Википедија

Tokamak — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Toridalni dizajn: - ispravka bukvalnog prevoda
Ред 10:
== Istorija ==
 
Iako je istraživanje nuklearne fuzije započelo ubrzo nakon [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], programi su prvobitno bili tajni. Tek su na konferenciji [[Ujedinjeni narodi|Ujedinjenih naroda]] 1955. (Međunarodnoj konferenciji o mirnodobskimmirnodopskim upotrebama atomske energije u Ženevi) ti programi bili otkriveni i međunarodna naučna saradnja je mogla da započne.
 
[[Eksperiment]]alna istraživanja tokamaka započela je 1956. grupa sovetskih [[Nauka|naučnika]] na čelu sa [[Lev Artsimovich|Levom Arcimovičom]] na [[Kurchatov Institute|Kurčatovskom institutu]] u [[Moskva|Moskvi]]. Ta grupa naučnika je konstruirala prve tokamake, najuspešnija verzija od kojih je bio verzija [[T-3]], a najveća je bila verzija [[T-4]]. T-4 je bila testirana u 1968. u [[Novosibirsk]]u.<ref>[[Great Soviet Encyclopedia]], 3rd edition, entry on "Токамак", available online [http://slovari.yandex.ru/art.xml?art=bse/00079/49400.htm here] {{Wayback|url=http://slovari.yandex.ru/art.xml?art=bse%2F00079%2F49400.htm |date=20160603015703 }}</ref>
Ред 22:
[[Jon]]i i elektroni u centru fuzijske plazme su na vrlo visokim temperaturama te imaju srazmerno velike [[Brzina|brzine]]. U cilju održavanja procesa fuzije, [[Elementarna čestica|čestice]] iz vruće plazme moraju biti zadržane u središnjem delu, ili se plazma brzo ohladi. Fuzijski reaktori iskorištavaju činjenicu da na naelektrisane čestice u magnetnom polju deluje [[Lorencova sila]].
 
Rani fuzijskifuzioni reaktori bili su zasnovani na varijanti [[Z-pinch|Z-pinča]], i koristili su električnu struju za generisanje [[poloidalno magnetsko polje|poloidalnog magnetnog polja]] koje bi plazmu zadržalo uz linearnu [[Координате|osu]] između dve tačke. Istraživači su otkrili da su plazme zatvorene u torusnom obliku (vidi sliku, gornji crtež), u kojima [[Zemljino magnetsko polje|magnetne linije sila]] teku paralelno u odnosu na osu torusa, sklone nestabilnosti. [[Dizajn]]i tokamaka i [[stelaratora]] kombinuju poloidalna polja (crtež u sredini pokazuje poloidalno polje) s [[toroidalnim poljima|torusnim poljima]] za stabilisanje plazme, čineći potpomognutu fuziju izvodivom. Paralelni protok čestica (ali ne i okomit) na [[magnetsko polje]], u torusno-poloidalnom magnetnom polju, uvija se u spiralni put duž torusne ose (vidi sliku; donji crtež).
 
== Zagrevanje plazme ==
 
U operativnom fuzijskomfuzionom reaktoru, deo energije koji se generiše će služiti za održavanje temperature plazme dok se novi [[deuterijum]] i [[tricijum]] uvode. Međutim, kod pokretanja reaktora, bilo iz početka ili nakon privremenog isključivanja, plazma se mora zagrijatizagrejati na svoju radnu [[temperatura|temperaturu]] veću od 10 -{keV}- (preko 100 miliona stupnjevastepeni Celzijusa). U postojećim tokamacima, magnetska fuzija ne proizvodi dovoljno energije za održavanje temperature plazme.
 
=== Omsko zagrevanje ===
 
Budući da je plazma [[električni provodnik]], moguće je zagrejati plazmu indukovanjem struje u njoj. [[Elektromagnetska indukcija|Indukovana struja]] koja zagreva plazmu obično stvara poloidalno polje. Struja se indukuje sporim povećanjem jačine struje koja protiče kroz elektromagnetski [[Transformator|namotaj]] povezan s plazmom: plazma se može posmatrati kao sekundarni namotaj transformatora. To je inherentni ritmični proces, jer postoji ograničenje jačine struje koja može proći kroz primarni namotaj. Tokamaci stoga moraju raditi u kratkim periodima ili se oslanjaju na druge načine [[Grejanje|grejanja]] i provođenja struje. Grejanje uzrokovano indukovanom strujom zove se omsko (ili otporno) grevanjegrejanje, to je ista vrsta grejanja koja se javlja u električnoj sijalici ili električnom grejaču. Generisane [[Toplota|toplote]] zavise oa otpora plazme i struje. Kako temperatura zagrejane plazme raste, [[Električni otpor|otpor]] se smanjuje i omsko grejanje postaje sve manje delotvorno. Smatra se da je maksimalna temperatura plazme ostvariva omskim grejanjem u tokamaku oko 20-30 miliona stupnjeva Celzijusa. Da bi se postigle još više temperature, moraju se koristiti metode dodatnog grejanja.
 
=== Injektiranje neutralnog snopa ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Tokamak”