Магија (илузија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м clean up, replaced: {{colbegin|2}} → {{div col}}, {{colend}} → {{div col end}} користећи AWB
Ред 16:
 
Почетак илузионизма се везује уз [[магија|магију]], када се осетним варкама, вештим триковима и [[Психологија|психолошким]] сугестијама постижу ефекти знакова и порука од стране [[демон]]а и [[бог]]ова, послије и [[икона]] [[светац]]а и сл. Ради постизања чудесних ефеката и забављања публике користе се и научна достигнућа. Познати илузионистички поступци су:
{{colbegin|2div col}}
* пењање уз конопац (индијски [[факир]]и),
* лебдење без ослонца, [[Крис Ејнџел]]
Ред 24:
* излазак из закатанченог и потопљеног кавеза ([[Хари Худини]]) и
* проласка кроз Кинески зид ([[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]]).
{{colenddiv col end}}
 
Модерна забавна магија, коју је покренуо мађионичар из 19. века [[Жан Ежен Робер Уден]], постала је популарна позоришна уметничка форма.<ref>{{cite act |title=Recognizing magic as a rare and valuable art form and national treasure|type=H.Res|number=642|date=March 2016|url=https://www.congress.gov/bill/114th-congress/house-resolution/642/text}}</ref> Крајем 19. и почетком 20. века, мађионичари попут [[John Nevil Maskelyne|Маскелајнa]] и [[David Devant|Девантa]], [[Howard Thurston|Хауарда Терстона]], [[Harry Kellar|Хариjа Келарa]] и [[Хари Худини|Хариja Худиниja]] постигли су широки комерцијални успех током онога што је постало познато као „Златно доба магије“.<ref>{{cite book |last=Steinmeyer|first=Jim|title=Hiding the Elephant|date=2003|publisher=Da Capo Press}}</ref> Током овог периода, магијска перформанса постала је основни део [[Brodvejski teatar|Бродвејског позоришта]], [[водвиљ]]а и [[мјузикхол]]ова. Магија је задржала своју популарност у [[Телевизија|телевизијско доба]], а мађионичари попут [[Paul Daniels|Пола Даниелса]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвида Коперфилда]], [[Doug Henning|Дага Хенинга]], [[Penn & Teller|Пена & Телера]], [[David Blaine|Дејвида Блејна]] и [[Derren Brown|Дерена Брауна]] модернизују ову уметничку форму.<ref>{{cite book|last=Chambers|first=Colin|date=2002|title=Continuum Companion to Twentieth Century Theatre|publisher=Continuum|page=471}}</ref>
Ред 32:
Термин „магија“ етимолошки потиче од грчке речи -{''mageia''}- (μαγεία). У давна времена Грци и [[Achaemenid Empire|Персијанци]] су вековима ратовали, а персијски свештеници, на перзијском звани -{''[[magi|магош]]''}-, на грчком су постали познати као -{''magoi''}-. Ритуални поступци персијских свештеника постали су познати као -{''mageia''}-, а затим ''magika'' - што је на крају значило било какву страну, неортодоксну или нелегитимну ритуалну праксу. Широј јавности успешни поступци илузије могли би се посматрати као да су слични магијском подвигу за који су претпостављали да су га могли извршити древни магоји. Извођење трикова илузија или магијске илузије, и очигледно дејство и ефекти таквих дела често се називају „магијом“, а посебно магични трикови.
 
Најранија позната књига која објашњава магичне тајне, ''[[The Discoverie of Witchcraft|Откриће вештичарења]]'', објављена је 1584. Њу је створио Региналд Скот да спречи убијање људи због вештичарења. Током 17. века објављене су многе књиге у којима су описани магични трикови. До 18. века магичне представе биле су уобичајени извор забаве на [[Вашар|вашаримавашар]]има. Оснивач модерне забавне магије био је [[Жан Ежен Робер Уден,]] који је имао магично позориште у [[Париз]]у 1845. [[John Henry Anderson|Џон Хенри Андерсон]] пионир је исте транзиције у [[Лондон]]у 1840-их. Крајем 19. века велике магијске представе које су се трајно одржавале на великим позоришним просторима постале су норма.<ref name="History of Magic">{{cite web|url=http://www.magiczoom.com/history-of-magic.htm|title=History of Magic|publisher=This French site, Magiczoom, has now closed its doors|archive-url=https://web.archive.org/web/20060515125440/http://www.magiczoom.com/history-of-magic.htm|archive-date=2006-05-15|url-status=dead}}</ref> Као вид забаве, магија се лако пребацивала са позоришних простора на телевизијске магијске специјале.
 
Представе које би савремени посматрачи препознали као дочаравајуће практиковале су се кроз [[историја|историју]]. На пример, трик са три чаше и куглицама изводио се бар од 3. године пне,<ref>{{Cite web|title=Penn & Teller's Cups-and-Balls Magic Trick|url=https://blogs.scientificamerican.com/illusion-chasers/pt-cups-and-balls/|last=Macknik|first=Stephen L.|website=Scientific American Blog Network|language=en|access-date=2020-04-30}}</ref> а изводи се и данас на сцени и у [[street magic|уличним магијским]] представама. Током многих векова записи повезују мађионичаре са ђаволом и окултним. Током 19. и 20. века, многи сценски мађионичари су чак користили ово гледиште у својим рекламама.<ref>{{cite journal | title=The Art of Deception, or The Magical Affinity Between Conjuring and Art | author=Romano, Chuck | journal=The Linking Ring |date=January 1995 | volume=75 | issue=1 | pages=67–70}}</ref> Исти ниво домишљатости који је коришћен за стварање познатих древних обмана као што је [[Тројански коњ (митологија)|Тројански коњ]] такође би се користио за [[entertainment|забаву]], или барем за варање у [[gambling|играма с новцем]]. Такође су их користили практичари различитих религија и [[култ]]ова од античких времена па надаље да би необразоване људе застрашили у послушност или их претворили у присталице. Међутим, професија илузионисте је ојачана тек у 18. веку, и од тада ужива неколико популарних форми.
Ред 188:
 
{{Authority control}}
 
 
[[Категорија:Забава]]