Википедија

Црно море — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
'''Црно море''' је водена маса и [[ивично море]] [[Атлантски океан|Атлантског океана]] између [[Источна Европа|источне Европе]], [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и [[Западна Азија|западне Азије]].<ref name="UNEP20012">{{cite web|url=http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|title=Socio-economic indicators for the countries of the Black Sea basin|year=2001|others=UNEP/GRID-Arendal Maps and Graphics Library|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110210044702/http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|archivedate=10. 2. 2011.|accessdate=11. 12. 2010.|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> Снабдевају га бројне велике реке, као што су [[Дунав]], [[Дњепар]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дон]] и [[Риони]]. Око трећина воде Европе дотиче у Црно море,<ref>{{Cite web|url=http://blacksea-education.ru/e2.shtml|title=Black Sea: Geography, Oceanography, Ecology - Basic Information|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=5. 4. 2018}}</ref> обухватајући [[Аустрија|Аустрију]], [[Белорусија|Белорусију]], [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Хрватска|Хрватску]], [[Грузија|Грузију]], [[Њемачка|Немачку]], [[Мађарска|Мађарску]], [[Молдавија|Молдавију]], [[Пољска|Пољску]], [[Румунија|Румунију]], [[Русија|Русију]], [[Србија|Србију]], [[Словачка|Словачку]], [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турску]] и [[Украјина|Украјину]].
 
Црно море обухвата површину од 436.400{{nbsp}}km² (без [[Азовско море|Азовског мора]]),<ref>Surface Area—{{cite web|url=https://www.ceoe.udel.edu/blacksea/geography/index.html|title=Black Sea Geography|year=2003|work=University of Delaware College of Marine Studies|accessdate=3. 4. 2014.}}</ref> има максималну добину 2.212{{nbsp}}m,<ref>Maximum Depth—{{cite web|url=http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|title=Europa – Gateway of the European Union Website|work=Environment and Enlargement – The Black Sea: Facts and Figures|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081114143619/http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|archivedate=14. 11. 2008.|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> и запремину од 547.000{{nbsp}}km³.<ref>{{cite journal|date=30. 3. 1989.|title=Unexpected changes in the oxic/anoxic interface in the Black Sea|url=http://www.nature.com/nature/journal/v338/n6214/abs/338411a0.html|volume=338|doi=10.1038/338411a0|accessdate=2. 12. 2006.|work=Nature Publishing Group|pages=411-413}}</ref> Ограничено је [[Понтијске планине|Понтијским планинама]] на југу, [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]] на истоку, [[Кримске планине|Кримским планинама]] на северу, [[Странџа|Странџи]] на југозападу, и висоравни [[Доброџија платоДобруџа|Доброџији платоуДобруџе]] на северозападу. Најдужи источно-западни опсег је око 1.175{{nbsp}}km.
 
Важни градови дуж обале су Батуми, [[Бургас]], [[Констанца]], [[Гиресун]], [[Истанбул]], [[Керч]], [[Новоросијск]], [[Одеса]], [[Орду]], [[Поти]], [[Ризе]], [[Самсун]], [[Севастопољ]], [[Сочи]], [[Сухуми]], [[Трапезунт]], [[Варна]], [[Јалта]] и [[Зонгулдак]].
 
Црно море има позитиван баланс воде; то јест, има нето оток воде од 300{{nbsp}}km³ годишње кроз [[Босфор]] и [[Дарданели|Дарданеле]] у [[Егејско море]]. Медитеранска вода тече у Црно море као део двосмерне хидролошке размене. Излив Црног мора је хладнији и са мање соли који плута преко топлог, сланијег медитеранског излива — као резултат разлика у густини узрокованих разликама у сланостисалинитету — што доводи до значајног аноксичног слоја испод површинских вода. Црно море се улива у [[Средоземно море]], преко Егејског мора и разних [[мореуз]]а, што касније води у [[Атлантски океан]]. Мореуз Босфор повезује Црно море са [[Мраморно море|Мраморним морем]], а мореуз [[Дарданели]] повезује то море са регионом Егејског мора на [[Средоземље|Медитерану]]. Ове воде одвајају Источну Европу, Кавказ и западну Азију. Црно море је такође повезано са Азовским морем преко [[Керчки пролаз|Керчког пролаза]].
 
Ниво воде је током дужег временског периода значајно варирао. Тренутно је ниво Црног мора релативно висок, па се вода размењује са Медитераном. Турски мореузи повезују Црно море са Егејским морем, а обухватају мореуз Босфор, Мраморно море и Дарданеле.
 
== Обим ==
Ред 34:
 
== Име ==
 
=== Етимологија ===▼
 
Назив Μαύρη Θάλασσα, еквивалентанодносно називу ''Црно море'', не можејавља се пратитинајраније ранијеу од [[13. век]]авеку. Према [[СтрабоСтрабон|СтрабуСтрабону]], Црно море се у античко доба називало једноставно ''море'' (-{''pontos''}-понтос). [[СтараУ Грчка|Грчко]]грчко-[[Хронологијаримској античкогтрадицији Рима|римска]]море традицијаје мореназивано називаЕуxеинос Εύξεινος ΠόντοςПонтос (-{''Euxeinos{јез-гр|Εύξεινος Pontos''Πόντος}}-), ''гостољубивоили у преводу Гостољубиво море''. Овај назив је назив заменио ранији [[Пиндар]]овПиндаров назив -Понтос Ахеинос ({''Pontos{јез-гр|Πόντος Axeinos''Аξεινος}-}), (''негостољубивоили у преводу Негостољубиво море''), (званопрозвано тако због тешке навигације и негостољубивих дивљих племена на обалама. Промена назива дошла је сса стварањемнастанком колонија [[Милет|Милећана]], чиме је море постало деломдео Грчке цивилизације.▼
 
Друга могућност коју поједини историчари наводе је да назив Аxеинос потиче од [[Персијски језик|иранске]] речи аxаина или у преводу „тамно”.
 
МогућеТакође је могуће и да је назив -{''Axeinos''}- дошао од [[иран]]ског -{''axaina''}- („тамно“). Пореклопорекло назива „црно“ можда„црно” потиче од називаозначавања страна света по бојама у античкомантичко добудоба, при чему је црна означавала север, а црвена југ. [[Херодот]] једном приликом наизменично користи називе [[Црвено море]] и „ЈужноЈужно море“море.▼
 
=== Модерна имена ===
 
Тренутна имена мора обично су еквивалентна енглеском називу „-{Black Sea}-”, укључујући и оне земље које се граниче са морем:<ref>{{Cite book|url=http://www.karalahana.com/makaleler/karadeniz/karadeniz-ozhan-ozturk.htm|title=Karadeniz Ansiklopedik Sözlük|last=Öztürk|first=Özhan|publisher=Heyamola Yayınları|year=2005|place=İstanbul|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121015182227/http://www.karalahana.com/makaleler/karadeniz/karadeniz-ozhan-ozturk.htm|archivedate=15. 10. 2012.|url-status=dead|df=mdy-all|pages=617-620}}</ref>
Модерни називи за Црно море су редом превод од „Маври таласа” ({{јез-гр|Μαύρη Θάλασσα}}) или „Црно море”
 
* [[абхаски језик]]: -{Амшын Еиқәа}-;
* [[адигејски језик]]: -{Хы шӏуцӏэ}-;
Линија 41 ⟶ 52:
* [[кримскотатарски језик]]: -{Къара денъиз}-;
* [[грузински језик]]: -{შავი ზღვა}-;
* чански andи минегрелски језици: -{უჩა ზუღა}- или једноставније -{ზუღა}-;
* [[Румунски језик|румунски језик:]] -{Marea Neagră}-;
* [[руски језик]]: -{Чёрное мо́ре}-;
Линија 47 ⟶ 58:
* [[украјински језик]]: -{Чорне море}-.
 
У модерном грчком се за Црно море у говорном језику користи име „Маври таласа”, међутим у историјском контексту је у употреби име из класичне старине „Еуxеинос понтос”.
Таква имена још увек нису коришћена пре 13. века,{{sfn|Schmitt|1989|pages=310-313}} али постоје назнаке да су она знатно старија.
 
У [[Грчка|Грчкој]], историјско име „Еуксинско море”, који има другачије значење и даље се широко користи:
* [[грчки језик]]: Éfxeinos Póntos ({{lang|el|Eύξεινος Πόντος}}); буквално Марви Таласа ({{lang|el|Μαύρη Θάλασσα}}) је ређи
 
Црно море је једно од четири мора која су у енглеском названа по честом [[Назив за боју (лингвистика)|називу за боју]] — остала мора су [[Црвено море]], [[Бело море]] и [[Жуто море]].
 
▲=== Етимологија ===
 
▲Назив Μαύρη Θάλασσα, еквивалентан називу ''Црно море'', не може се пратити раније од [[13. век]]а. Према [[Страбо|Страбу]], Црно море се у античко доба називало једноставно ''море'' (-{''pontos''}-). [[Стара Грчка|Грчко]]-[[Хронологија античког Рима|римска]] традиција море назива Εύξεινος Πόντος (-{''Euxeinos Pontos''}-), ''гостољубиво море''. Овај је назив заменио ранији [[Пиндар]]ов назив -{''Pontos Axeinos''}- (''негостољубиво море'') (звано тако због тешке навигације и негостољубивих дивљих племена на обалама. Промена назива дошла је с стварањем колонија [[Милет|Милећана]], чиме је море постало делом Грчке цивилизације.
 
▲Могуће је и да је назив -{''Axeinos''}- дошао од [[иран]]ског -{''axaina''}- („тамно“). Порекло назива „црно“ можда потиче од назива страна света по бојама у античком добу, при чему је црна означавала север, а црвена југ. [[Херодот]] једном приликом наизменично користи називе [[Црвено море]] и „Јужно море“.
 
Модерни називи за Црно море су редом превод од -{Μαύρη Θάλασσα}- („Црно море“) - [[Турски језик|турски]] -{''Kara Deniz''}-, [[руски језик|Руски]] -{''Chernoye More''}-, [[Бугарски језик|бугарски]] -{''Cherno More''}-, -{''Черно Море''}-, [[Украјински језик|украјински]] -{''Chorne More''}-, [[Румунски језик|Румунски]] -{''Marea Neagră''}-, [[Лазијски језик|лазијски]] -{''Ucha Zuğa''}- (или једноставније -{''Zuğa''}-, „море“).
 
== Геологија ==
 
Црно море је највећи [[аноксија|аноксични]] морски систем. Ово је резултат велике дубине и релативно малог [[салинитет]]а (као и [[густина|густине]] воде на већим дубинама. [[Слатка вода]] и [[Morska voda|морска вода]] мешају се само у горњих 100 до 150 [[метар]]а, док се вода испод те границе (назване [[пиноклина]]) меша тек једном у хиљаду година. Због тога не долази до значајније размене [[гас|плиновагасова]] са површином, па [[органска материја]] у процесу [[труљење|труљења]] троши сав [[кисеоник]]. У овим условима, [[екстремофили|екстремофилни]] [[mikroorganizam|микроорганизми]] користе [[сулфат]] за [[оксидо-редукција|оксидацију]] органске материје, при чему производе [[водоников сулфид]] и [[угљен-диоксид]]. Ова мешавина је изразито токсична (дуже излагање може бити смртоносно за људе), па се цели живот у мору налази у слоју од око 180 -{m}- испод површине. Недостатак микроорганизама и кисеоника погодовао је очувању хиљадухиљадама година старих људских артефаката као што су корита [[брод]]ова и остаци насеља.
 
Велике количине органске материје падају на дно мора па се акумулишуталоже у седиментима са концентрацијом и до 20%. Ова врста седимената назива се [[сапропел]].
 
Постоји консензус међу научницима око теорије да је Црно море пре последњег [[ледено доба|леденог доба]] било слатководно [[језеро]] (барем у горњим слојевима), и да је током леденог доба било знатно плиће. Али, развој Црног мора из језера у море је још увек предмет многих научних расправа.
 
Постоје разни сценарији плављењеплављења Црног мора и преображаја из језера у море. [[Вилијам Рајан]] и [[Валтер Питмен]] предложили су катастрофични модел, а неки други научници претпостављали супретпостављају постепенији преображај.
 
Модели се разликују по различитим теоријама око нивоа воде у слатководном језеру у тренутку када је [[Средоземно море]] досегло висину при којој се могло прелити преко [[Дарданели|Дарданела]] и [[Босфор]]а.
 
Са друге странемстране, истраживање морског дна [[Егејско море|Егејског мора]] показује да је у [[8. век п. н. е.|8. веку п. н. е.]] постојао јак прилив слатке воде из смера Црног мора.
 
== Хидрологија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црно_море”