Историја Боливије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: можда пристрасно
Бот: Сређивање, replaced: Лама (животиња) → Лама користећи AWB
Ред 7:
| image2 = Zonnepoort tiwanaku.jpg|caption2=Сунчана капија из периода [[Тијаванако]] царства.
}}
Културе домородачких народа у Боливији развијале су се у алтиплану на високим надморским висинама са ниским нивоом кисеоника, лошим земљиштима и екстремним временским условима. Боље погодне низине биле су ретко насељене од стране ловачко-сакупљачких друштава, док је већи део претколумбијског становништва концентрисан у алтипланским долинама [[Кочабамба (департман)| Кочабамба]] и [[Чукисака (департман)| Чукисака]].
 
Кромпир је почео да се узгаја у близини језера Титикака између 8000. и 5000. године пре нове ере, [[киноа]] пре неких 3000–4000 година, а производња бакра почела је 2000. године пре нове ере. [[Лама (животиња) |Ламе]], [[алпака|алпаке]] и [[викуња|викуње]] биле су припитомљене и коришћене за превоз, храну и одећу.
 
[[Ајмара (народ)|Ајмара народ]] је стигао у овај регион пре отприлике 2000 година, да би се населио у подручју западне Боливије, јужног [[Перу]]а и северног [[Чиле]]а. Данашње Ајмаре себе сматрају за потомке припадника напредне цивилизације [[Тијаванако]], која је после 600. године постала важна регионална сила. Према раним проценама, град се у свом максималном обиму простирао око 6,5 квадратних километара и имао је између 15.000 – 30.000 становника.<ref>Kolata, Alan L. 'The Tiwankau: Portrait of an Andean Civilization'. Blackwell Publishers, Cambridge, 1993. p. 145</ref> На основу сателитских снимака, начињених 1996, три најважније долине Тијаванакоа процењено је да је тамо у једном тренутку живело између 285.000 и 1.482.000 људи.<ref name="Valley of the Spirits">Kolata, Alan L. ''Valley of the Spirits: A Journey into the Lost Realm of the Aymara''. John Willy and Sons, Hoboken, 1996.</ref>
Ред 53:
Званична религија Инка брзо је нестала, а Индијанци су наставили своје локално поштовање под заштитом локалних индијанских владара. Како је утицај хришћанства порастао, развио се нови народни католицизам, који је укључивао симболе домородачке религије. Док су ране индијске побуне биле антихришћанске, побуне крајем 16. века биле су засноване на месијанском хришћанском симболизму који је био римокатолички и антишпански. Црква је била толерантна према локалним индијанским религијама. Бискуп у Ла Плати је 1582. године дозволио изградњу светилишта у част тајанствене Вирхене де Копакабане на обали језера Титикака.
== Побуне домородачких народа ==
Иако су се многи индијанци прилагодили шпанским правилима кршећи своје традиције и активно покушавајући да уђу у тржишну економију, они су такође користили судове да заштите своје интересе, посебно против процене данака. Други су се што више држали својих обичаја, а неки су се побунили против белих владара. Локалне, углавном некоординисане, побуне су се дешавале током колонијалне владавине. Више од 100 буна догодило се у 18. веку у Боливији и Перуу. Индијанска огорченост према колонијалној владавини повећала се у 18. веку када је Шпанија тражила веће исплате и повећала обавезе по питању покушаја побољшања производње. То је изазвало велику побуну коју је предводио [[Тупак Амару II]]. Хосе Габријел Кондорканки, образовани индијанац који је говорио шпански, узео је име свог предака, Тупака Амаруа. Иако је Тупак Амару II инсистирао да је његов покрет реформистички и да не жели срушити шпанску владавину, његови захтеви су укључивали аутономну регију. Устанак се убрзо проширио. Отприлике 60.000 индијанаца у перуанским и боливијским Андима окупило се у борби против Шпанаца. Након постигнутих почетних победа, укључујући победу над шпанском војском од 1.200 људи, Тупак Амару II је заробљен и погубљен у мају 1781., без обзира на то, побуна се наставила, пре свега у Горњем Перуу где је присталица Тупака Амаруа II, индијански поглавица Томас Катари, подигао устанак у Потосију почетком 1780. године. Шпанци су Катарија убили месец дана пре Тупака Амаруа II. Други велики устанак предводио је Јулијан Апаза, црквењак који је узео имена двојице побуњеника мученика називајући се Тупак Катари. Он је 1781. године опседао Ла Паз током више од 100 дана. Током опсаде 20.000 људи је умрло.<ref>{{cite web |url=http://www.duke.edu/~ems19/rebellions/rebellions.html |title=Rebellions |publisher=History Department, Duke University |date=22 February 1999 |accessdate=14 July 2013 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120131062804/http://www.duke.edu/~ems19/rebellions/rebellions.html |archivedate=31 January 2012 |df=dmy-all }}</ref> Бартолина Сиса, припадница [[Ајмара (народ) |народа Ајмара]], је 1782. године погубљена због подизања још једне побуне. Шпанија није успела да угуши све побуне до 1783. године и тада је погубила хиљаде индијанаца.
 
== Борба за независност ==
Ред 63:
Како је шпанска краљевска власт слабила током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], расположење против колонијалне владавине расло је. Боливијска историографија датира проглашење независности 1809. године, али уследило је 16 година борбе пре успостављања републике која је добила име по [[Симон Боливар|Симону Боливару]].
 
[[Шпански рат за независност|Инвазија Иберијског полуострва]] током 1807-1808. од стране [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] показала се пресудном за борбу за независност Јужне Америке. Свргавањем [[Династија Бурбон|династије Бурбон]] и постављањем [[Жозеф Бонапарта|Жозефа Бонапарте]] на шпански трон стављена је на тест оданост локалних елита у Горњем Перуу, које су се одједном суочиле са неколико сукобљених власти. Већина је остала одана шпанским Бурбонима. Заузимајући став о чекању, подржали су Врховну централну Хунту у Шпанији, владу која је тврдила да влада у име абдицираног [[Фернандо VII од Шпаније| Фернанда VII]]. Неки либерали са нестрпљењем су поздравили могуће реформе колонијалне владавине које је обећао Жосеф Бонапарта. Неколико званичника је подржало тврдње о врсти [[Регент|регенства]] над шпанским областима у Америци од стране Фердинандове сестре [[Карлота Хоакина од Шпаније|Карлоте]], која је у том тренутку владала из Бразила са својим супругом, [[Жоао IV од Португалије|принцом регентом Жоаом IV од Португалије]].<ref>John Lynch, ''The Spanish American Revolutions, 1808-1826'' (Second edition) (New York: W. W. Norton & Co, 1986), 50-52, {{ISBN|0-393-95537-0}}; and Jaime E. Rodríguez O., ''The Independence of Spanish America'' (Cambridge University Press, 1998), 65-66, {{ISBN|0-521-62673-0}}.</ref> Мали број радикалних [[Креоли|креола]] желео је независност Горњег Перуа.<ref>{{cite book | last = Arnade | first = Charles W. | title = The Emergence of the Republic of Bolivia | publisher=Russell and Russell | date = 1970 | location = New York | pages = 1–9 }}</ref>
 
Овај сукоб власти резултирао је локалном борбом за власт у Горњем Перуу између 1808. и 1810., што је била прва фаза напора за постизање независности. Председник Аудијенције, Рамон Гарсија Леон де Пизаро, је 1808. године дао подршку Карлоти. Али судије Аудијенције фаворизовале су Врховну централну Хунту. Они су 25. маја 1809. свргли председника Гарсију Леона и основали хунту која ће управљати у име Фердинанда VII. Педро Доминго Муриљо је 16. јула 1809. предводио други устанак креола и [[Местици|местика]] у Ла Пазу и прогласио независну хунту Горњег Перуа која ће владати у име Фердинанда VII. До новембра 1809, Кочабамба, [[Оруро]], и Потоси су се придружили хунти Ла Паза. Ове побуне су биле угушене од стране снага које су послали вицекраљевста Перу и Рио де Ла Плата.<ref>Lynch, 50-52. Rodríguez, 65-66.</ref>
Ред 149:
*[[Вицекраљевство Перу]]
*[[Шпанска империја]]
 
 
== Референце ==