Мохенџо-даро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 5:
Саграђен је око [[2.600. п. н. е.]]. Град је напуштен око [[17. век п. н. е.|1700. п. н. е.]], вероватно због промене смера реке. Открио га је [[Џон Хуберт Маршал]] 1920-их.
Језик [[Цивилизација долине Инда|цивилизације долине Инда]] још није дешифрован, тако да се право име града не зна. Мохенџо-даро на [[синдски|синдском]] значи „град мртвих“.
 
Мохенџо-даро је град, који је плански грађен, са мрежом улица. Град је грађен помоћу цигала од печеног блата, цигала осушених на сунцу и од спаљеног дрвета. Град је имао напредан канализациони систем и мноштво грађевина са до два спрата и великим базенима. Базени су били добро изграђени и имали су слој природног катрана, који би задржавао воду. Пошто је Мохенџо-даро био пољопривредни град имао је велику, централну тржницупијацу. ИмаИмао је и грађевину са подземним загревањем, могуће за загревање воде за купање.
Град је разаран и поново грађен најмање седам пута. Сваки пут би се нови град градио поврх старога. Претпоставља се да су поплаве [[Инд]]а биле разлог тим разарањима. Град је подељен у два дела: цитаделу и доњи град. Већина доњег града још није откопана, а за цитаделу се зна да је имала јавна купатила, да је представљала велико подручје у коме је могло становати око 5.000 људи и да је имала две велике дворане.
 
Град је разаран и поново грађенобнављан најмање седам пута. Сваки пут би се нови град градио поврх старога. Претпоставља се да су поплаве [[Инд]]а биле разлог тим разарањима. Град је подељен у два дела: цитаделу и доњи град. ВећинаВећи део доњег града још није откопанаоткопан, а за цитаделу се зна да је имала јавна купатила, да је представљала велико подручје у коме је могло становати око 5.000 људи и да је имала две велике дворане.
 
Боље је очуван него [[Харапа]], која је припадала истој цивилизацији долине Инда. Мохенџо-даро је након ископавања у лошем стању, што се тиче одржавања. [[Унеско|УНЕСКО]] се труди да се Мохенџо-даро очува па га је уврстио на листу [[светска баштина|светске баштине]]. Очување Мохенџо-дароа је био један од кључних разлога стварања листе светске баштине.