Проклетије — разлика између измена

 

== Биљни и животињски свет ==

Проклетије су увек привлачиле пажњу ботаничара и других научника као врло интересантан и неисцрпан простор истраживања. На Проклетијама се укрштају три основне фитогеографске регије северне хемисфере: Алпско-високонордијска, Еуросибирско-борео-америчка и Медитеранска. Од подножја до врха издвајају се два шумска и један травни спрат.<ref>{{cite web|url=http://opusteno.rs/regioni-f43/planinski-venac-prokletije-t15535.html |title=Planinski venac Prokletije |publisher=Opusteno.rs |date= |accessdate = 26. 10. 2013.}}</ref>

Листопадни шумски спрат почиње термофилним брдским подручјем [[храст]]ових шума. Ту доминирају шумске заједнице [[цер]]а и сладуна. Изнад овог настаје мезофилно подручје шума храста китњака у којем се осим храста јављају [[црни граб]] и [[црни јасен]]. Горњи део листопадног спрата чини подручје букових шума. Појас четинарских шума у нижем делу чине јела и [[смрча]], а у вишем молика и [[муника]]. Шумски спрат се завршава бором кривуљем, који местимично расте на висинама од преко 2000 m. Шуме Проклетија представљају значајан терморегулатор, јер ублажавају температурне екстреме ваздуха. Лети су извор свежег ваздуха, а зими ублажавају ниске температуре. Флора Проклетија у основи има средњоевропски карактер, али је значајно присуство егзотичних биљних врста. По разноврсности флоре Проклетије (сл.се могу упоредити са флористички најпознатијим планинама Балканског полуострва, као што су [[Рила]] и [[Пирин]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Ретке биљне врсте молика, муника, форзиција, вулфенија, рунолист и друге, су застићене законом. На Проклетијама, Комовима и [[Бјеласица|Бјеласици]] заступљено је неколико стотина лековитих биљних врста, од којих се као значајније истичу 160 врста. Међу њима велики број је лековит или јестив. Око 60 биљних врста овдашње становништво вековима користи за домаћу употребу, тј. за лечење разних болести, за справљање чајева, мелема, уља, сокова. Најчешће употребљаване врсте су: [[линцура]], [[камилица]], глогов цвет, хајдучка трава, [[чемерика]], [[нана]], липов чај, [[пелен|пелин]], мразовац, зова, јаглика и љубичица, а од пољских и шумскух плодова [[боровница]].