Европско првенство у рукомету — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Убачен историјат све до 2012. године. Наставиће се,.... |
|||
Ред 38:
Највећа посећеност забележена је на полуфиналном сусрету на [[Европско првенство у рукомету 2012.|Европском првенству 2012.године]] када је меч између [[Рукометна репрезентација Србије|Србије]] и [[Рукометна репрезентација Хрватске|Хрватске]] у [[Београд]]у пратило преко 20 000 гледалаца<ref>[https://sport.blic.rs/ostali-sportovi/rukomet/na-danasnji-dan-pre-tacno-pet-godina-rukometasi-pobedili-hrvatsku-i-osvojili-srebro/7pntecy NA DANAŠNJI DAN Pre tačno pet godina rukometaši pobedili Hrvatsku i osvojili srebro /VIDEO/<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>.
== Историјат шампионата ==
Међународну рукометну федерацију основало је осам европских држава 1946. године. Иако су се неевропске државе такмичиле на Светским првенствима, медаље су увек узимале европске државе. Европска рукометна федерација основана је [[1991.]] У исто време (1995), [[Светско првенство у рукомету|Светско првенство]] је промењено из четворогодишњег у двогодишњи догађај, а Европска рукометна федерација (ЕХФ) тада започела сопствено првенство које ће бити и квалификационо како за [[Светско првенство у рукомету|Светско првенство]] тако и за [[Рукомет на олимпијским играма|Олимпијски рукометни турнир]]<ref>https://www.spiegel.de/consent-a-?targetUrl=https%3A%2F%2Fwww.spiegel.de%2Fsport%2Fsonst%2Fspiegel-online-exklusiv-handball-bundesliga-diskutiert-reduzierung-auf-16-teams-a-398256.html&ref=https%3A%2F%2Fen.wikipedia.org%2F</ref>.
=== 1990. - 2000. ===
Прво првенство одржано је у [[Португалија|Португалији]] у [[јун]]у 1994. године. Држава домаћин до тада није успела да се пласира на било које Светско првенство и завршила је на 12. месту као последња након што је изгубила свих шест утакмица, укључујући 21–38 од [[Рукометна репрезентација Румуније|Румуније]] у доигравању за 11. место. [[Рукометна репрезентација Шведске|Шведска]] је постала први Европски првак након што је у финалу савладала [[Рукометна репрезентација Русије|Русију]] са 34: 21, што је најтежи пораз Русије у њиховој рукометној историји. Обе екипе су до финала дошле без пораза, али брзе контре Шведске биле су пресудне у финалу; постигли су 14 од 34 гола у контранападима. Шведски средњи бек [[Магнус Андерсон]] проглашен је најбољим играчем првенства, а руски леви бек [[Васили Кудинов]] најбољи стрелац са 50 голова<ref>https://web.archive.org/web/20131004214016/http://www.ehf-euro.com/EHF-EURO-1994.4241.0.html</ref>.
Две године касније, првенство се одржало у [[Шпанија|Шпанији]], са истим форматом. Овог пута ниједна екипа није прошла групну фазу без одузимања бодова, а [[Русија]] и [[Шведска]] среле су се још једном, али овог пута у полуфиналу и Русија се реванширала победом 24–21 пред, само, 650 гледалаца. У другом полуфиналу, домаћини су победили [[Рукометна репрезентација Србије|Југославију]] са 27-23, пре него што је 7.500 гледалаца напунило арену у [[Севиља|Севиљи]] гледајући како њихова репрезентација губи голом разлике, упркос напорима [[Талант Душембајев|Таланта Душембајева]], некадашњег репрезентативца СССР-а, а касније, по његовој жељи, натурализованог Шпанца. [[Рукометна репрезентација Србије|Савезна Република Југославија]] је учествовала први пут и завршила на трећем месту.
1998. године првенство је одржано у [[Италија|Италији]], чији је наступ на [[Светско првенство у рукомету|Светском првенству 1997. године]] био први (и до данас, једини) на највишем нивоу међународног рукомета. Шпанија је првих шест мечева на турниру била без пораза, док су њихови противници [[Рукометна репрезентација Шведске|рукометаши Шведске]] победили у прве четири утакмице пре него што су постали први тим који је изгубио од домаћина Италије. Међутим, у финалу је [[Шведска]] била прејака и победила је са 25–23 након што је на полувремену водила са 15–9 пред 6.100 гледалаца.
=== 2000. - 2010. ===
Две године касније, првенство је одржано у хрватским градовима [[Загреб]]у и [[Ријека|Ријеци]]. Ово првенство остаће упамћено као прво које је померено за јануар месец. Разлог је био јако мали размак између Европског првенства и [[Рукомет на олимпијским играма|рукометног Олимпијског турнира]]. Првенство је било и квалификационо за Олимпијске игре у Сиднеју 2000.године, а домаћин [[Хрватска]], која је освојила злато на [[Рукомет на олимпијским играма|Олимпијским играма 1996]], морала је да се пласира у пет најбољих да би се квалификовали. Изгубили су од Шпаније и ремизирали са Француском у групној фази, што их је послало у плеј-офу са Словенијом за пето место. Пред 10.000 гледалаца Словенија је голом разлике тријумфовала и пласирала се на Олимпијске игре. Две екипе које су раније освајале европско првенство, [[Шведска]] и [[Русија]], пласирале су се у ново финале - [[Шведска]] је победила у мечу групне фазе 28-25, али [[Русија]] је на полувремену повела са шест голова. [[Шведска]] се вратила и успева да изједачи, те да одведе ово финале у прве продужетке. Након два додатна периода од 10 минута Шведска је победила 32–31, након што је Магнус Висландер постигао одлучујући гол<ref>https://web.archive.org/web/20131005014622/http://www.ehf-euro.com/EHF-EURO-2000.4271.0.html</ref>.
Троструки прваци, Швеђани, били су следећи домаћини Европског првенства, 2002. године. Ово је био први турнир са 16 тимова. Швеђани су победили у својих првих седам мечева, а када су изгубили 26-27 од Данске, већ су се пласирали у полуфинале. У другој групи главне рунде [[Исланд]] је постао трећа нордијска екипа која се квалификовала након пораза од [[Рукометна репрезентација Немачке|Немачке]], али и Данска и Исланд су у полуфиналу претрпели озбиљне поразе. [[Данска]] је изгубила са 23-28 од Немачке, док је [[Шведска]] савладала [[Исланд]] са 11 голова разлике. [[Шведска]] се тако квалификовала за своје четврто финале у пет покушаја, а пред 14.300 гледалаца у ''„Стокхолмском глобусу”'' вратила се из заостатка од једног гола када је [[Стефан Олсон]] изједначио са пет секунди пре краја. [[Шведска]] је заменила свог голмана, а Флоријан Керман је узвратио голом у празну мрежу, који није признат јер судије нису дале знак да се игра настави после гола Шведске<ref>https://www.thw-handball.de/thw/02020302.htm</ref>. У продужетку искусна [[Шведска]] задржава концентрацију и резултатом 33-31 прославља своју четврту титулу Европског првака.
Низ од три узастопне титуле Шведске прекинут је у Словенији 2004. године, када је [[Немачка]] освојила своју прву титулу првака Старог континента. Немачка је претрпела рани пораз од [[Рукометна репрезентација Србије|Србије и Црне Горе]] и пласирала се у главну рунду као трећа и последња екипа из своје групе, ремизирајући и са јаком Француском. Међутим, како су се фаворити међусобно изпобеђивали у главној групи, [[Немачка]] се пласирала у полуфинале са првом места из групе са шест тимова. У другој групи [[Хрватска]] није изгубила ниједну од својих првих седам утакмица, док је [[Данска]] такође имала четири узастопне победе.
[[Рукометна репрезентација Хрватске|Хрватска]] се у полуфиналу суочила са домаћином [[Рукометна репрезентација Словеније|Словенијом]], а у сусрету две бивше Југословенске земље биле су појачане мере безбедности<ref>https://www.stern.de/sport/sportwelt/handball-em-deutschland-ist-im-finale-3509064.html</ref>. 7.000 гледалаца у дворани ''„Тиволи”'' видело је да су домаћини постали први тим који је победио Хрватску на овом турниру упркос чињеници да је [[Мирза Џомба]] дао 12 голова. [[Данска]], која је стигла до свог другог узастопног полуфинала, још једном је морала да се поклони у овој фази, пошто је изгубила 20-22 од [[Рукометна репрезентација Немачке|Немачке]]. [[Немачка]] је до прве титуле Европског првака дошла на доминантан начин. На полуфремену су Зербе, Кречман и остали водили са 16-10, а у другом полувремену Словенија је успела да стигне до три гола раостатка, али не и до потпуног преокрета. На крају је изгубила са 25:30.
Турнир [[2006.]] одржан је у [[Швајцарска|Швајцарској]], у градовима [[Базел]], [[Берн]], [[Луцерн]], [[Сент Гален]] и [[Цирих]]. [[Француска]] је освојила турнир са само једним поразом од Шпаније од 26–29 у прелиминарној рунди (где је Француска на полувремену заостајала осам голова). Бранилац наслова, [[Рукометна репрезентација Немачке|Немачка]], такође је била у овој прелиминарној групи, али само један освојен бод био је недовољан да се Немачка, поново, укључи у борбу за шампионски наслов. Из друге групе, [[Хрватска]] се пласирала даље са првог места након победе над [[Рукометна репрезентација Србије|Србијом и Црном Гором]] 34:30 у последњој утакмици. Касније те вечери, [[Данска]] је победила Русију и пласирала се у треће узастопно полуфинале, са друге позиције у групи (бод мање од Хрватске). Међутим, екипе друге групе су поражене од тимова из прве групе, због чега су се [[Француска]] и [[Шпанија]] поново састале у финалу. У мечу за треће мјесто [[Хрватска]] је изненађујуће изгубила од Данске, док је у финалу [[Француска]] на доминантан начин са осам голова разлике победила ''„Црвену фурију”'' 31-23 и дошла до прве титуле Европског првака. На овом првенству и [[Француска]] и [[Данска]] освојиле су своје прве медаље са Европског шампионата.
[[Норвешка]] је била земља домаћин турнира 2008. године. Утакмице су игране у Бергену, Драмену, Лилехамеру, Ставангеру и Трондхајму. [[Хрватска]], [[Норвешка]], [[Мађарска]] и [[Француска]] победиле су у свим мечевима својих првих група, али две екипе нису искористиле своју предност у овој фази такмичења. [[Норвешка]] је ремизирала са [[Пољском]] и изгубила од Словеније, а у финалном мечу групне фазе требало је да победи Хрватску. Уместо тога, [[Ивано Балић]] постигао је погодак за 23–22 на двадесет секунди до краја. [[Мађарска]], [[Шпанија]] и [[Немачка]] су пренеле по два бода у новоформирану групу. У првом полуфиналу [[Хрватска]] је играла против Француске у утакмици у којој су доминирале јаке одбране обе екипе, а Хрвати су два пута имали вођство од три гола, да би се [[Француска]] вратила снажном одбраном. Голман Хрватске [[Мирко Алиловић]] одбранио је ударац [[Никола Карабатић|Николи Карабатићу]] на шест секунди до краја, па је [[Хрватска]] победила са 24-23. [[Данска]] се вратила из минуса од 7-12 и победила Немачку, упркос томе што су Немци изједначили у последњем минуту, пошто је Ларс Кристијансен извео пенал на 3 секунде до краја. [[Хрватска]] је добро започела финални сусрет, постигавши прва четири гола, али са осам одбрањених удараца данског голмана Каспера Хвита, [[Рукометна репрезентација Данске|Данска]] је победила 24–20 и узела свој први велики трофеј у историји своје репрезентације.
На шампионату који је [[2010.]] године одржан у [[Аустрија|Аустрији]], епилог је био сличан. [[Рукометна репрезентација Француске|Француска]] је, као актуелни Олимпијски и Светски шампион желела да постане прва рукометна репрезентација којој је пошло за руком да обједини сва три злата. [[Рукометна репрезентација Француске|Француска]] је до полуфинала дошла без пораза, али је у групама сакупила и три нерешена резултата. Међутим, полуфинални дуел против [[Рукометна репрезентација Исланда|Исланда]] био је лишен било какве неизвесности. Рутинска победа од 36-28 уз чак 9 голова [[Никола Карабатић|Николе Карабатића]] трасирала је пут французима до новог континенталног финала. Са друге стране и [[Рукометна репрезентација Хрватске|Хрватска]] је желела да освоји једино злато које им недостаје у њиховој колекцији. До финала ''„Каубоји”'' су забележили само један реми и чак седам победа. У полуфиналу су сломили отпор јаке [[Рукометна репрезентација Пољске|Пољске]] и славили са 24:21. Желели су да се реванширају Французима за пораз у финалу [[Светско првенство у рукомету|Светског првенства 2009. године]], када је [[Рукометна репрезентација Хрватске|Хрватска]] била домаћин, али нису успели. У финалу где су доминирале одбране, пресудила је дужа клупа (више играча у ротацији, више измена) Француске која је, поново, предвођена [[Никола Карабатић|Николом Карабатићем]] 31. јануара 2010. године, резултатом 25-21 у финалу, постала прва репрезентација која је објединила сва три злата<ref>https://www.swisstiming.com/</ref>. На овом првенству историјски успех остварила је и [[Рукометна репрезентација Исланда|репрезентација Исланда]] која је у мечу за бронзану медаљу савладала [[Рукометна репрезентација Пољске|Пољску]] са 29-26.
== Победници европских првенстава ==
| |||