Звучни двоуснени фрикатив — разлика између измена

! colspan="2" |[[Датотека:Бета звучни двоуснени фрикатив 2.png|лево|безоквира|139x139пискел]][[Датотека:В двоуснени апкроксимант 1.png|десно|безоквира|134x134пискел140x140px]]

| colspan="2" | алекано || {{lang|gah-Latn|''hanu'''v'''a''}} || {{IPA|[hɑnɯβɑ]}} || 'ништа'||

| colspan="2" | [[Амхарски језик|амхарски]] || {{lang|am-Ethi|አበባ}}|| {{IPA|[aβəβaaβ̞əβ̞a]}} || 'цвет' ||

| colspan="2" | ангор || {{lang|agg-Latn|''fu'''f'''ung''}} |
| {{IPA|[ɸuβuŋ]}}|| 'рог' ||

| colspan="2" | [[Баскијски језик|баскијски]] <ref>{{Harvcoltxt|Hualde|1991|pp=99–100}}</ref> || {{lang|bas|''ala'''b'''a''}} || {{IPA|[alaβ̞a]}}|| 'ћерка' || Алофон фонеме /b/.

| colspan="2" | [[Каталонски језик|каталонски]] <ref>{{Harvcoltxt|Wheeler|2005|p=10}}</ref> || {{lang|ca|''re'''b'''ost''}} || {{IPA|[rəˈβ̞ɔst]}}|| 'остава' || Алофон фонеме /b/.

| rowspan="2" | [[Холандски језик|холандски]]|| белгијски <ref name="beldu">{{Harvcoltxt|Peters|2006|p=117}}</ref> ||rowspan="2" | {{lang|nl|'''''w'''ang''}} || rowspan="2" | {{IPA|[β̞ɑŋ]}} ||rowspan="2" | 'образ'|| Поједини дијалекти. <ref name="beldu"/>

| colspan="2" | еве <ref>{{Harvcoltxt|Ladefoged|2005|p=156}}</ref> || {{lang|ee-Latn|''E'''ʋ'''e''}} || {{IPA|[ɛβɛ]}}|| 'еве језик' ||

| [[Немачки језик|немачки]] || аустријски <ref>{{cite web|author=Sylvia Moosmüller|year=2007|title=Vowels in Standard Austrian German: An Acoustic-Phonetic and Phonological Analysis|url=http://www.kfs.oeaw.ac.at/publications/habil_2007may28_tableofcontents_zus_final.pdf|accessdate = 9. 3. 2013.|page=6}}</ref> || {{lang|de|''a'''b'''er''}} || {{IPA|[ˈɑːβa]}} || 'али' || Алофон фонеме /b/ између самогласника у свакодневном говору.

| colspan="2" | [[Јапански језик|јапански]] <ref>{{Harvcoltxt|Okada|1991|p=95}}</ref> || {{lang|ja-Hani|神戸市}} {{lang|ja-Latn|''[kō'''b'''e-shi]''}} || {{IPA|[koːβe ɕi]}}|| '[[Кобе]]'|| Алофон фонеме /b/. Јавља се само у брзом говору између самогласника.

| colspan="2" | кабилски ||{{lang|kab|'''''b'''ri''}} || {{IPA|[βri]}}|| 'сећи' ||

|[[Окситански језик|окситански]]|| гасконски|| {{lang|oci-Latn|''la-'''v'''etz''}} || {{IPA|[laβ̞ets]}}|| 'онда' || Алофон фонеме /b/.

| rowspan="3" | [[Португалски језик|португалски]] <ref>{{Harvcoltxt|Cruz-Ferreira|1995|p=92}}</ref> || поједини дијалекти || {{lang|pt|''uma '''b'''ala''}} || {{IPA|[ˈumɐ ˈβaɫɐ]}}|| 'метак' || rowspan=3 | Алофон фонеме /b/.

| многи дијалекти || {{lang|pt|''sá'''b'''ado''}} || {{IPA|[ˈsaβɐðu]}}|| 'субота'

| већина дијалеката || {{lang|pt|''a'''b'''ra''}} || {{IPA|[ˈaβɾɐ]}}|| 'отвори то'

| colspan="2" | [[Шпански језик|шпански]] <ref>{{Harvcoltxt|Martínez-Celdrán|Fernández-Planas|Carrera-Sabaté||2003|p=257}}</ref> || {{lang|es|''la'''v'''a''}} || {{IPA|[ˈläβ̞ä]}}|| 'лава' || Алофон фонеме /b/.

| colspan="2" | [[Туркменски језик|туркменски]] || {{lang|tk|'''''w'''atan''}} || {{IPA|[βatan]}}|| 'земља' ||