Википедија

Уједињено Краљевство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 76:
Држава заузима највећи део [[Британска острва|Британских острва]] и обухвата острво [[Велика Британија (острво)|Велика Британија]], североисточну шестину острва [[Ирска]] и нека мања околна острва. Укупна површина Уједињеног Краљевства је приближно 243.610 km². Налази се између [[Атлантски океан|Атлантског океана]] и [[Северно море|Северног мора]]. Југоисточна обала Велике Британије се приближава на 35 km од обале северне Француске, од које је одвојена [[Ламанш]]ом.<ref name=factbook>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/uk.html|title=United Kingdom|work=[[The World Factbook]]|publisher=Central Intelligence Agency|accessdate=23. 9. 2008.}}</ref>
 
[[Гриничка опсерваторија|Краљевска опсерваторија у Гриничу]] у Лондону је почетна тачка нултог [[Меридијан (географија)|меридијана]]. Уједињено Краљевство се налазиизмеђуналази између 49 ° и 61&nbsp;°CГШ, и између 9° ЗГД и 2° ИГД. [[Северна Ирска]] има 360 km дугу границу са [[Република Ирска|Републиком Ирском]]. Обала Велике Британије је дуга 17.820 km. Велика Британија је повезана са континенталном Европом кроз [[Евротунел]], дугачким 50 km (38 km под водом) и то је најдужи подморски тунел на свету.
 
[[Енглеска]] са 130.395 km² обухвата више од половине територије Уједињеног Краљевства<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/country_profiles/7327029.stm |work=BBC News | title=England – Profile |date=11. 2. 2010.}}</ref>, затим следи [[Шкотска]] са 78.772 km², односно нешто мање од трећине површине државе. Шкоткса обухвата и више од осам стотина острва северно и западно од главног копна, а најзначајније групе острва су [[Хебриди]], [[Оркнијска острва]] и [[Шетландска острва]]. [[Велс]] са 20.779 km² обухвата око десетине површине, а најмања је Северна Ирска са површином 14.160 km².
Ред 86:
 
=== Воде ===
Најдужа река у УједињномУједињеном Краљевству је [[Северн]] која протиче кроз Енглеску и Велс. Остале веће реке у Енглеској су [[Темза]], [[Хамбер]], [[Тиз]], [[Тајн (река)|Тајн]], [[Твид (река)|Твид]], [[Ејвон (Ворикшир)|Ејвон]], [[Екс]] и [[Мерзи]].
 
=== Рељеф ===
Ред 102:
 
==== Низије ====
На северу се налази [[Средишња шкотска низија]], а на југу острва [[Енглеска низија]]. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије налази се [[Бирмингем]] - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се [[Лондон]]- политичко и економско средиште УК. [[Северна Ирска]] претежитопретежно је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у [[Белфаст]]у. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке.
 
==== Природна основа ====
Ред 134:
Средином 17. века сва три краљевства су била увучена у [[ратови три краљевства|низ испреплетаних ратова]] (међу њима и [[Енглески грађански рат]]), који су довели до привременог збацивања монархије и оснивања краткотрајне [[унитарна република|унитарне републике]] [[Комонвелт Енглеска|Комонвелта Енглеске, Шкотске и Ирске]].<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/187936/English-Civil-Wars |title=English Civil Wars |publisher=Encyclopaedia Britannica |date=|accessdate=28. 4. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.archontology.org/nations/scotland/01_laws.php |title=Scotland and the Commonwealth: 1651–1660 |publisher=Archontology.org |date=14. 3. 2010. |accessdate=20. 4. 2010.}}</ref>
 
Иако је монархија била обновљена, њена обнова (уз [[Славна револуција|Славну револуцију]] из 1688) осигурале су да, за разлику од остатке Европе, [[апсолутна монархија|краљевски апсолутизам]] не однесе превагу и да католици никада не наследе престо. [[Устав Велике Британије]] ће се развити на основу [[уставна монархија|уставне монархије]] и [[парламентарни системпарламентарногсистем|парламентарног система]].{{sfn|Lodge|2007|p=8}} Током овог периода, посебно у Енглеској, развој [[Енглеска морнарице|ратне морнарице]] (и занимање за [[Велика географска открића]]) ће довести до успостављања и насељавања [[прва британска империја|прекоморских колонија]], нарочито у [[Северна Америка|Северној Америци]].{{sfn|Canny|1998|pp=}}
 
=== Краљевство Велика Британија ===
Ред 155:
Након пораза Француске у [[Француски револуционарни ратови|Револуционарним]] и [[Наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]] (1792–1815), Уједињено Краљевство је постала главна поморска и империјална сила 19. века (са Лондоном као највећим градом на свету од око 1830).{{sfn|Tellier|2009|p=463}} Без ривала на мору, британска доминација ће касније бити описивана као -{''[[Pax Britannica]]''}-.{{sfn|Sondhaus|2004|p=9}}{{sfn|Porter|1998|p=332}} До [[Велика изложба|Велике изложбе]] 1851, Британија је била називана „радионицом света“.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/history/british/victorians/workshop_of_the_world_01.shtml |title=The Workshop of the World |publisher=BBC History |date=|accessdate=28. 4. 2013.}}</ref> Британска империја је проширена тако да је обухватала [[Британска Индија|Индију]], велике делове [[Африка|Африке]] и многе друге територије широм света. Поред формалне контроле коју је Велика Британија имала над својим колонијама, британска доминација већим делом светске трговине је значило да је она фактички контролисала привреде многих земаља, попут [[Кина|Кине]], [[Аргентина|Аргентине]] и [[Тајланд|Сијама]].{{sfn|Porter|1998|p=8}}{{sfn|Marshall|1996|pp=156-57}} У унутрашњој политици, политички ставови су фаворизовали политике слободне трговине и лесе фера и постепено проширивање бирачких права. Током 20. века, популација се нагло повећала, што је пратила брза урбанизација, што је изазвало значајне друштвене и политичке тешкоће.{{sfn|Tompson|2003|p=63}} Након 1875. индустријски монопол Уједињеног Краљевства су угрожавали САД и [[Немачко царство|Немачка]]. Да би потражила нова тржишта и изворе сировина, [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативна странка]] за време [[Бенџамин Дизраели|Бенџамина Дизраелија]] је покренула период империјалистичких експанзија у Египту, Јужној Африци и другим територијама. [[Канада]], [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]] су постали самоуправни доминиони.{{sfn|Hosch|2009|p=21}}
[[Датотека:Royal Irish Rifles ration party Somme July 1916.jpg|мини|Британска пешадија током [[битка на Соми|битке на Соми]]. Више од 885.000 британских војника је погинуло на бојиштима Првог светског рата.]]
Друштвене реформе и самуправасамоуправа Ирске су постали важно унутрашње питање након 1900. [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка странка]] је настала 1900. из савеза синдиката и малих социјалистичких група, док су [[суфражеткиње]] избориле за женско право гласа пре 1914.
 
Уједињено Краљевство се борило уз Француску, Русију и (након 1917) САД против Немачке и њених савезница у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Британски војници су се борили шриомширом Британске империје и у неколико области Европе, нарочито на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Велике жртве ровоскогрововског рата су изазвале губитак већег дела једне генерације мушкараца, са дугим друштвеним последицама у држави и великим потресима друштвеног поретка.
 
=== Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске ===
После рата Уједињено Краљевство је добило мандат [[Друштво народа|Друштва народа]] над бројним немачким колонијама и [[османско царство|отоманским територијама]]. [[Британска империја]] је достигла свој највећи обим, заузимавшизаузимајући петину светског копна и четвртину светског становништва.{{sfn|Turner|1988|p=41}} Међутим, Уједињено Краљевство је имало 2,5 милиона жртава и изашла је из рата са огромним националним дугом.<ref name=Westwell&Cove>{{Cite book|editor1=Westwell, I.|editor2=Cove, D. |title=History of World War I, Volume 3|year=2002|url= |publisher=London: Marshall Cavendish|location= |isbn=978-0-7614-7231-5|pages=698,705}}</ref> Успон [[ирски национализам|ирског национализма]] и спорови у Ирској око услова [[Ирска самоуправа|Ирске самоуправе]] су на крају довели до [[подела Ирске|поделе острва]] [[1921]],<ref>SR&O 1921, No. 533 of 3 May 1921.</ref> а [[Ирска Слободна Држава]] је [[1922]]. постала независна са статусом [[доминион]]а. [[Северна Ирска]] је остала део Уједињеног Краљевства.<ref name="CAIN">{{cite web|url=http://cain.ulst.ac.uk/issues/politics/docs/ait1921.htm |title=The Anglo-Irish Treaty, 6 December 1921 |publisher=CAIN |accessdate=15. 5. 2006.}}</ref> Низ штрајкова средином 1920-их је кулминирао са [[Генерални штрајк у Уједињеном Краљевству 1926.|генералним штрајком]] 1926. године. Уједињено Краљевство се још увек није опоравило од последица [[Први светски рат|Првог светског рата]] када се догодила [[Велика криза|Велика депресија]] (1929–1932). Ово је за последицу имало значајну незапосленост и потешкоће у старим индустријским областима, као и политичке и друштвене немире током 1930-их. Коалициона влада је образована 1931.{{sfn|Rubinstein|2004|p=11}}
 
Уједињено Краљевство је ушло у [[Други светски рат]] објавом рата [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] 1939. након немачке [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије на Пољску]]. [[Винстон Черчил]] је 1940. постао премијер и вођа коалиционе владе. Упркос поразима својих европских савезника у првој години рата, Уједињено Краљевство је наставило да се само бори против Немачке. [[Краљевско ратно ваздухопловство|Краљевско ваздухопловство]] је поразило немачки [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] у борби за контролом над небом током [[битка за Британију|битке за Британију]]. Уједињено Краљевство је претрпело велику штету током ''Блица''. Касније, Уједињено Краљевство је тешком муком однело победе у [[Друга битка за Атлантик|бици за Атлантик]], [[Северноафрички фронт|Северноафричкој]] и [[Бурманска кампања|Бурманској кампањи]]. Британске снаге су имале важну улогу у [[операција Оверлорд|искрцавање у Нормандији]] 1944, заједно са америчким снагама. Након немачког пораза, Уједињено Краљевство је била једна од [[антихитлеровска коалиција|три велике силе]] које су планирале послератни (геополитички) свет и једна од првих потписника [[Декларација Организације уједињених нација|Декларације Уједињених нација]]. Уједињено Краљевство је постало једно од пет сталних чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности]]. Међутим, рат је значајно ослабио државу и она је финансијски зависила од [[Маршалов план|Маршаловог плана]] и позајмица из САД.<ref>{{Cite news|url=http://www.nytimes.com/2006/12/28/business/worldbusiness/28iht-nazi.4042453.html |title=Britain to make its final payment on World War II loan from U.S. |work= The New York Times |date=28. 12. 2006. |accessdate=25. 8. 2011.}}</ref>
Ред 166:
[[Датотека:The British Empire.png|мини|250п|left|Територије које су некада биле део [[Британска империја|Британске империје]]. Тренутне [[Британске прекоморске територије]] су подвучене црвеном бојом.]]
 
У непосредним послератним годинама, [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|лабуристичка]] влада је покренула радикалан програм реформи, које су имале значајан утицај на британско друштво у следећим деценијама.{{sfn|Francis|1997|pp=225–233}} Најважнија индустријска и јавна предузећа су [[национализација|национализована]]. Успостављена је ''[[држава благостања]]'' и [[Национална здравствена служба]], свеобухватни здравствени систем који је финасиралафинансирала држава.{{sfn|Lee|1996|pp=173–199}} Успон национализама у колонијама се поклопио са све слабијом економском моћи Британије, па је политика [[деколонизација|деколонизације]] била неизбежна. Независност је 1947. прво призната [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у.{{sfn|Larres|2009|p=118}} У наредне три деценије већина колонија Британске империје је стекла независност. Многе бивше колоније су постале део [[Комонвелт]]а.
 
Иако је Уједињено Краљевство била трећа држава на свету која је развила свој [[нуклеарно оружје|нуклеарни програм]] (са [[операција Ураган|првом пробом атомске бомбе]] 1952.), нова послератовска ограничења британске међународне улоге су се показале током [[Суецка криза|Суецке кризе]] 1956. године. Раширена употреба енглеског језика у свету је обезбедила стални међународни утицај британске књижевности и [[култура Уједињеног Краљевства|културе]]. Од 1960-их њена популарна култура је такође утицајна у свету. Због недостатка радне снаге током 1950-их, влада Уједињеног Краљевства је подстицала имиграцију из земаља Комонвелта. У следећим деценијама Уједињено Краљевство је постало мултиетничко друштво.{{sfn|Julios|2008|p=84}} Упркос порасту животног стандарда крајем 1950-их и 1060-их, британска привреда није била успешна као привреде њених конкурената, као што су [[Западна Немачка]] и [[Јапан]]. Уједињено Краљевство је 1973. постало члан [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]], а кад је ЕЕЗ прерасла у [[Европска унија|Европску унију]] 1992, Уједињено Краљевство је било једно од 12 држава оснивача.
Ред 173:
Крајем 1960-их у Северној Ирској је избило међуверско насиље које се обично назива [[Конфликт у Северној Ирској|„Невоље“]]. Сматра се да је конфликт окончан белфастским [[Споразум из Белфаста|Споразумом на Велики петак]] 1998. године.{{sfn|Aughey|2005|p=7}}{{sfn|Elliott|2007|p=2}}
 
Након периода еконоскогекономског пада и индустријске кризе током 1970-их, [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|конзервативна]] влада [[Маргарет Тачер]] из 1980-их је покренула радикалну политику [[монетаризам|монетаризма]] и [[Дерегулација|дерегулације]] (нарочито у финансијском сектору) и тржишттржишту урадарада. Влада је приватизовала државне компаније и повукла субвенције другим привредницима.{{sfn|Dorey|2007|pp=164–223}} Због овога су се појавиле висока незапосленост и социјални немири, али је политика на крају довела до економског рата, нарочито у услужном сектору. Од 1984. привреди Уједињеног Краљевства је значајно помогао прилив прихода од експлоатације нафте из Северног мора.{{sfn|Griffiths|Wal|2007|p=6}} Неочекивана победа у [[Фокландски рат|Фолкландском рату]] је повратила Уједињеном Краљевству утицај у светској политици.
 
Крајем [[20. век]]а извршене су велике промене у управљању Уједињеним Краљевством оснивањем [[Деволуција Уједињеног Краљевства|деволуисаних]] управа за Шкотску, Велс и Северну Ирску.<ref>{{Cite journal|url=http://publius.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/28/1/217 |title= Reforging the Union: Devolution and Constitutional Change in the United Kingdom |accessdate=4. 2. 2009. |journal=Publius: the Journal of Federalism |volume=28 |issue=1 |last=Keating|first=Michael |date=1. 1. 1998.|pages=217}}</ref> [[Акт о људским правима из 1998.|Актом о људским правима из 1998.]] прихваћена је [[Европска конвенција о људским правима]]. Уједињено Краљевство је још увек важан дипломатски и војни фактор у свету, које има водеће улоге у Европској унији, Уједињеним нацијама и [[НАТО|НАТО пакту]]. Међутим, око учешћа Уједињеног КраљестваКраљевства у недавним војним операцијама, нарочито у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистану]] и [[Инвазија на Ирак (2003)|Ираку]] се још воде полемике.<ref>{{cite news|url=http://www.ft.com/cms/s/0/a6d31ca2-5e22-11e0-b1d8-00144feab49a.html#axzz1MN2vkt7a |last=Jackson|first=Mike|title=Military action alone will not save Libya |work=Financial Times |location=London |date=3. 4. 2011.}}</ref>
 
Уједињено КраљествоКраљевство тренутно покушава да се опорави од пада услед светске економске кризе из 2008. Тренутно је на власти коалициона конзервативно-[[Либералне демократе|либерална]] влада која је увела мере штедње са циљем да реше велики буџетски дефицит.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-18023389 |title=United Kingdom country profile |publisher=BBC |date=24. 1. 2013. |accessdate=9. 4. 2013.}}</ref> Осим економских потешкоћа, влада се суочава и са појединим сепаратистичким тежњама у прекоморским територијама, али и у конститутивним ентитетима. У Шкотској је 18. септембра 2014. одржан историјски [[референдум о независности Шкотске 2014.|референдум о независности]]. Тесном већином, од 55,3% Шкоти су се одлучили за останак у заједници.<ref>РТС: [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/Свет/1700696/Шкотска+остаје+у+Великој+Британији.html?tts=yes Шкотска остаје у Великој Британији]</ref> Надајући се позитивном исходу за шкотске сепаратисте, сличне референдуме су најавили и други [[Келтски национализам|келтски националистички покрети]] у [[Северна Ирска|Северној Ирској]], [[Велс]]у, али и [[Корнвол]]у.
 
2016. године, 51,9 процената гласача у Уједињеном Краљевству је изгласало да земља [[Брегзит|напусти Европску унију]]. Званични процес изласка из ЕУ почео је 29. марта 2017. године, са позивањем Уједињеног Краљевства на Члан 50 Споразума Европске уније, чиме је формално исказана намера државе да напусти ЕУ. Овај члан је утврдио да ће преговори о изласку трајати најмање две године. Уједињено Краљевство је остало пуноправан члан уније све до 31. јануара 2020. године.
Ред 184:
{{Главни чланак|Привреда Уједињеног Краљевства}}
[[Датотека:Canary Wharf Skyline 2, London UK - Oct 2012.jpg|мини|лево|300п|Пословни небодери у [[Лондон]]у]]
До [[18. век]]а, Уједињено Краљевство је било аграрно-рурална земља подељена на [[грофовија|грофовије]]. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се спроводи Прва индустријаскаиндустријска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је [[транспорт]] сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизводиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске [[урбанизација|урбанизације]]. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају [[конурбације]] којих у УК има седам: Велики [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Ливерпул]], [[Манчестер]], [[Лидс]] и [[Бредфорд]], [[Њукасл на Тајну|Њукасл]] и [[Глазгов]]. Крајем [[19. век]]а изумом [[електрична енергија|електричне енергије]] и [[Друга индустријска револуција|Другом индустријском револуцијом]] индустријски погони су се могли слободније размештати у простору.
 
УК је колевка индустријске револуције због традиције [[производња|мануфактуре]], богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У [[20. век]]у светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и успон [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јапан]]а и [[Немачка|Немачке]] узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света (чланица [[Г7]]).
Ред 224:
Енглески писац и песник [[Вилијам Шекспир]] се често помиње као најбољи писац драма на свету,.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/537853/William-Shakespeare|title=William Shakespeare (English author)|publisher=Britannica Online encyclopedia|accessdate=26. 2. 2006.}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761562101/Shakespeare.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060209154055/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761562101/Shakespeare.html |archivedate=9. 2. 2006. |title=MSN Encarta Encyclopedia article on Shakespeare |accessdate=26. 2. 2006.}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|url=http://encyclopedia2.thefreedictionary.com/Shakespeare%2c+William |publisher=Columbia Electronic Encyclopedia |title= William Shakespeare |accessdate=26. 2. 2006.}}</ref> Његови савременици [[Кристофер Марлоу]] и [[Бен Џонсон (књижевник)|Бен Џонсон]] су такође цењени. Савременији писци драма [[Алан Ејборн]], [[Харолд Пинтер]], [[Мајкл Фрејн]], [[Том Стопард]] и [[Дејвид Едгар]] су комбиновали елементе надреализма, реализма и радикализма.
 
Значајни енглески писци из средњег и раног новог века су [[Џефри Чосер]], [[Томас Малори]], [[Tomas Mor|Томас Мор]], [[Џон Бањан]] и [[Џон Милтон]]. У 18. веку [[Данијел Дефо]] (писац ''[[Робинзон Крусо|РобинзинаРобинзона Крусоа]]'') и [[Самјуел Ричардсон]] су били пионири романмодерногмодерног романа. Њих су у 19. веку пратиле даље иновације [[Џејн Остин]], готичке списатељке [[Meri Šeli|Мери Шели]], писца за децу [[Луис Керол|Луиса Керола]], сестара [[Шарлота Бронте|Шарлота]], [[Емили Бронте|Емили]] и [[Ана Бронте]], друштвеног активисте [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]], [[натурализам (књижевност)|натуралисте]] [[Томас Харди|Томаса Хардија]], [[književni realizam|реалисткиње]] [[Џорџ Елиот]], визионарског песника [[Вилијам Блејк|Вилијама Блејка]] и [[романтизам|романтичарског]] песника [[Вилијам Вордсворт|Вилијама Вордсворта]]. Енглески писци из 20. века су писац научно-фантастичних романа [[Херберт Џорџ Велс]]; писци дечјих класика [[Радјард Киплинг]], [[Александар Милн]] (творац ''[[Вини Пу|Винија Пуа]]''), [[Роалд Дал]] и [[Инид Блајтон|Енид Блајтон]]; контроверзни [[Д. Х. Лоренс]]; [[модернизам|модернисткиња]] [[Вирџинија Вулф]]; сатиричар [[Ивлин Во]]; пророчки романописац [[Џорџ Орвел]]; популарни романописци [[Самерсет Мом]] и [[Грејам Грин]]; писац криминалистичких романа [[Агата Кристи]] (напродаванијинајпродаванији писац свих времена);<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1505799/Mystery-of-Christies-success-is-solved.html |title=Mystery of Christie's success is solved |accessdate=14. 11. 2010| newspaper=The Daily Telegraph |date=19. 12. 2005. |location=London}}</ref> [[Ијан Флеминг]] (творац [[Џејмс Бонд|Џејмса Бонда]]); песници [[Томас Стернс Елиот|Т. С. Елиот]], [[Филип Ларкин]] и [[Тед Хјуз]]; писци [[фантастика|фантастике]] [[Џ. Р. Р. Толкин]], [[К. С. Луис]] и [[Џ. К. Роулинг]] и писац графичких романа [[Алан Мур]].
 
[[Датотека:Dickens by Watkins detail.jpg|мини|left|150п|[[Чарлс Дикенс]]]]
[[Шкотска књижевност|Шкотски доприноси]] обухватају писца криминалистичких романа [[Артур Конан Дојл|Артура Конана Дојла]] (творца [[Шерлок Холмс|Шерлока Холмса]]), романтичарског књижевника [[Волтер Скот|Волтера Скота]], дечјег писца [[Џејмс Метју Бари|Џејмса Метјуа Барија]], писца епских авантура [[Роберт Луис Стивенсон|Роберта Луиса Стивенсона]] и песника [[Роберт Бернс|Роберта Бернса]]. Савременији модернисти и националисти [[Хју Макдијармид]] и [[Нил М. Ган]] су допринели Шкотској ренесанси. Суморније перпсективе се могу наћи у причама [[Ијан Ранкин|Ијана Ранкина]] и психолошким хорор-комедијама [[Иен Бенкс|Иена Бенкса]].
 
Британска најстарија поема, ''[[Y Gododdin]]'', је написана на ''[[Hen Ogledd|Yr Hen Ogledd]]'' (''Старом Северу''), вероватно крајем 6. века. Написана је на [[камбријски језик|камбријском]] или [[старовелшки језик|старовелшком]] и садржи најраније познате референце на краља [[kralj Artur|Артура]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/wales/history/sites/themes/society/language_poetry.shtml|title=Early Welsh poetry|publisher=BBC Wales|accessdate=29. 12. 2010.}}</ref> Од око 7. века веза између Велса и Старог Севера је изгубљена и фокус културе на велшком језику се преместила на Велс, где је артуровску легенду даље развио [[Џефри од Монмута]].{{sfn|Lang|2003|p=42}} Најславнији велишкивелшки средњовековни песник [[Давид ап Гвилим]], је писао песме о природи, религији и нарочио о љубави. Сматра се највећим европским песником свог времена.<ref>{{cite web|title=Dafydd ap Gwilym |url=http://www.academi.org/dafydd-ap-gwilym-eng/ |quote=Dafydd ap Gwilym is widely regarded as one of the greatest Welsh poets of all time, and amongst the leading European poets of the Middle Ages. |accessdate=3. 1. 2011. |publisher=[[Literature Wales|Academi]] |year=2011 |work=[[Literature Wales|Academi]] website |archive-url=https://www.webcitation.org/67yHaT609?url=http://www.literaturewales.org/dafydd-ap-gwilym-eng/ |archive-date=27. 5. 2012 |url-status=dead}}</ref> Све до краја 19. века већина [[велшка књижевност|велшке књижевности]] је била на велшком и већина прозе је било религиозног карактера. [[Данијел Овен|Данијелу Овену]] иду заслуге за Рис Луис, први роман велшком објављен 1885. Најпознатији англо-велшки песници су [[Дилан Томас]] и [[Р. С. Томас]]. Најважнији велшки писци у романа су били [[Ричард Левелин]] и [[Кејт Робертс]].<ref>[http://newsalerts.bbc.co.uk/1/low/wales/551486.stm True birthplace of Wales's literary hero]. BBC News. Приступљено 28 April 2012</ref>
 
Писци из других држава, посебно земаља Комонвелта, Републике Ирске и САД, су живели и радили у Уједињеном Краљевству. Значајнији примери кроз векове су били [[Џонатан Свифт]], [[Оскар Вајлд]], [[Брем Стокер|Брам Стокер]], [[Џорџ Бернард Шо]], [[Џозеф Конрад]], Т. С. Елиот, [[Езра Паунд]] и савремени британски писци рођени у иностранству као што су [[Казу Ишигуро]] и [[Салман Ружди]].{{sfn|Swift|Fox|1995|pp=10}}<ref>{{cite news|url=http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=F10C12F9395517738DDDAA0A94DC405B828DF1D3 |title=Bram Stoker. |newspaper=The New York Times |format=PDF |accessdate=1. 1. 2011. |date=23. 4. 1912. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140406222414/http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=F10C12F9395517738DDDAA0A94DC405B828DF1D3 |archive-date=6. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Уједињено_Краљевство”