Википедија

Облигационо право — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Облигационо право се од [[стварно право|стварног права]] разликује по читавом низу правних карактеристика. По субјектима, који су увек одређена лица, по свом релативном карактеру, по предмету, јер је код стварног права предмет ствар, а код облигационог давање, чињење и трпљење, по дејствима застарелости и сл.
 
ОблигациноОблигационо право се од [[наследно право|наследног]], које је такође део грађанског права, разликује јер се наследно право бави правним регулисањем имовинско правнихимовинскоправних односа за случај смрти једног лица (послови mortis causa), док облигационо право регулише послове за живота лица (inter vivos).
 
Облигационо право са својом особином да регулише промет робе и услуга не раздваја се од [[привредно право|трговачког]] (привредног) права. АлиМеђутим, због специфичности послова које углавном произилазе из посебног статутсастатуса њихових субјеката, постоји низ правила која важе само за привредно, а не и за облигационо право. Та разлика не утиче на потпуно раздвајање материје у смислу посебних законика, мада је у неким правним системима и то случај.
 
 
Облигационо право спада у ред најстаријих правних дисциплина. Кроз преузете принципе [[римско право|римског права]] ствара се широка основа на којој ће почетком [[19. век]]а и касније бити постављене тзв. модерне [[кодигикација|кодификације]] грађанског права. Облигационо право са својим институтима и правилима истовремено је и стабилно и променљиво.
 
Стабилност се огледа у временској постојаности читавог низа правила која долазе још из римског права (начин постанка и престанка облигације, [[извршења уговора]], [[накнада штете]]), док се променљивост види у чињеници многих принципа и правила која старом праву нису била позната или су била у почетном облику (принцип консенсуализма, [[аутономија воље|аутономије воље]], [[колективни уговори]], [[осигурање]]). То је довело данас до тога да је постигнут висок степен уопставањауопштавања конкретних облигационих односа.
 
На промене у облигационом праву утичу различити фактори: економски, степен моралне и техничке цивилизације, филозофско и политичко опредељење једне средине (нпр. индивидуалистичка филозофија и либерализам утицали су на стварање тзв. теорије о [[аутономија воље|аутономији воље]]). Утицај ових општих филозофских и политичких погледа нарочито је видљив код установе јавног поретка – ова установа нема унапред дату садржину већ се она мења у зависности од одређених ванправних чињеница.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Облигационо_право”