Гордана Ђилас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 22:
Гимназију „Душан Васиљев” завршила је у [[Кикинда|Кикинди]] и дипломирала на [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофском факултету у Новом Саду]], на Групи за југословенске и општу књижевност, [[1982]]. године. Магистрирала је на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету у Београду]] на Катедри за библиотекарство и информатику, [[2011]].
Радила је на сакупљању грађе за ''Српски биографски речник'' ([[1984]]). Српски језик и књижевност предавала у Средњој школи „Ђорђе Бешлин” у [[Тител]]у ([[1985]]/[[1986]]) и у Хемијској школи у [[Нови Сад|Новом Саду]] ([[1986]]/[[1987]]), а након тога радила у Издавачком предузећу [[Матица српска|Матице српске]] ([[1987]]/[[1989]]).
 
Објавила је једанаест књига поезије и један избор своје поезије. Песме су јој превођене на руски, немачки, енглески, русински, румунски, словачки и шведски језик.
 
=== Рад у Библиотеци Матице српске ===
У [[Библиотека Матице српске|Библиотеци Матице српске]] ради од [[1989]]. године, у Одељењу за именску, предметну и децималну обраду монографских публикација, а од [[1992]]. води Завичајну збирку [[Војводина|Војводине]]. Од [[2007]]. заменик је руководиоца Одељења за чување и коришћење публикација, а од [[2009]]. руководилац је овог одељења. Стручни библиотекарски испит положила у [[Библиотека Матице српске|Библиотеци Матице српске]] [[1989]], одбранивши рад под насловом „Каталог књига Растка Петровића у Библиотеци Матице српске”. Звање вишег библиотекара стекла [[2002]]. године, а библиотекара саветника [[2005]].
Линија 30 ⟶ 33:
 
=== Библиографски рад ===
Саставила је и објавила селективне библиографије: Матије Бећковића, Моме Капора, Борисава Станковића, Вујице Решина Туцића, Саве Дамјанова, Милана Пражића, Симона Грабовца, Владимира Копицла, Ивана Негришорца, Ђорђа Писарева, Душка Вртунског, Бранка Андрића АндрлеаАндрле, Петка Војнића Пурчара, Раше Попова, Жарка Золотића, Миодрага Перишића, Јасне Мелвингер, Каталин Ладик, Милана Ненадића, Селимира Радуловића, Трифуна Димића, Пера Зупца, Благоја Баковића, Ђорђа Сладоја, Андреја Живора, Андреја Тишме, Николе Китановића, Оливере Радуловић, Шпире Матијевића, Злате Коцић, Радована Мићића, Марије Јованцаи, Душице Грбић, Анђелка Ердељанина, Ота Фењвешија, Ненада Грујичића, Недељка Радловића, Новице Тадића, Ранка Јововића, Братислава Милановића, Стевана Раичковића, Саве Мркаља, Петру Крдуа, Душана Радака, Жарка Команина, Марије Шимоковић, Слободана Ракитића, Драгомира Брајковића, Светислава Јованова, Ненада Митрова, Стевана Пешића, Емсуре Хамзић, Томислава З. Лонгиновића, Ивана Чоловића, Гојка Тешића, Душана Војводића, Момира Војводића, Фрање Петриновића, Даринке Јеврић, Мишела Турнијеа, Јосифа Бродског, Радомира Уљаревића, Мирослава Максимовића, Будимира Дубака, Спасоја Граховца..
 
=== Библиотечко-информациона делатност ===
Члан је редакције ''Гласа библиотеке'' ( Чачак ), одбора Сусрета библиографа у Инђији. Члан Организационог одбора XII научно-стручног скупа Библионет 2018 „Рукописна и
стара штампана књигаˮ, Нови Сад, 2018. Члан Програмског одбора XIV међународне конференције БДС „О чему говорим када говорим о библиотекамаˮ, 2017; XV међународне конференције БДС „Иновације и трендови у библиотекарствуˮ, 2018; XVI међународне конференције БДС „Мале библиотеке у великом дијалогу за променеˮ, 2019. Уредник зборника „Мале библиотеке у великом дијалогу за променеˮ XVI међународне конференције БДС, 2020.
Уредник је ''Годишњака Библиотеке Матице српске'', од 2019. године.
 
Сарадник је на пројектима ''Српски биографски речник'' и ''Лексикон писаца српске књижевности''. Ради као помоћник управника за чување и коришћење публикација у [[Библиотека Матице српске|Библиотеци Матице српске]]. Објавила је девет књига поезије и један избор своје поезије. Песме су јој превођене на руски, немачки, енглески, русински, румунски и шведски језик.