Бугари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 66:
Становништво Бугарске потиче од народа веома различитог порекла и броја, и стога је резултат ефекта „топљења у лонцу“. Главни етнички елементи који су се уклопили у стварање модерне бугарске етничке припадности су:
* [[Трачани]] - староседелачко древно балканско [[Праиндоевропљани|индоевропско]] становништво, од којег су задржани културни и етнички елементи;<ref name="The Bulgarians 1976">"Many Thracian survivals have been detected in the sphere of Bulgarian national costume and folk tradition." ''The Bulgarians: from pagan times to the Ottoman conquest'', David Marshall Lang, Westview Press, 1976, {{ISBN|0-89158-530-3}}, p. 27.</ref><ref name=pmid26332464>{{cite journal |doi=10.1371/journal.pone.0135820 |pmid=26332464 |pmc=4558026 |title=Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135820 |year=2015 |last1=Kushniarevich |first1=Alena |last2=Utevska |first2=Olga |last3=Chuhryaeva |first3=Marina |last4=Agdzhoyan |first4=Anastasia |last5=Dibirova |first5=Khadizhat |last6=Uktveryte |first6=Ingrida |last7=Möls |first7=Märt |last8=Mulahasanovic |first8=Lejla |last9=Pshenichnov |first9=Andrey |last10=Frolova |first10=Svetlana |last11=Shanko |first11=Andrey |last12=Metspalu |first12=Ene |last13=Reidla |first13=Maere |last14=Tambets |first14=Kristiina |last15=Tamm |first15=Erika |last16=Koshel |first16=Sergey |last17=Zaporozhchenko |first17=Valery |last18=Atramentova |first18=Lubov |last19=Kučinskas |first19=Vaidutis |last20=Davydenko |first20=Oleg |last21=Goncharova |first21=Olga |last22=Evseeva |first22=Irina |last23=Churnosov |first23=Michail |last24=Pocheshchova |first24=Elvira |last25=Yunusbayev |first25=Bayazit |last26=Khusnutdinova |first26=Elza |last27=Marjanović |first27=Damir |last28=Rudan |first28=Pavao |last29=Rootsi |first29=Siiri |last30=Yankovsky |first30=Nick |display-authors=29 |bibcode=2015PLoSO..1035820K }}</ref><ref>"A detailed analysis is made of the assimilation process which took place between Slavs and Thracians. It ended in the triumph of the Slav element and in the ultimate disappearance of the Thracian ethnos...Attention is drawn to the fact that even though assimilated, the Thracian ethnicon left behind traces of its existence (in toponymy, the lexical wealth of the Bulgarian language, religious beliefs, material culture, etc.) which should be extensively studied in all their aspects in the future..." For more see: Димитър Ангелов, Образуване на българската народност, (Издателство Наука и изкуство, “Векове”, София, 1971) pp. 409-410. ([http://macedonia.kroraina.com/da/da_summary.htm Summary in Englis] h).</ref>
* [[Стари Словени]] - индоевропско становништво које је мигрирало из североисточне Европе на Балкан у периоду од
* [[Прабугари]] - полуномадски конгломерат племена из централне Азије који су стигли у 7. веку, удружили су се са локалним словенским и славенизираним становништвом, организовали су раносредњовековну бугарску државност и завештали свој [[етноним]] модерној бугарској нацији, док су се на крају асимилирали у
== Историја ==
Ред 75:
Неки Бугари су подржавали руску војску када су прешли Дунав средином 18. века. [[Руска Империја|Русија]] је радила на томе да их убеди да се усељавају у подручја која су је недавно освојили, посебно у [[Бесарабија|Бесарабији]]. Као посљедица тога, насељавали су се многи бугарски колонисти, а касније су формирали два војна пука, у склопу руске војне колонизације подручја у 1759-1763.<ref>{{cite journal|first=Vladimir |last=Milchev|title=Два хусарски полка с българско участие в системата на държавната военна колонизация в Южна Украйна (1759-1762/63 г.) |trans-title=Two Hussar Regiments with Bulgarian Participation in the System of the State Military Colonization in Southern Ukraine (1759-1762/63) |language=Bulgarian |journal=Исторически преглед |year=2002|volume= |issue=5–6 |url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=113707 |pages=154–65}}</ref>
=== Бугарски национални покрет ===
Током [[Руско-турски рат (1806—1812)|руско-турских ратова (1806–1812)]] и ([[Руско-турски рат (1828—1829)|1828–1829]]) бугарски емигранти су формирали војску бугарских земљака и придружили се [[Руска императорска армија|руској војсци]], надајући се да ће Русија донети бугарско ослобођење, али су њени империјални интереси тада били усмерени на [[Грчка|Грчку]] и [[Влашка|Влашку]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=LBYriPYyfUoC&pg=PA137 |title=Establishment of the Balkan National States: 1804–1918 |first1=Charles |last1=Jelavich |first2=Barbara |last2=Jelavich |publisher=University of Washington Press |year=1977 |page=128 |access-date=2015-02-11|isbn=9780295803609 }}</ref> Успон национализма под Османским царством довео је до борбе за културну и верску аутономију бугарског народа. Бугари су желели да имају своје школе и литургију на бугарском и била им је потребна независна црквена организација. Незадовољни надмоћношћу грчког православног свештенства, борба је почела да се распламсава у неколико бугарских епархија 1820-их.
Тек 1850-их Бугари су започели сврсисходну борбу против [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]. Борба између Бугара и грчких [[Фанариоти|фанариота]] интензивирала се током 1860-их. 1861. године [[Света столица|Ватикан]] и османска влада признале су посебну бугарску унијатску цркву. Како су грчки свештеници избачени из већине бугарских епископија крајем деценије, значајна подручја су отцепљена од патријаршијске контроле. Овај покрет обновио је изразиту бугарску националну свест код обичног народа и довео до тога да су Османлије 1870. године признали бугарски милет. Као резултат тога, два покрета оружане борбе почела су да се развијају већ почетком 1870-их: Унутрашња револуционарна организација и Бугарски револуционарни централни комитет. Њихова оружана борба достигла је врхунац са [[Априлски устанак|Априлским устанком]] који је избио 1876. године. Резултат је био [[Руско-турски рат (1877—1878)|руско-турски рат (1877–1878)]] и довео је до
[[Ослобођење Бугарске|оснивања треће бугарске државе]] након [[Санстефански споразум|Санстефанског споразума]]. Питање [[Велика Бугарска|бугарског национализма]] добило је већи значај након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] који је вратио регије Македоније и подручје [[Једрене|Адријанопоља]], враћајући их под контролу Османског царства. Такође је у северној Тракији створена аутономна османска провинција, звана [[Источна Румелија]]. Као последица тога, бугарски национални покрет прогласио је својим циљем укључивање већине
[[Македонија|Македоније]], [[Тракија|Тракије]] и [[Мезија|Мезије]] под Велику Бугарску.
Источна Румелија припојена је Бугарској 1885. године бескрвном револуцијом. Током раних 1890-их основане су две пробугарске револуционарне организације: [[Унутрашња македонско-једрењска револуционарна организација]] и [[Врховни македонско-једренски комитет]]. 1903. године учествовали су у неуспелом [[Илиндански устанак|Илинденском устанку]] против Османлија у Македонији и Адријанопољском вилајету. Тада су македонски Словени идентификовани претежно као Бугари, а значајна бугарофилска осећања трајала су међу њима до краја Другог светског рата.<ref>During the 20th century, Slavo-Macedonian national feeling has shifted. At the beginning of the 20th century, Slavic patriots in Macedonia felt a strong attachment to Macedonia as a multi-ethnic homeland. They imagined a Macedonian community uniting themselves with non-Slavic Macedonians... Most of these Macedonian Slavs also saw themselves as Bulgarians. By the middle of the 20th. century, however Macedonian patriots began to see Macedonian and Bulgarian loyalties as mutually exclusive. Regional Macedonian nationalism had become ethnic Macedonian nationalism... This transformation shows that the content of collective loyalties can shift.{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=6RveDmHbIv8C&pg=PA147 |title=Region, Regional Identity and Regionalism in Southeastern Europe, Ethnologia Balkanica Series |first1=Klaus |last1=Roth |first2=Ulf |last2=Brunnbauer |publisher=LIT Verlag Münster |year=2010 |isbn=978-3825813871 |page=127}}</ref><ref>Up until the early 20th century and beyond, the international community viewed Macedonians as regional variety of Bulgarians, i.e. Western Bulgarians.[https://books.google.com/books?id=-7TgkO8utHIC&printsec=frontcover&dq=Nationalism+and+Territory:+Constructing+Group+Identity+in+Southeastern+Europe,+Geographical+perspectives+on+the+human+past+:+Europe:+Current+Events,+George+W.+White,+Rowman+%26+Littlefield,+2000,&hl=en ''Nationalism and Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe, Geographical perspectives on the human past : Europe: Current Events''], George W. White, Rowman & Littlefield, 2000, {{ISBN|0847698092}}, p. 236.</ref><ref>"Most of the Slavophone inhabitants in all parts of divided Macedonia, perhaps a million and a half in all – had a Bulgarian national consciousness at the beginning of the Occupation; and most Bulgarians, whether they supported the Communists, VMRO, or the collaborating government, assumed that all Macedonia would fall to Bulgaria after the WWII. Tito was determined that this should not happen. "{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=bhNG-62oEcQC&pg=PA67 |title=The struggle for Greece, 1941–1949 |first=Christopher Montague |last=Woodhouse |publisher=C. Hurst & Co. Publishers |year=2002 |isbn=978-1-85065-492-6 |page= 67}}</ref><ref>"At the end of the WWI there were very few historians or ethnographers, who claimed that a separate Macedonian nation existed... Of those Slavs who had developed some sense of national identity, the majority probably considered themselves to be Bulgarians, although they were aware of differences between themselves and the inhabitants of Bulgaria... The question as of whether a Macedonian nation actually existed in the 1940s when a Communist Yugoslavia decided to recognize one is difficult to answer. Some observers argue that even at this time it was doubtful whether the Slavs from Macedonia considered themselves to be a nationality separate from the Bulgarians.{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=ZmesOn_HhfEC&pg=PA66 |title=The Macedonian conflict: ethnic nationalism in a transnational world |first=Loring M. |last=Danforth |publisher=Princeton University Press |year=1997 |isbn=978-0-691-04356-2 |pages=65–66}}</ref><ref>{{cite book |last1=Kaufman |first1=Stuart J. |title=Modern hatreds: the symbolic politics of ethnic war |year=2001 |publisher=Cornell University Press |location=New York |isbn=978-0-8014-8736-1 |page=193 |quote=The key fact about Macedonian nationalism is that it is new: in the early twentieth century, Macedonian villagers defined their identity religiously—they were either "Bulgarian," "Serbian," or "Greek" depending on the affiliation of the village priest. While ''Bulgarian'' was most common affiliation then, mistreatment by occupying Bulgarian troops during WWII cured most Macedonians from their pro-Bulgarian sympathies, leaving them embracing the new Macedonian identity promoted by the Tito regime after the war.}}</ref>
Почетком 20. века контрола над Македонијом постала је кључна тачка спора између Бугарске, Грчке и [[Србија|Србије]], које су водиле Први балкански рат ([[Први балкански рат|1912–1913]]) и Други балкански рат ([[Други балкански рат|1913]]). Подручје се даље водило током Првог светског рата ([[Бугарска у Првом светском рату|1915–1918]]) и Другог светског рата ([[Бугарска у Другом светском рату|1941–1944]]).
== Види још ==
| |||