Емил Диркем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
 
== Биографија ==
Потиче из старе породице француских [[Јевреји|Јевреја]], у којој су три претходне генерације били [[Рабин|рабини]]. Учио је [[хебрејски језик]], [[Стари завет]] и [[Талмуд]], истовремено похађајући редовну секуларну школу. Убрзо након традиционалног увођења у јеврејску веру, у својој тринаестој години, под утицајем своје учитељице католикиње, проживљава кратко мистично искуство које га усмерава ка [[католицизам|католицизму]]. Године 1879. у двадесет и првој години ступио је у у чувену школу "École Normale Supérieure". Диркем није волео образовање какво је пружалаводио "Écoleпотпуно normale"секуларни и његов успех ту није био посебан. Ипакживот, тамопри стеченачему искустваби билавећи су значајна за уобличавањедео његовог мишњења, још пре дипломског испита одлучио је да [[социологија]] буде његово посебно поље испитивања. Иако ју је у [[Француска|Француској]] још раније изложио [[Огист Конт]], идеја о науци о друштву није била популарна међу француским интелектуалцима, и социолошка дисциплина није била установљена. Диркему је било суђено да буде њен утемељивач. Као професоррада био јепосвећен члан многих комитета који су припремали нове наставне програме и методе, покушао једемонстрирању да начинверски предавањафеномени усмерипроистичу каиз стварностидруштвених, а не каобожанских уопштавањуфактора. Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] написао је више [[Памфлет|памфлета]] који су критиковали [[пангерманизам]], као помоћ својој домовини.<ref>Цветковић, В. (2009). Социологија. Београд. Факултет безбедности</ref>
 
=== Образовање и каријера ===
Емил Диркем је најзначајнија личност [[Француска|француске]] [[социологија|социологије]] у [[19. век|19]]. и [[20. век]]у.<ref name="Calhoun2002-107">{{harvp|Calhoun|2002|loc=[https://books.google.com/books?id=6mq-H3EcUx8C&pg=PA107 p. 107]}}</ref><ref>Kim, Sung Ho (2007). "Max Weber". [[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] (August 24, 2007 entry) http://plato.stanford.edu/entries/weber/ (Retrieved February 17, 2010)</ref> Његов приступ је познат као [[социологизам]], што значи да је заступао став да је [[друштво]] у каузалном (узрочном) односу према [[индивидуа|појединцима]], појединачним [[друштвена појава|друштвеним појавама]] и [[култура|култури]] уопште. Појам [[индивидуа|појединац]], [[човек]], индивидуум, не условљава друштвену стварност и друштвена збивања, већ обрнуто, друштвено збивање обликује појединца и његове [[друштвене вредности|вредности]], истовремено усмеравајући његово деловање.
Године 1879. у двадесет и првој години ступио је у у чувену школу "École Normale Supérieure". Диркем није волео образовање какво је пружала "École normale" и његов успех ту није био посебан. Ипак, тамо стечена искуства била су значајна за уобличавање његовог мишњења, још пре дипломског испита одлучио је да [[социологија]] буде његово посебно поље испитивања. Иако ју је у [[Француска|Француској]] још раније изложио [[Огист Конт]], идеја о науци о друштву није била популарна међу француским интелектуалцима, и социолошка дисциплина није била установљена. Диркему је било суђено да буде њен утемељивач. Као професор био је члан многих комитета који су припремали нове наставне програме и методе, покушао је да начин предавања усмери ка стварности, а не као уопштавању. Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] написао је више [[Памфлет|памфлета]] који су критиковали [[пангерманизам]], као помоћ својој домовини.<ref>Цветковић, В. (2009). Социологија. Београд. Факултет безбедности</ref>
 
Диркему су хуманистичке студије биле незанимљиве, скрећући пажњу са психологије и филозофије на етику и, на крају, на социологију.<ref>Calhoun (2002), p. 103</ref> Дипломирао је филозофију 1882. године, мада је завршио последњи у дипломском разреду због тешке болести претходне године.<ref>Lukes, Steven (1985). ''Emile Durkheim: His Life and Work, a Historical and Critical Study''. Stanford University Press. ISBN <bdi>978-0-8047-1283-5</bdi>. p. 64</ref>
Користио је позитивистичку [[методика|методологију]] (на трагу [[Огист Конт|Контовог]] [[позитивизам|позитивизма]]).
 
Емил Диркем је најзначајнија личност [[Француска|француске]] [[социологија|социологије]] у [[19. век|19]]. и [[20. век]]у.<ref name="Calhoun2002-107">{{harvp|Calhoun|2002|loc=[https://books.google.com/books?id=6mq-H3EcUx8C&pg=PA107 p. 107]}}</ref><ref>Kim, Sung Ho (2007). "Max Weber". [[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] (August 24, 2007 entry) http://plato.stanford.edu/entries/weber/ (Retrieved February 17, 2010)</ref> Његов приступ је познат као [[социологизам]], што значи да је заступао став да је [[друштво]] у каузалном (узрочном) односу према [[индивидуа|појединцима]], појединачним [[друштвена појава|друштвеним појавама]] и [[култура|култури]] уопште. Појам [[индивидуа|појединац]], [[човек]], индивидуум, не условљава друштвену стварност и друштвена збивања, већ обрнуто, друштвено збивање обликује појединца и његове [[друштвене вредности|вредности]], истовремено усмеравајући његово деловање. Користио је позитивистичку [[методика|методологију]] (на трагу [[Огист Конт|Контовог]] [[позитивизам|позитивизма]]).
Најпознатија дела: ''О подели друштвеног рада'', ''[[Самоубиство (књига)|Самоубиство]]'' и ''Елементарни облици религијског живота''.
 
НајпознатијаЊегова најпознатија дела су: ''О подели друштвеног рада'', ''[[Самоубиство (књига)|Самоубиство]]'' и ''Елементарни облици религијског живота''.
 
=== Смрт ===
Избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]] је имало трагичан ефекат на Диркемов живот. Његов левичарски поглед је увек био патриотски, а не интернационалистички, јер је тражио секуларни, рационални облик француског живота. Међутим, почетак рата и неизбежна националистичка пропаганда која је уследила отежавали су одржавање ове већ изнијансиране позиције. Док је Диркем активно радио на пружању подршке својој земљи у рату, његово оклевање да попусти поједностављеном националистичком жару (у комбинацији са његовим јеврејским пореклом) учинило га је метом сада већ уздижуће француске деснице. Генерације ученика које је Диркем обучавао сада су били регрутовани у војску, и многи од њих су страдали у рововима.
 
Диркемов син Андре умро је на ратном фронту у децембру 1915. године. Ово је био губитак од којег се Диркем никада није опоравио.<ref>Calhoun, Craig J. (2002). ''Classical Sociological Theory''. Wiley-Blackwell. ISBN <bdi>978-0-631-21348-2</bdi>. p. 105</ref> Емоционално уништен, Диркем је умро од можданог удара у [[Париз|Паризу]] 15. новембра, две године касније 1917. године.<ref>Allan, Kenneth (2005). ''Explorations in Classical Sociological Theory: Seeing the Social World''. Pine Forge Press. ISBN <bdi>978-1-4129-0572-5</bdi>. p. 105</ref> Сахрањен је на гробљу Монтпарнас у Паризу.<ref>Pickering, W. S. F. (2012). "Reflections on the death of Émile Durkheim". In W. S. F. Pickering; Massimo Rosati (eds.). ''Suffering and Evil: The Durkheimian Legacy. Essays in Commemoration of the 90th Anniversary of Durkheim's Death'' (1st paperback ed.). New York: Berghahn Books. pp. 11–28. ISBN <bdi>978-0857456458</bdi>. </ref>
 
== Друштвене чињенице ==