Цвећарство — разлика између измена

Нема описа измене
 
== Предмет проучавања ==
Цвећарске културе укључују биљке отворених простора ([[перене]], [[Једногодишња биљка|једногодишње]] и [[Двогодишња биљка|двогодишње биљке]]), собне биљке, саксијске биљке (лончанице) и [[резани цвет]] (цвеће и пратеће зеленило). За разлику од [[Расадник (хортикултурни)|расадничке производње]] која се бави продукцијом [[садница]] дрвенастих биљака ([[Дрво|дрвећем]], [[Жбун|жбуњем]] и [[Лијана|пузавицама]]), цвећарство обухвата углавном [[Зељаста биљка|зељасте биљке]], мада се бави и малим бројем дрвенастих и полудрвенастих врста које су својим хабитусом, ниским растом, раскошним цветовима или техником гајења и размножавања сличне зељастим перенама. Такве су на пример [[Ружа|руже]], које, иако дрвенасте биљке, припадају цвећарству. Такође многе биљке које имају вредност за [[Фармација|фармацију]] истовремено су и декоративне ([[перуника]], [[божур]], [[Невен (биљка)|невен]]...). Биљке у посудама за ентеријере обухватају цветнодекоративне и лиснодекоративне биљке које су често дрвенасте биљке [[Тропи|тропских]] и [[Суптропска клима|суптропских]] подручја као што су [[фикус]]и, [[филодендрон]]и, [[палме]]... Поједине повртарске културе, као [[купус]], имају декоративне сорте које су предмет производње и примене преко цвећарства.<ref>Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York</ref><ref name=mmm>Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд. {{page|year=|isbn=978-86-7299-260-1|pages=}}</ref>
 
У Србији се цвећарство изучава на одсецима за хортикултуру и пејзажну архитектуру [[Шумарски факултет Универзитета у Београду|шумарског]] и пољопривредних факултета.