Први српски устанак — разлика између измена

 

== Устанак ==

Бесна због заузимања Карановца, Трстеника, Пожеге и Ужица током јула 1805, Порта је наредила новом београдском везиру Хафиз-паши, дотадашњем заповеднику [[Ниш]]а, да одмах крене у напад и угуши буну. Хафиз-паша је стигао до [[Велика Морава|Велике Мораве]], где су га чекали Карађорђе и Миленко Стојковић. Стојковић је у селу [[Иванковац]] изградио систем шанчева и утврђења. [[Бој на Иванковцу|битка на Иванковцу]] је почела [[18. август]]а [[1805]]. Кад је пао мрак, Турци су се повукли у [[Параћин]]. Сутрадан је Карађорђе прешао Мораву и придружио се Стојковићу на положајима око Параћина. Турци су 20. августа напали устанике, а у једном налету рањен је Хафиз-паша. Турци су током ноћи напустили Параћин. Битка на Иванковцу једна је од највећих битака Првог српског устанка. Ова победа над регуларном царском војском још више је ојачала веру устаника у сопствене снаге. Од тог тренутка, буна против дахија прераста у устанак против турске власти.

 

Румелијски везир Ибрахим-паша је предводио другу војску долином Мораве. Устаници су их дочекали на [[Битка на Делиграду (1806)|утврђењу]] Делиград и одолевали пет недеља, а Карађорђе је након битке на Мишару кренуо ка Делиграду у помоћ. Одлучујућа битка одиграла се 3. септембра, пре Карађорђевог доласка, када су Срби, којима су командовали Добрњац, Главаш и Миловановић, однели победу.

 

=== Ичков мир ===

{{Посебан чланак|Ичков мир}}

 

=== Заузимање Београда ===

{{Главни чланак|Опсада Београда 1806.}}

[[Петар Ичко|Ичко]] се, заједно са мухасилом Хасан агом кога је послала порта, вратио у Србију без фермана већ само са усменим обећањима. Стигао је у Смедерево 10. септембра. Карађорђе је одлучио да крене на Београд. 30. новембра (12. децембра по новом календару) освојен је град, а 27. децембра и тврђава. Разбојништво и злостављање становништва Карађорђе није толерисао.