Хотел Москва — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 33:
| референце = [http://www.hotelmoskva.rs/ -{hotelmoskva.rs}-]
}}
'''Хотел Москва''', некадашња '''Палата Росија''', је хотел и некадашња зграда осигуравајућег друштва Росија-Фонсиер у [[Београд]]у. НалазиНалазила се ceнекада углу улица Краља Милана и Балканске; то је сада на углу Теразија и [[Балканска улица (Београд)|Балканске улице]]. Зграду пројектовали архитекта [[Јован Илкић]] и група архитеката из [[Санкт Петербург]]а.<ref>{{cite book |last1=Вујовић |first1=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости |date=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |page=207}}</ref> Градња палате је отпочела у пролеће [[1905]]. године, а свечано је отворена [[14. јануар]]а [[1908]]. године. Била је највећа приватна зграда у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], налазила се на стотинак метара од краљевског двора, на [[Теразије (Београд)|Теразијама]]. Грађевина је на својим зидовима имала натпис ''Палата Росија''.
 
== Градња ==
[[Датотека:Hotel Moskva by night (Belgrade, Serbia).jpg|мини|лево|Хотел Москва ноћу]]
[[Датотека:Enterijer Hotela Moskva, 1972. godina.jpg|250px|мини|Ентеријер, дело архитекте Григорија Самојлова]]
Директор [[Српско бродарско друштво|Српског бродарског друштва]] [[Светозар Вукадиновић]], који је био власник гостионице ''Велика Србија'' на Теразијама, отпутовао је у Русију да нађе осигуравајуће друштво које ће на његовом имању да изгради велелепно здање. Главни директор друштва Росија [[Роман Иванович Поицл]] је пристао на Вукадиновићеву идеју. Конкурс за зграду осигуравајућег друштва Росија био је расписан [[19051904]]. године.<ref>"Браник", Нови Сад 1904.</ref> Прву награду на конкурсу добио је загребачки арихтекта [[Виктор Ковачић]], док је [[Јован Илкић]] добио другу награду. Ипак, дирекција осигуравајућег друштва Росија одлучила се за Илкићев пројекат.<ref>Н.Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог века, Београд, 1937.</ref>
 
Градња палате је почела у марту [[1905]]. године. У темеље су постављене 82 дрвене греде дуге по пет метера и дебеле по 30 центиметра, затим 30 вагона вареног гвожђа у шипкама дугим по девет метара, 10 вагона тврдог рипањскиг камена. Преко тога постављена је бетонска плоча дебела 2,2 метра. Зидањем циглама отпочело је тек у пролеће [[1906]]. године. Радове је изводио грађевинар [[Карло Кнол]] са зидарима из [[Црна Трава|Црне Траве]]. Надзорни инжењер био је архитекта Јован Илкић. Радовима за армирани бетон руководио је архитекта [[Матија Шнајдер]]. Површина спољашњих зидова од првог спрата до крова обложена је жућкастим плочицама а украшена орнаментима зелене боје.<ref>Ђ.Сикимић, Фасадна скулптура у Београду, ЗЗСКГБ, Београд 1965.</ref> Керамичка облога је донета из [[Печуј]]а, из фабрике [[Жолнаи]] у којој се и данас чувају калупи помоћу којих је изливена. Зграда је зидана у стилу [[Сецесија|сецесије]].