Милан Живадиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Фудбал биографија
| име = Милан Живадиновић
Линија 22 ⟶ 21:
}}
'''Милан Живадиновић''' ([[Београд]], [[15. децембaр]] [[1944]]) је [[Срби|српски]] фудбалски тренер и бивши [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер.<ref>[http://www.reprezentacija.rs/
== Каријера ==
Линија 31 ⟶ 30:
У изузетно богатој тренерској каријери водио је велики број клубова и репрезентација. Био је тренер у јуниорима Црвене звезде од 1977. до 1979. године. Први тим црвено-белих водио је од 1992. до 1994. године и освојио један [[Куп СР Југославије у фудбалу|национални куп]] 1993. године, када је Звезда против [[ФК Партизан|Партизана]] у другој утакмици финала стигла до трофеја бољим извођењем пенала. Популарни Жива је тада у финишу меча на терен послао резервног голмана Милана Симеуновића, који је постао јунак утакмице, када је одбранио ударац [[Предраг Мијатовић|Мијатовића]], а затим реализовао последњи шут за освајање трофеја.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/108911/2015/05/15/vremeplov-zivina-taktika-i-heroj-simeunovic-doneli-zvezdi-kup-1993-godine/ Времеплов: Живина тактика и херој Симеуновић донели Звезди Куп 1993. године], Приступљено 22. 5. 2016.</ref> Био је тренер Звезде у тешком времену за државу, када је свим клубовима било забрањено учешће у Европи због санкција. Жива је био један од заслужних за долазак [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] у клуб, а забележио је и највећи број вечитих дербија као тренер Црвене звезде у последње две и по деценије, рачунајући и ревијалне мечеве, који су играни у то време.
Поред Звезде, у тренерској каријери водио је још [[ФК Нови Сад|Нови Сад]], [[ФК Спартак Суботица|суботички Спартак]], [[ФК Рад|Рад]], [[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеску]], Сакаријаспор из Турске, [[ФК Будућност Подгорица|Будућност]], [[ФК Приштина|Приштину]], [[ФК Раднички Ниш|нишки Раднички]], Ал Шахаб, [[ОФК Београд]], Аполон са Кипра, Ал Наср, [[ФК Обилић|Обилић]], Саба Батери, са којим има освојен Куп Ирана 2005. године и Чангша Ђинде из Кине. Био је селектор младе репрезентације Југославије. У периоду од 1998. до 1999. водио је [[Фудбалска репрезентација СР Југославије|национални тим]] као селектор на шест утакмица у време када је репрезентација била шеста на ФИФА ранг листи. Остварио је учинак од три победе, два ремија и једног пораза, а остаје забележено да није изгубио утакмицу у квалификацијама за Европско првенство (све три победе), и то у време када је репрезентација због политичке ситуације играла мечеве ван Србије и Црне Горе. Водио је још и националне селекције [[Фудбалска репрезентација Ирака|Ирака]], Јемена, [[Фудбалска репрезентација Гане|Гане]] и Мјанмара.
=== Остало ===
Познат је и по гостовањима у емисији [[КЦН Коперникус|КЦН Спорт]] Дејана Анђуса, где је био стални стручни сарадник.
== Референце ==
| |||