Патријарх српски Гаврило V — разлика између измена

Као призренског ђака ([[Призренска богословија]]) напао га је један [[Šiptar|Шиптар]]. Како га је Гаврило оборио, а Шиптар је имао ножић, Гаврила је ранио у ногу. То га је пратило до смрти. Због тога га је ректор богословије Стева[[Стеван ВеселиновићДимитријевић]] изгрдио што се свађао и опалио му је шамар. Мали Гаврило му је рекао: ''Љубићеш ти ову руку''. Стева је био декан [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]] [[1938]]., када је Гварило изабран за патријарха и позван је на ручак. Тада му је Гаврило рекао: ''Сјећаш ли се што сам ти некада рекао?'' Стева му је одговорио: ''Ма, Гашо, да ниси добио тај шамар не би данас био патријарх.'' <ref>{{Cite book|last=Радовић|first=Амфилохије|authorlink=Амфилохије Радовић|title=Светигора, бр. 286, октобар, Митрополит Митрофан Бан и митрополит Гаврило Дожић, учешће у ослобођењу и уједињењу|year=2020|url= |publisher= |pages=9|location=Цетиње|isbn=}}</ref> [[Метохија|Метохију]] је због бројних цркава назвао дивном српском [[Света земља|Палестином]], јер [[метох]]ија на грчком значи и земљиште цркве или манастира. О злочинима [[Аустроугарска |аустроугарске]] војске над [[Срби|српским]] народом је писао [[Митрофан Бан|Митрофану Бану]] и протосинђелу[[протосинђел]]у [[Мардарије Ускоковић|Мардарију Ускоковићу]] у [[Санкт Петербург|Петроград]], поредећи их са злочинима римских царева [[Трајан Деције|Деција]] и [[Калигула|Калигуле]] над хришћанима[[хришћани]]ма. Обновио је [[Петар II Петровић Његош|Његошеву]] [[Његошева заветна црква|капелу на Ловћену]], која је од аустроугарског бомбардовања Ловћена[[Ловћен]]а [[1916]]. године, била јако оштећена. Сабор [[Српска рпавославна црква|СПЦ]] је у новембру [[1920]]. прихватио његов предлог о обнови капеле и враћау Његошевих костију у њу. На челу одбора за обнову се он налазио. На његово инсистирање, краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар]] је одустао од идејног пројекта капеле, вајара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]]. При увођењу [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] противио се промени назива земље у [[Краљевина Југославија]]: ''Српско име нема право нико да мења. Ми желимо да останемо што су били наши преци. Срби не могу да сахрањују своју прошлост и наше обиљежје. Прво Хрвати треба да се изјасне за југословенство. Они су први били носиоци југословенске мисли и да су Срби и Хрвати један народ. Зашто то данас не раде? Они желе да остану само Хрвати. Зашто сада да их Срби силе на југослоевснтво, које ови неће?...''

У односу на [[Конкордатска криза|Конкордат]] са Римом, био је још неопоустљивији од свог претходника, патријарха [[Патријарх српски Варнава|Варнаве]]. Када је конкордат изгласан, избацио је из Цркве председника владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Након Крваве литије Конкордат је одбачен 29. новембра [[1937]]. године. Противио се [[Тројни пакт|Тројном пакту]] и писмено је саветовао југословенској влади да га не потписују у Мемоаранудму у име СПЦ. Сматрао је да не треба правити савез са највећим непријатељима, [[Адолф Хитлер|Хитлером]] и [[Бенито Мусолини|Мусолинијем]], убицом краља Александра и питао се шта би наши мртви данас рекли из гробова - на ово наше савезништво са њиховим убицама. Преко [[Радио БеоградаБеоград]]а, Загреба и Љубљане је одржао говор 27. марта 1941. године, у којем је између осталога рекао да је [[Косовска битка|Видовдан 1389.]], [[Сарајевски атентат|Видовдан 1914.]] и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. март 1941.]] исти по суштини и мотивима. Иван Мештровић је тај његов говор окарактерисао као говор у којем је сажет сав шовинизам Српства и Православља... као и да је он убојитије оружје од свих немачких топова и тенкова. [[Адолф Хитлер]] га је означио као непријатеља број један.

У пролеће [[1945]]. отишао је у [[Рим]]. Одбио је сусрет с римским [[Папа Пије XII|папом]], због папине подршке [[Анте Павелић|Павелићу]] и признавања НДХ, а одбио је и савезничку помоћ око смештаја, па се настанио у кући трговца Душана Пламенца, рођака краљице [[Милена Петровић Његош|Милене]]. Писао је: ''Имамо информације из савезничких извора да је побијено између 700.000 и 800.000 Срба... Како да сада могу да пређем преко свега тога и идем у Ватикан на ноге Папи?... Ја бих се радије сто пута опредјелио за смрт...'' Био је велики противник стварања [[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]].