Пета београдска гимназија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
м + користећи AWB
Ред 17:
 
== Историјат ==
[[Виша женска школа (Београд)|Виша женска школа]], основана 1863. године, је имала нижи статус од гимназија. Формирање Прве женске гимназије је представљао велики корак ка унапређењу [[Образовање у Србији|школовања]] девојака у Србији и у великој мери је допринело еманципацији жена у српском друштву<ref>[http://srednjeskole.edukacija.rs/drzavne-srednje-skole/beograd/palilula/peta-beogradska-gimnazija Peta beogradska gimnazija - Beograd{{Ботовски наслов}}]</ref>. Оне су представљале низак проценат ученика у тадашњим (мушким) гимназијама и за њихов упис било је потребно посебно одобрење просветних власти.
 
=== Оснивање ===
Ред 24:
Један новинар [[Политика (новине)|Политике]] је 5. септембра 1905. године упутио оштру критику „модерним госпођицама београдским” о „српском женском питању”. Напис је објављен на насловној страни као одговор на писмо које је стигло редакцији од „ни мање ни више но баш од потпуно еманциповане женске, чеда западних погледа и културе”. Новинар, потписан само словом Л, је сматрао да би школовање удаљило жену од њеног правог позива: ''„Спремају ли наше школе женско дете за будућу српску домаћицу или му пуне главу неким слободама, еманципацијом итд. која не умеју кући ништа да ради, а уме о свачему да прича... Држава ће продуковати велики број женскиња које није за домаћицу, за кућу, које ће можда по примеру западних другарица са ошишаним косама и кратким сукњама трчати на зборове.”'' Исти новинар додаје и следеће: ''„Ово женскиње нема рада у Србији и посао ће му бити да потискује мушкиње.”'' Ипак, најјачи доказ против отварања женске гимназије, новинар износи на крају: ''„Ко зна шта је гимназија и са каквим ужасним тешкоћама савлађују терете мушка деца и то уз припомоћ родитеља и домаћих учитеља, тај ће тек моћи да цени какав ће то грозан терет бити за женску децу... Дакле, женска гимназија је потпуно непотребна. Јави ли се, пак, какав феномен у погледу талента, ствар је врло проста — треба донети решење: ученице са одличним успехом могу продужити учење у мушким гимназијама. Мада, од целокупног женскиња нашег што је прошло кроз гимназију и Велику школу нисмо видели још ништа феноменално.”''<ref name=":0">[http://illyria.proboards.com/thread/166/beograd-godina-prve-zenske-gimnazije Beograd: Sto godina Prve zenske gimnazije | Illyria Forums (Balkans/Mediterraneans/World){{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Упркос томе, краљевим указом од 29. јуна 1905. године основана је Прва женска гимназија, са четири одељења и смештена у Улицу краљице Наталије. У првом штампаном извештају школе, за школску 1909/10. годину, постоји и оригиналан запис о оснивању ове установе: ''„Указом Њ. В. Краља Петра I од 29. јуна 1905. године, а на предлог тадашњег Министра просвете и црквених послова, г. [[Јован Жујовић|Јована М. Жујовића]], отворена су четири виша гимназијска разреда у Београду, на основу чл. 4 тачке 1 Закона о средњем образовању.”'' Предмети који су изучавани су се делили на науке и вештине''.'' У науке су спадали хришћанска наука, српски језик, немачки језик, француски језик, земљопис, историја, јестаственица (наука о природи), физика, хемија и математика, а у вештине слободно цртање, краснопис, певање, женски рад и гимнастика. Први директор Пете женске реалне гимназије је био Сретен Пашић, а међу наставницима су се нашли и сликарка [[Надежда Петровић]] и [[Мага Магазиновић|Марија Мага Магзиновић]].
 
Управо захваљујући Марији Маги Магзеновић данас имамо увид у прве наставничке дане у Првој женској гимназији:
Ред 38:
 
=== Први светски рат ===
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] школа је прекинула рад, а ученице које су испите полагале у августу су остале без диплома. Многе су се добровољно јавиле у ратни санитет и Црвени крст.
 
=== Између два светска рата ===
Ред 44:
 
У школском извештају за 1929/30. годину „Наредба ученицама” прописује да ''„за упис у први разред Женске гимназије свака ученица мора поднети сведочанство о свршеном четвртом разреду основне школе, крштеницу којом ће се утврдити да није млађа од 10 ни старија од 13 година. Уз то се подноси и пријава са таксеном марком од 5 динара. Сиромашне ученице морају поднети уверење о сиромаштву иначе се не могу уписати без таксе.”'' Последња одредба овог програма гласи: ''„За време школског одмора ученице су дужне пазити на своје понашање ван школе. За сваку учињену штету казниће се по Дисциплинским правилима, чим дођу у школу.”''<ref name=":0" />[[Датотека:Peta_beogradska.jpg|мини|400п|Зграда пред Други светски рат]]
Камен темељац модерне и велике зграде гимназије у Битољској улици (данас Илије Гарашанина) поставио је [[1936]]. министар просвете Краљевине Југославије [[Dobrivoje Stošović|Добривоје Стошовић]], а изградња је завршена [[1938]]. године, када се школа и свечано преселила - зграда је освећена 8. маја 1938<ref>"Време", 9. мај 1938, стр. 5</ref>. На тој свечаности су се нашли и бројни знаменити Београђани. После освештања темеља, спуштена је повеља која гласи: ''„У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Дана 25ог, месеца октобра, године 1936. од рођења Христова, у престоном граду Београду, за време владавине [[Петар II Карађорђевић|Његовог Величанства Краља Југославије Петра II]], и [[Марија Карађорђевић|Њ . В. Краљице Марије]], а под управом [[Павле Карађорђевић|Њ. К. В. Кнеза Павла Карађорђевића]], др [[Раденко Станковић|Раденка Станковића]], др Ивана Перовића, за време [[Патријарх српски Варнава|Његове Светост Патријарха Српског Варнаве]], Председника владе др [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]], господин Добривоје Стошовић, министар просвете, положи камен темељац овој згради Прве женске гимназије у Београду, намењеној да буде дом здравог и свестраног. Нека би Бог дао да ова школа достојно припреми наше ученице за узвишени позив мајке и грађанке, радног и корисног члана наше народне заједнице и целог друштва.”''<ref name=":0" />
 
Нова школска зграда имала је простране учионице, посебне кабинете за музику, цртање, фискултуру и хемију, стаклену башту, библиотеку, амбуланту, школску кухињу с трпезаријом и свечану дворану с позорницом.
 
Једна од директорки гимназије током 1930-их година била је Даринка Јаношевић, а међу професорима је била и [[Десанка Максимовић]] (од 1925), која је ту и пензионисана 1953. године.
Ред 54:
 
=== Послератни период ===
На почетку школске 1945/46. године Прва женска гимназија делила је своју зграду са Другом мушком гимназијом, што је, заједно са разним вечерњим школама и курсевима, стварало велику гужву и подразумевало рад у три смене. Децембра 1945. Друга мушка гимназија се иселила, па је настава донекле нормализована.
 
Након повратка, велика зграда није имала ни основног намештаја, па су ученице у прво време од својих кућа доносиле клупе и столице, а родитељи ученица у помагали обнову гимназије. Један од првих џез концерата у Београду одржан је 1948. године у великој сали гимназије. Свирао је велики џез оркестар [[Душан Видак|Душана Видака]], а сала је била препуна.
 
=== Укидање женских и мушких гимназија и реформа образовања ===
Ред 74:
У школи је до сада организовано више хуманитарних акција, од којих је познатија фудбалска утакмица у којој су, између осталих, учествовали и [[Никола Ђуричко|Никола Ђуркичко]], [[Владе Дивац]] и [[Небојша Глоговац]]<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/svi-za-jakova-humanitarna-utakmica-u-dvoristu-pete-gimnazije/99x6b2g "Svi za Jakova": Humanitarna utakmica u dvorištu Pete gimnazije{{Ботовски наслов}}]</ref>.
 
Школа има добре услове за спорт: поседује две фискултурне сале, од којих једна регуларна спортска сала, а друга гимнастичка сала. Сала за гимнастику је неколико пута недељно отворена за сву омладину, без обзира на то да ли су ученици ове школе.
 
Гимназија је имала и свој слет, који је одржавала сваке године пред крај школске године на стадиону [[Ташмајдан]].
Ред 170:
 
'''Политичари'''
* [[Ана Брнабић]], [[Председник Владе Републике Србије]] од 2017. <ref>{{cite web|url=http://www.prva.rs/vesti/info/117419/razvojni-put-ane-brnabic-od-pete-beogradske-gimnazije-do-prve-srpske-premijerke.html|title=Развојни пут Ане Брнабић од Пете београдске гимназије до прве српске премијерке|publisher=prva.rs|date=|accessdate=27. 1. 2018.}}</ref>
* [[Слободанка Груден]], [[Градоначелник Београда]] од 1992. до 1994.
* [[Милош Јовановић]], председник Демоктарске странке Србије
Ред 182:
* [[Срђан Срећковић]], политичар, министар
* [[Петар Шкундрић]], министар и универзитетски професор<ref name="vene"/>
* [[Ognjen Pantović|Огњен Пантовић]], народни посланик
 
'''Научници'''
Ред 221:
 
== Види још ==
* {{Categoryлинк категорије|Ученици Пете београдске гимназије}}
 
== Референце ==