Национализација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 17:
и [[национализација]], без обзира на вољу власника и без икаквог обештећења,одузимана и претварана у државну, односно друштвену својину.
 
Законом о аграрној реформи и колонизацији [[1945.]]године су од приватних власника (сељаци и други власници, банке, предузећа, акционарска друштва, цркве) у корист државе одузети бројни земљораднички и неземљораднички поседи пољопривредног и шумског земљишта, као и земљишни поседи [[црква|цркава]], [[манастир]]а, верских установа и [[задужбина]].
 
Национализација се правдала "одузимање имовине ратним профитерима", као и познатим левичарским ставом "Имовина је крађа!"
У социјалистичкој Југославији, два снажна таласа национализације запљуснула су и потпуно потопила приватно власништво у домену привреде и некретнина, и унапред, за више деценија онемогућила приватну иницијативу.
 
У социјалистичкој Југославији, у два маха је рађена национализација.
 
Национализацијом из [[1946.]] године, која се наставила на већ увелико спровођену ратну и поратну конфискацију, дошло је до подржављења покретне и непокретне имовине, као и [[патент|патената]], [[лиценца|лиценци]], службености, рударских и других права приватних привредних предузећа у 42 привредне гране, тако да након тога ни једно предузеће које је било од значаја за државу и њену привреду, није остало у приватним рукама.