Доминикански самостан Светог Крижа на Чиову — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
Самостан Светог Крижа данас је у Хрватској заведен под ознаком З-3492 као непокретно културно добро - појединачно, правни статус заштићена културног добра, класификовано као "сакрално-профана градитељска баштина". Није под УНЕСКО-вом заштитом.
== Историја ==
Оснивање доминиканског самостана Светог Крижа на острву Чиово непосредно је вазана за покрет обнове доминиканског реда у 15. и 16. веку. Након оснивања доминиканског реда 1216. године, у првих стотинак година он је имао 18 провинција (редовничких покрајина) и у 620 самостана око 12.000 чланова, да би настао период осипања редовника, из више разлога:
* природни замор доминиканског реда након наглог успона реда,
* велика епидемија Црне куга која је 1348. готово преполовила европско становниство, начинивши пустош у самостанским заједницама,
* стогодисњи рате (1337 -1453.) између Француске и Енглеске који је економски осиромађио и бројчано опустођио најнапредније и најбројније самостане и провинције;
* именовање најспособијих редовника бискупима или њихово узимање у црквену службу итд.
*
* Почевод од краја 14. века, ред је постепено надокнађивао велике бројчане губитке и поновно ухватио корак развоја на разним подручјима. Вођен снажним деловањима генерала (врховног старешине) реда Рајмунда из Капуе(1380 -1399), који је дошао до идеје да у свакој провинцији реда оснује барем по један самостан примарног редовничког деловања у којима би редовници живели по првобитној замисли, он је тим повратио основну идеју оснивача реда и тако повратио некадашњи углед и бројност доминиканаца.
Недалеко од самостана средином 15. века накнадно су изграђене куће засеока Арбанија, чији су становници, који су обрађивали самостанске поседе. За ове мештане тврди се да су пореклом Албанци, који су ратовали за Мелетачку републику.
| |||