Камен из Розете — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
мНема описа измене |
||
Ред 22:
'''Камен из Розете''' је [[гранодиорит]]ска [[стела]] (плоча) из периода владавине египатске династије Птолемејида, исписана законом који је прописан у [[Мемфис (Египат)|Мемфису]] [[196. п. н. е.]] у име краља [[Птолемеј V Епифан|Птолемеја Петог]]. Закон је исписан трима различитим писмима; горњи текст је записан [[Египатски језик|староегипатским]] [[Египатски хијероглифи|хијероглифима]], средњи [[египатско демотско писмо|демотским писмом]] (упрошћеним хијероглифима), а доњи текст је на [[Старогрчки језик|старогрчком језику]], у којима се говори о укидању многобројних пореза и дају се упутства за подизање статуа у храмовима. Зато што у суштини представља један текст на три писма (уз мале разлике међу њима), ова стела је основни кључ за дешифровање [[Египатски хијероглифи|египатских хијероглифа]].
Иако се верује да је првобитно био постављен у оквиру [[Египатски храм|храма]], вероватно у оближњем Саису, камен је вероватно померен током [[Рано хришћанство|ранохришћанског]] или [[средњи век|средњовековног периода]] и на крају је коришћен као грађевински материјал за изградњу [[тврђава Жулијен|тврђаве Жулијен]] у близини града Рашида (Розете), луци на средоземној обали Египта у [[Делта Нила|делти Нила]]. Тамо га је током 1799. године поново открио војник [[Пјер-Франсоа Бушард]], члан [[
Проучавање закона је већ било у току, јер се први потпуни превод грчког текста појавио 1803. године. Међутим, тек 20 година касније, [[Жан Франсоа Шамполион]] објавио је транслитерацију египатског писма у Паризу 1822. године; али и након тога прошао је известан период до тренутка када су научници били у стању да са сигурношћу читају древне египатске натписе и књижевност. Ово његово откриће омогућило је дешифровање или разумевање и других примера, раније потпуно неразумљивих, хијероглифских записа на споменицима и археолошким налазима из старог Египта, чиме су ударени темељи нове науке, египтологије. Главни напредак у декодирању је било признање да камен приказује три верзије истог текста (1799); да демотско писмо користи фонетске знакове при спеловању страних имена (1802); да хијероглифско писмо чини исто, као и да има значајне сличности са демотским ([[Томас Јанг]], 1814); и да, поред тога што се користе за страна имена, фонетски знакови се такође користе за спеловање изворних египатских речи (Шамполион, 1822-1824).
| |||