Амандмани на Устав Србије 1989. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Додат садржај ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 7:
Резултат тих демонстрација било је обарање покрајинског руководоства у [[Војводина|Војводини]], као и руководства у [[Црна Гора|Црној Гори]], а почетком [[1989]]. године најављене промене уставног положаја Србије изазвале су генерални штрајк албанских рудара у руднику Стари Трг код [[Приштина|Приштине]]. Милошевић је ултимативно захтевао од југословенског државног и партијског врха да му одобри употребу силе како би угушио побуну на Косову и Метохији. Видевши да је српски лидер добио подршку више од милион грађана на митингу у [[Београд]]у, [[28. фебруар]]а, [[Председништво СФРЈ]] није имало другог решења но да одобри употребу војске. Готово паралелно, снаге српске полиције упале су у руднике и угушиле отпор. Похапшено је на стотине особа, а оно што је најважније, [[23. март]]а је косовски парламент прихватио уставне амандмане.
Пет дана касније, [[28. март]]а, [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] на свечаној седници оба већа проглашава амандмане на републички Устав, честитајући на ''„исправљању историјских грешака које су умањиле утицај српске државе на део њене територије“''. СР Србија је повратила одређену контролу над покрајинама у виду команде над покрајинским територијалним одбранама, затим управом над покрајинском милицијом и Службом државне безбједности, и сл. Ове уставне промене, које су значајно смањиле права и овлашћења [[Војводина|Војводине]] и [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], крунисане су доношењем [[Устав Србије из 1990. године|новог Устава Србије]] септембра [[1990]]. године.
== Види још ==
| |||