|Врање]] — подијељенеподељене су на „градске општине”, подијељене на градска и приградска подручја. Надлежности градова и градских општина су подијељене. Од њих, само Нови Сад није прошао потпуну трансформацију, јер новоформирана [[Градска општина Петроварадин]] постоји само формално; заправо, [[Градска општина Нови Сад]] је у великој мјери одговара територији Града Нови Сад (и највећа је појединачна општина у земљи, са преко 300.000 становника).
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Административна_подјела_Србије”