Македонска улица (Београд) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
м →XX век |
||
Ред 51:
Године 1911. Македонска улица је била прва београдска улица која је асфалтирана. После ње асфалтиране су Скопљанска (данашња [[Улица Нушићева (Београд)|Нушићева]]) и Кнез Михаилова.<ref>{{cite web |title=Hronika jednog vremena : veličanstveni zamah Beograda |url=https://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/kultura/item/958-hronika-jednog-vremena-veli%C4%8Danstveni-zamah-beograda.html |website=Srbiju volimo.rs |accessdate=14. 12. 2019}}</ref>
Асфалтирана је и 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/09/30?pageIndex=00009 "Политика", 30. септ. 1937]</ref> Те године је изграђена и вишеспратница на источном углу са Браће Југовић, уместо ранијих "наерених страћара".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/01/01?pageIndex=00011 ''Руше се многе страћаре у центру Београда'']. "Политика", 1. јан. 1937</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/14?pageIndex=00010 "Време", 14. нов. 1937]</ref> Главна пошта се налазила у улици, у старој згради Илије Коларца, до пресељења у [[Палата Главне поште|Палату Главне поште]].<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/11/23?pageIndex=00013 "Политика", 23. нов. 1938]</ref>
Између два светска рата кроз Македонску и Светогорску је пролазио трамвај број 7 на потезу од [[Павиљон Цвијета Зузорић|Павиљона Цвијете Зузорић]] до [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]]. У априлу [[1940]]. трамваји су замењени аутобусима линије 27.<ref>{{cite web|last=Radojičić |first=Ivan |title=Od Belog goluba do Svete gore - Kratka istorija Svetogorske ulice |url=https://www.011info.com/upoznaj-beograd/od-belog-goluba-do-svete-gore-kratka-istorija-svetogorske-ulice |website=011info |accessdate=19. 3. 2019}}</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/04/23?pageIndex=00013 "Политика", 23. април 1940]</ref> Старију архитектуру Македонске улице допуњују градитељи модернијег сензибилитета. У првој половини 20. века то су између осталих Јован Смедеревац, Драгиша Брашован, Стојан Тителбах и Драгутин Ђорђевић; у другој половини ничу здања Зорана Тасића, Драгана Филиповића, Угљеше Богуновића и Слободана Јањића.<ref name="Ђурић-Замоло" />
| |||