Карантанија — разлика између измена

[[Датотека:Vojvodski stol.jpg|мини|200п|Војводски[[Кнез|Кнежевски]] [[престо]] на ''[[Госпосветско поље|Госпосветском пољу'']]]]

'''Кнежевина Карантанија''' је најсевернија [[Јужни Словени|јужнословенска]] држава настала у [[Алпи#Источни Алпи|Источним Алпима]] у [[6. век|VI веку]] и сматра се претечом данашње [[Словенија|словеначке државе]]. Престоница кнежевине био је [[Крнски град]] на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]], на коме се и дан данас налази [[камен]]и [[престо]].

Прва [[Словени|словенска]] држава „[[Само|Самов племенски савез]]” под кнезом [[Само]]м укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим кнезом [[Валук (кнез)|Валуком]]. После распада савеза 658. Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]], [[Франци|Франака]] и [[Лангобарди|Лангобарда]] који су покушали да је покоре.<ref>Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, {{ISBN|978-86-6109-095-0}} – Издавачка кућа Логос</ref> Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза [[Борут (кнез)|Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против Авара, [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанци]], потпомогнути Баварцима, успешно одбијају аварске нападе и односе победу над њима (744—745). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] Карантанаца и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили Борута на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује 774. године [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну област која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Османско царство|Турцима]]).{{чињеница| date = 03. 2017.}} Новостворена област, названа „Велика Карантанија”, обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Rečna deltaДелта|делте]] [[По (река)|Поа]]. После победе над Мађарима 955. године у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], немачки краљеви нису имали потребу за постојањем