Акциони потенцијал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Neurotransmiter.JPG|мини|десно|350п|A signal propagating down an axon to the cell body and dendrites of the next cell.|Акциони потенцијал активира хемијски синаптички транспорт]]
'''Акциони потенцијал (нервни импулс)''' је феномен великих, брзих и реверзибилних промена трансмембранског [[потенцијал]]а, који се јавља као одговор на довољан ниво деполаризације. Акциони потенцијал је појава која се у свакодневном говору назива нервни импулс, раздражење, надражај... Ћелије способне да генеришу АП називају се ''ексцитабилне'' (надражљиве) ћелије, а то су:
# [[неурон]]и,
# скелетни мишићи,
# глатки мишићи и
# [[срце|срчани]] [[Мишићно ткиво|мишић]].
 
== Фазе акционог потенцијала ==
Мировни мембрански потенцијал нервних влакана износи око -90 -{mV}-, што значи да је потенцијал у цитосолу 90 миливолти негативнији у односу на потенцијал екстрацелуларне течности. Акциони потенцијал представља брзу промену мировног мембранског потенцијала која се брзо шири дуж [[неурон|нервног влакна]]. Мировни мембрански потенцијал означава се као први стадијум настанка акционог потенцијала, тзв. ''стадијум мировања''. Њега следи ''стадијум деполаризације''. Тада мембрана изненада постане врло пропустљива за натријумове јоне, дозвољавајући ток огромног броја позитивно наелектрисаних -{Na<sup>+</sup>}- јона у унутрашњост ћелије. То изазива раст ММП од уобичајених -90 -{mV}- према према позитивном смеру. Код дебелих нервних влакана, огромна количина -{Na<sup>+</sup>}- јона доводи до ''пребацивања'' ММП преко нултог нивоа у нешто мало позитивну вредност, док се потенцијал у тањим влакнима и многобројним неуронима ЦНС само приближава нултом нивоу, али га не прелази. Током неколико 10.000-тих делова секунде пошто је мембрана постала високопермеабилна за -{Na<sup>+</sup>}- јоне, натријумски канали почињу да се затварају, док се калијумски отварају више него нормално. Брза дифузија -{K<sup>+</sup>}- из цитосола у екстрацелуларну средину успоставља нормалан мировни мембрански потенцијал, што се назива ''стадијум реполаризације''. Јасно је, дакле, да у настајању и нестајању акционих потенцијала нервних влакана кључну улогу имају волтажно-зависни натријумски канали и волтажно-зависни калијумски канали. Акциони потенцијал настаје механизмом позитивне повратне спреге ''-{circulus vitiosusa}-'': растућа волтажа узрокује отварање волтажно-зависних натријумских канала. То омогућава брзу дифузију огромне количине -{Na<sup>+</sup>}- у ћелију, што додатно повећава вредност ММП, отварајући тако још волтажно зависних натријумских канала и још већу дифузију -{Na<sup>+</sup>}- јона. Акциони потенцијали преносе се по принципу ''све-или-ништа'', што значи да се, ако су испуњени сви услови, простире без губитка, са константном амплитудом, док се, ако услови нису испуњени, уопште не простире. Формирају се само на иницијалном сегменту неурона јер се ту налази седам пута више -{Na<sup>+</sup>}- јона него другде.