Милан Кујунџић Абердар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Био је професор философије на Великој школи два пута: 1866-1867. и 1873-1882. године.<ref>"Правда", Београд о Божићу 1939.</ref> У јавном животу, он је секретар [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (од 1873. до 1882), председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] (од 1880. до 1885),<ref name=legat/> [[министар]] [[просвјета|просвете]] (1886-1887), посланик у [[Рим]]у, уредник [[Млада Србадија|Младе Србадије]] и песник.
Као [[Списак министара просвете Србије|министар просвете и црквених дела]], издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, [[Шабачко-ваљевска епархија|Шабачке]] и [[Тимочка епархија|Неготинске]], што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].{{sfn|Пузовић|1995|p=143-158}}
Када је [[5. април]]а [[1887]]. године краљ [[Милан Обреновић]] именовао првих 16 академика [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.
Ред 36:
Учествовао је у српско-турским ратовима 1876-1878. и због тога унапређен у мајора, а касније и потпуковника. Од бројних одликовања која је добио, најзначајнија су: медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, орден Белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима.<ref name=legat/>
Почео је још у ђачком добу да пише поезију; објавио је две збирке песама. Његова најзначајнија филозофска дела су: ''Кратки преглед хармоније у свету, Филозофија у Срба, Шта је и колико у нас урађено на лођици?'' и ''Иде ли свет набоље или нагоре?''.<ref name=legat/>
== Референце ==
| |||