Фулхенсио Батиста — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
| име = Фулгенсио Батиста
Линија 26 ⟶ 25:
| крај_функције_2 = [[1. јануар]] [[1959]].
}}
Генерал '''Фулгенсио Батиста Залдивар''' ({{јез-шпа|Fulgencio Batista y Zaldívar}}; [[Банес]], [[Куба]], [[16. јануар]] [[1901]] — [[Марбеља]], [[Шпанија]], [[6. август]] [[1973]])<ref>{{Cite web|url=https://www.pbs.org/wgbh/americanexperience/features/castro-fulgencio-batista-1901-1973/|title=Fulgencio Batista (1901-1973) {{!}} American Experience {{!}} PBS|website=www.pbs.org|language=en|access-date=2020-11-21}}</ref> је био кубански председник и војни диктатор.
== Детињство и младост ==
Линија 48 ⟶ 45:
[[Датотека:HavanaSlums1954.jpg|мини|десно|250п|Сиротиња у Хавани поред новог стадиона и наспрам казина.]]
[[Датотека:ConstantinoAriasUglyAmerican.jpg|мини|десно|250п|Фотографија ''Ружни Американац'' представља туристу из Батистине ере.]]
Куба се деценијама, током читаве прве поливине XX века, налазила у стању опште националне фрустрације, у којој су се на власти смењивале диктаторсе камариле. Међу њима се
Батиста је, као и већина других латиноамеричких лидера тога доба, водио спољну политику окренуту ка Сједињеним Америчким Државама. Стога је до самог пада режима 1959. године уживао отворену подршку Беле куће, посебно председника [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхауера]]. С обзиром на геостратешки битан положај кубанског острва, Вашингтон ни једног тренутка није дозвољавала да амерички интереси на Куби буду угрожени.
Линија 78 ⟶ 75:
У међувремену је Хосе Антонио Ечеверија, вођа студентског „Револуционарног директоријума“, организовао 13. марта 1957. године са 150 младића упад у председничку палату, у покушају да убије Батисту. Атентат није успео, јер је Батиста побегао преко крова, а око 40 пучиста је побијено. Такође, маја 1958. године, бивши председник Прио послао је из САД брод са 27 завереника са задатком да свргну Батисту. И овај покушај је пропао, а 23 завереника су убијена. На сличан начин окончана је и побуна пуковника Карлоса Таберниље у граду [[Сјенфуегос]], у којој је страдало 33 официра.
Међутим, герилске снаге наносиле су све веће губитке кубанској војсци. Че Гевара је без борбе ушао у [[Санта Клара (Куба)|Санта Клару]] 29. децембра 1958. године. У ноћи између 31. децембра 1958. и 1. јануара 1959. године, Батиста је потписао декрет којим подноси оставку. У два сата по поноћи, носећи са собом око 700 милиона америчких долара, Батиста, његова породица и четрдесетак сарадника у три авиона напустили су Кубу и побегли у Доминиканску Републику,<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Fulgencio-Batista|title=Fulgencio Batista {{!}} Biography & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-11-21}}</ref> где им је диктатор Трухиљо пружио заштиту. Батиста добија политички азил у Шпанију, премда му није дозвољен улазак у САД. Сутрадан је Че Гевара са својим трупама умарширао у [[Хавана|Хавану]], без и једног испаљеног метка. Фидел Кастро, вођа револуције, тријумфално је ушао у престоницу 8. јануара. 1959. године, стигавши из Сантјага де Куба у пратњи великог броја сабораца.
== Након револуције и породични живот ==
Батиста је неко време живео на острву [[Мадеира]] и у Лисабону, у Португалији, где је радио у једном осигуравајућем друштву. Такође је објавио шест књига. Фулгенсио Батиста умро је у [[Гвадалмина|Гвадалмини]], Шпанија, 6. августа 1973. године у 73. години живота, од последица срчаног удара,<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1973/08/07/archives/batista-dies-in-spain-at-72-unending-exile-succession-of-jobs-cuba.html|title=Batista Dies in Spain at 72 (Published 1973)|date=1973-08-07|work=The New York Times|access-date=2020-11-21|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> два дана након што је, наводно, група атентатора које је послао Фидел Кастро планирала његово убиство.
Женио се два пута. Са првом супругом, Елизом Гомез (у браку од 1926. до развода 1946. године), имао је две ћерке и сина, а са другом, Мартом Мирандом (у браку од 1946. до Батистине смрти 1973. године), четири сина и ћерку. Имао је и ванбрачну ћерку Фермину Еставез, рођену 1935. године.
Линија 89 ⟶ 86:
* [[Кубанска револуција]]
* [[Фидел Кастро]]
== Референце ==
<references />
== Спољашње везе ==
| |||