|
'''Илија Вукићевић''' ([[Београд]], [[3. август]] [[1866-]] — Београд, [[5. март]] [[1899]]) био је писац српског [[Književni realizam|реализма]]. Оставио је иза себе 31 [[Приповетка|приповетку]], седам [[Бајка|бајки]] и две [[Драма|драме]]. Позната је његова збирка приповедака „Арнаутске слике“, а најспецифичнија приповетка је „Прича о селу Врачима и Сими Ступици“.<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite book|title=Najlepse price Ilije Vukicevica|last=|first=|publisher=|year=|isbn=978-1514724057|location=|pages=}}</ref>
== Биографија ==
Рођен је у Београду, од оца Ивана Вукићевића, судије, и умромајке Софије. Основну школу и гимназију учио је по разним местима у БеоградуСрбији, јер му је отац као државни чиновник често премештан. Завршио је гимназијустудије иприродних природне наукенаука на Филозофском[[Велика факултетушкола|Великој школи]] у Београду 1888. године. Радио је као професор математике, земљописа и француског језика. Прва служба му је била у Врању и претпоставља се да је предавао великом јужњаку [[Борисав Станковић|Бориславу Станковићу]]. Једно време је био члан уредништва часописа „Дела”, а током 1894. је боравио у Швајцарској ради усавршавања у струци. Оженио се Јованком Чолак Антић с којом добија сина Ивана. Брачна и породична срећа убрзо престаје, јер се Илија разболео од тешког нервног поремећаја и 1899. умро у 33. години живота.<ref>{{Cite web|url=http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/zamke-sime-stupice|title=|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
== Књижевни рад ==
Књижевни утицај на њега су извршили [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]], [[Милован Глишић]] и [[Јанко Веселиновић]]. Код Вукићевића се реализам меша са фантастиком, [[Гротеска|гротеском]], народном бајком, алегоријом и сатиром. Натуралистички мотиви, неправде, халуцинације, снови, ишчашења у породичним односима, психолошки поремећаји и сличне теме – најављују будуће српске реалисте: [[Симо Матавуљ|Симу Матавуља]], [[Иво Ћипико|Ива Ћипика]], Борислава Станковића и [[Радоје Домановић|Радоја Домановића]].<ref name="аутоматски генерисано1" />
== Библиографија ==
{{DEFAULTSORT:Вукићевић, Илија}}
== Литература ==
* Илија И. Вукићевић, Целокупна дела (уI дваи тома)II, Издавачко предузеће „Народна просвета”, Београд, 1929.
* Приповедачи I, уредник Бошко Новаковић, Штампарско предузеће „Будућност”, Нови Сад, 1963.
[[Категорија:Рођени 1866.]]
[[Категорија:Умрли 1899.]]
|
