Петровдан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ Категорија:Руски народни празници |
м Проширење чланка ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{проширити}}
[[Датотека:Sv. Petar i Pavle -Kichevo 06.JPG|мини|Свети. апостоли Петар и Павле]].
[[Датотека:Petersinai.jpg|мини|Свети Петар (икона у [[Манастир Свете Катарине на Синају]].]]
[[Датотека:Црква „Св. Апостол Павле“ - Виница (10).JPG|мини|Св. апостол Павле]]
[[Датотека:Petrus et paulus palatina.jpg|мини|
'''Петровдан''' је празник када се славе и Петар и Павле, јер су пострадали на исти дан црквени и [[Српски народни празници|народни празник]] посвећен светим апостолима [[Свети Петар|Петру]] и [[Апостол Павле|Павлу]], који се слави [[29. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]] ([[12. јул]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском]]). Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника а посвећен је светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа.<ref>[https://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/100-svakodnevna-citanja/zi-i-sv-ih?start=265/ Житије Св. Апостола Петра и Павла]</ref>.
== Св. Ап. Петар и Павле ==
Црква нас на значај Светих славних и свехвалних Апостола најопитније подсећа кроз празнике који су установљени у њихову славу и част. Поред сабора дванаесторице и сабора седамдесеторице Апостола, у току богослужбене године савршавамо и молитвене спомене на свакога од Светих Апостола појединачно. Посебно место међу апостолским празницима заузима празник Светих првоврховних Апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познатији под називом Петровдан. По сведочењу многобројних црквених извора, празновање Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Цркви је присутно од самих почетака, тачније речено присутно је непосредно након упокојења ова два ватрена проповедника еванђелске речи Божје. Свети Апостол Павле у својој посланици Јеврејима богомудро саветује хришћане да се свагда са љубављу и побожношћу молитвено сећају својих учитеља у вери и оних који су им надахнути Духом Светим проповедали реч Спасења. Древни хришћани имајући у свом уму ову апостолску поуку, веома рано почињу да прослављају молитвени спомен на своје учитеље првоврховне апостоле Петра и Павла. Ово древно празновање Светих Апостола Петра и Павла није увек савршавано у исти дан. Наиме, постоје многобројна сведочанства о прослављању Светих апостола Петра и Павла и по некима њихов спомен је савршаван након празника Рождества Христовог, по некима недељу дана након епифаније, док Свети Софроније јерусалимски сведочи да су апостоли Петар и Павле прослављали у четврти дан после празника Рождества Христовог. Овом празнику претходи Пост у част Светих Апостола који је у нашем благочестивом народу познат и као Петровдански или Апостолски пост.<ref>[http://eparhija-timocka.org/sv-ap-petar-pavle-vaseljenski-propovednici-reci-bozje/ Васељенски проповедници речи Божје]</ref>.
==
Петровдан је сматран за календарску границу у години: после њега у природи наступају промене, које указују на приближавање јесени ([[народни календар]]). По рус. веровањима, на Петровдан је то боже св. Петар «поплувао» лишће, па се стога после тог дана више не кувају траве и биле, не ломе сегране за метле и ел. Бугари су веровали да после П. време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте. У неким руским обредима на Петровдан одразиле су се представе оовом празнику као календарском врху године. Тако су у јужнорус. губернијама луди одлазили у освит зоре на Петровдан да «чувају сунце», тј. да гледају како оно на изласку «игра», преливајући се у разним бојама.<ref>
'''Код Срба постоји обичај''' да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.<ref>
== Нема народа без обичаја ==
Нема народа без обичаја, без обзира у ком крају света живи. Свако село, сваки крај, свака област, сваки народ, имају своје обичаје. Неки обичаји припадају самоужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки обичаји су истоветни код различитих народа. Велике сеобе народа кроз векове, освајачки походи разних народа, вековна ропства и многобројни ратови, а уједно праћено и вољним и невољним мешањем крви, учинили су да су се и народи и њихови обичаји прилично измешали. Мало је народа који су имали толико сеоба као Српски народ. Од доласка на Балканскополуострво премного векова па све до сеоба упоследњој деценији ХХ века, притиснути разним невољама, Срби су се селили из једног краја земље у други. Они су усвојим сеобама поредмногих кућних потрепштина носил и исвоје обичаје. Много је обичаја који су кроз вековну употребу освећени у Српској православној цркви. За сваки празник везани су одређени обичаји.<ref>[https://spc-innsbruck.at/wp-content/uploads/2019/09/obicaji.pdf/ Пођимо редом обичаји]</ref>
{{reflist}}▼
== Митрополит Порфирије ==
У односу светих Петра и Павла налазимо пример савршеног дијалога. На њих треба да се угледа и савремени свет који, иако се декларативно залаже за дијалог, често ограничава слободу онима који другачије мисле, поручио је митрополит Порфирије на Петровдан у Загребу. Црква је издвојила ову двојицу апостола као пример ревности за реч Христову, примјер самоспознаје и изнад свега љубави према Богу и творевини Божјој. На прсте једне руке можемо набројати људе који су у толикој мери утицали на токове историје. Свети Апостоли не само да су утицали на токове историје, него су поставили и темеље европске културе. Зато, модерна европска култура која престаје да на човека гледа као на личност и удaљава се од речи и дела апостола, обесмишљава саму себе.<ref>[https://www.sabornik.net/mitropolit-porfirije-delo-svetih-apostola-temelj-evropske-kulture/ „Дело Светих апостола – темељ европске културе”]</ref>.
== Референце ==
▲{{reflist|2}}
== Види још ==
* [[Свети Петар|Свети апостол Петар]]
* [[Апостол Павле|Свети апостол Павле]]
* [[Паљење петровданских лила]]
| |||