Порт Артур (Кина) — разлика између измена

До осамдесетих година [[19. век|XIX века]] [[Порт Артур (Кина)|Порт Артур]] (данас кинески Ли Шан) је био мало насеље са пристаништем за бродове. Тада кинеске власти изграђују поморски басен и организују прве фортификацијске радове у којима учествује око 4.000 радника. До [[1892]]. године тврђава и лука биле су углавном завршене. Цео систем утврђења био је подељен на поморски и копнени фронт одбране. Улаз у луку делио је поморски фронт на источни и западни одсек. На том фронту било је осам обаласких форова (утврђења) сталног типа наоружаних са 62 обалска оруђа система „[[Круп]]“ (нем. Krupp). Форови су били изграђени од земље и камена; горњи слојеви грудобана и нагиба били су делимично ојачани танким слојем бетона. Копнени фронт се преотезао од источне обале залива Та-Хо преко висова североисточно и северно од [[Порт Артур (Кина)|Порт Артура]] на [[Јанг-Шу-Коу]], а западни од Порт Артура се спајао са обалним фронтом. На сваком већем вису се налазила по једна артиљеријска батерија, а у долини залива [[Лунг Ван]] (Голубији залив) од иловаче је било направљено неколико утврђења облика квадрата. Копнени део је иамо око 50 оруђа, а утврђења су била пољског типа без казамата и оклопа. Одбрамбена линија позната као „Мали Кинески зид“, повезивала је утврђења. На почетку [[Први кинеско-јапански рат|јапанско-кинеског рата]] 1894—1895. г. Порт Артур је био главна кинеска поморска база. Јапанци су успели да га заузму [[1894]]. године, али су га већ наредне године вратили Кинезима.<ref name="ВЕ1"/>

 

Још током шездесетих година [[19. век|XIX века]] [[Русија]] је приморала [[Кина|Кину]] да јој уступи пространу област у сливу реке [[Амур]] (Хај-Лунг Чјанг) да би [[1896]]. године био је закључен уговор о узајамној помоћи којим Русија добија концесију за изградњу Кинеске источне железнице – веза [[Сибир]]а преко [[Манџурија|Манџурије]] са [[Владивосток]]ом. [[Децембар|Децембра]] [[1897]]. године руски ратни бродови су упловили у луку [[Порт Артур (Кина)|Порт Артур]], а у [[март]]у [[1898]]. године су биле искрцане и трупе. [[Кина]] је под таквим условима, исте године, уступула [[Русија|Русији]] у закуп на 25 година јужни део полуострва [[Љаодонг]] и луку Порт Артур, која тако постаје главна база руске ратне морнарице на Далеком истоку. Одмах по преузимању [[Порт Артур (Кина)|Порт Артура]] Русија уместо старих кинеских утврђења ипочиње да изграђује нова. Тиме Русија постаје веома озбиљан конкурент [[Јапан]]у на азијском копну, због чега Јапан плански и убрзано почиње са припремама за рат против [[Русија|Русије]]. У [[Руско-јапански рат|руско-јапанском рату (1904-1905)]], Порт Артур је после 6 месеци опсаде пао у руке [[Јапанско царство|Јапанског царства]].<ref name="ВЕ1"/>