Украјина — разлика између измена

Украјина се одликује разноврсним географским и климатским условима. Њен средишњи део заузимају степе испрекидане ниским висоравнима и сливовима [[река]], нарочито низијом и висоравњувисоравни реке [[Дњепар]].

Половином [[14. век]]а, након смрти [[Јуриј II Болеслав|Јурија II Болеслава]], [[Историја Пољске|пољски краљ]] [[Казимир III од Пољске|Казимир III]] је започео кампању (1340–1366) у освојаљуосвајање украјинске кнежевине [[Галиција-Волинија]]. У међувремену је после [[битка на реци Ирпењ|битке на реци Ирпењ]] језгро [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], укључујући град [[Кијев]], постало део [[Велика кнежевина Литванија|Великог литванског војводства]], којим су владали [[Гедимин]] и његови наследници. Након [[Унија из Крева|Уније из Крева]] од [[1386]], династичке уније између [[Историја Пољске|Пољске]] и [[Историја Литваније|Литваније]], највећим делом данашње северне Украјине су владали све више словенизовани литвански племићи као делом Великог литванског војводства и до [[1392]]. галицијско-волињски ратови су окончани. Пољски колонизатори напуштених области северне и централне Украјине су основали или обновили многе градове. [[Подоље (област)|Подоље]] је [[1340]]. уврштено под [[Круна пољског краљевства|Круну пољског краљевства]] као [[Подољско војводство]]. У јужној Украјини, тј. [[Крим]]у и околним степама, [[Џингис-кан]]ов потомак [[Хаџи I Герај]] је [[1441]]. основао [[Кримски канат]].

Грађански рат је донео совјетску власт у разорену Украјину. Погинуло је преко 1,5 милиона особа, а стотине хиљада су остале без крова над главом. Поред тога, Совјетска Украјина је морала да се суочи са [[Руска глад 1921.|глађу из 1921]].<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/pages/F/A/Famine.htm Famine], ''Encyclopedia of Ukraine''</ref> Због исрпљеностиисцрпљености Украјине, совјетска власт је била врло флексибилна током 1920-их.{{sfn|Subtelny|2000|p=380}} Тако је под окриљем политике украјинизације које је спроводило национално комунистичко руководство [[Микола Скрипњик|Миколе Скрипњика]], совјетско руководство подстицало национални препород књижевности и уметности.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/topic/Scythian| title = Scythian| accessdate=21. 10. 2015| work = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]}}</ref> Бољшевици су се посветили увођењу [[опште здравствена заштита|опште здравствене заштите]], образовања и социјалне сигурности, као и права на рад и становање.<ref>{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572241_2/communism.html| archiveurl = https://www.webcitation.org/5kx6hBveb?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572241_2/communism.html| archivedate=1. 11. 2009| title = Communism| accessdate=5. 7. 2008| work = MSN Encarta|url-status=dead| df = }}</ref> [[Женска права|Права жена]] су знатно повећана кроз нове законе осмишљене да искорене вишевековне неједнакости.{{sfn|Cliff||pp=138–39}} Већина ових политика је нагло прекинута почетком 1940-их након што је [[Јосиф Стаљин]] учврстио моћ и постао de facto вођа комунистичке партије.

Иако се већина Украјинаца борила у редовима Црвене армије и [[совјетски партизани|совјетских партизана]],<ref name="worldwars">{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\W\O\Worldwars.htm| title = World wars| accessdate=20. 12. 2007| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref> неки припадници тајних украјинских националистичких организација су основали [[Украјинска устаничка армија|Украјинску побуњеничку армију]], антисовјетску националистичку формацију у Галицији. С времена на време она је била у савезу са [[нацизам|нацистима]], и вршила је [[Масакри Пољака у Волонији и источној Галицији|масакре над Пољацима]], а после рата је наставила да се бори поритвпротив Совјетског Савеза. Користећи [[мали рат|герилску тактику]], побуњеници су нападали и терорисали све за које су сматрали да на било који начин сарађују са совјетском државом.{{sfn|Piotrowski||pp=352–54}}{{sfn|Weiner||pp=127–237}} У исто време, [[Украјинска ослободилачка армија]], још један националистички покрет, се борио уз нацисте. Укупно, број Украјинаца који су се борили у редовима Црвене армије се процењује на од 4,5 милиона<ref name="worldwars"/> до 7 милиона. Просовјетски партизани су бројали око 47.800 бораца на почетку окупације до 500.000 на врхунцу у 1944; а од тога око половина су били Украјинци.{{sfn|Subtelny|2000|p=476}} Бројке бораца Украјинске побуњеничке армије нису поуздане и крећу се од 15.000 до 100.000 бораца.{{sfn|Magocsi||p=635}}<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\U\K\UkrainianInsurgentArmy.htm| title = Ukrainian Insurgent Army| accessdate=20. 12. 2007| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref>

Највећи део Украјинске ССР је био организован у [[Рајхскомесаријат Украјина]], са циљем искоришћавања њених природних богатстава и за евентуално насељавање Немаца. У почетку су неки западни Украјинци, који су постали житељи Совјетског Савеза тек 1939. године, дочекивали Немце као ослободицеослободиоце. Међутим, окрутна немачка управа их је брзо окренула против њих. Нацистички управници освојених совјетских територија нису се трудили да искористе незадовољство Украјинаца Стаљиновом влашћу.<ref name=ww2>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/612921/Ukraine/30080/Bukovina-under-Romanian-rule#toc30082| title = Ukraine — World War II and its aftermath| accessdate=28. 12. 2007| work = Encyclopædia Britannica}}</ref> Уместо тога, нацисти су очували систем колективних фарми, систематски вршили геноцид над [[Јевреји]]ма, депортовали људе на принудни рад у Немачкој и започели систематско расељавање Украјине и Пољске да би их припремили за немачку колонизацију.<ref name=ww2/> Блокирали су и превоз хране Дњепром.{{sfn|Berkhoff|2004|p=164}}

Украјинска ССР је било тешко разорена ратoмратом и захтевала је значајне напоре за опоравак. Уништено је више од 700 градова и вароши и 28.000 села.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/eb/article-30082/Ukraine| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070929133150/http://www.britannica.com/eb/article-30082/Ukraine| archivedate=29. 9. 2007| title = Ukraine: World War II and its aftermath| accessdate=12. 9. 2007| work = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] (fee required)|url-status=live| df = }}</ref> Стање је погоршала глад из 1946-47, коју је изазвала суша и ратно разарање инфраструктуре. Број жртава ове глади варира, а најниже процене су неколико десетина хиљада.<ref>{{Citation | last=Кульчинский [Kulchytsky] | first = Станислав [Stanislav] | title = Демографические потери Украины в XX веке | newspaper = Зеркало Недели [The Mirror of the Week] |date=2—8. 10. 2004 | url = http://www.demoscope.ru/weekly/2004/0173/analit06.php | language = Russian | publisher = [Demoscope] | place = [[Русија|RU]]}}</ref><ref>{{cite web|title=Демографические потери Украины в XX веке | trans_title = Demographic losses of Ukraine in the XX century | url = http://www.zerkalo-nedeli.com/nn/show/514/47913/| publisher = Зеркало Недели | accessdate=8. 1. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20060721091917/http://www.zerkalo-nedeli.com/nn/show/514/47913/| archivedate=21. 7. 2006| language =Russian}}</ref><ref>{{cite web|title=Демографічні втрати України в хх столітті | trans_title = Demographic losses in Ukraine twentieth century | url = http://www.zn.kiev.ua/ie/show/514/47913/| publisher= Зеркало Недели| accessdate=8. 1. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070313004842/http://www.zn.kiev.ua/ie/show/514/47913/ | archivedate=13. 3. 2007| language = Ukrainian}}</ref>

Дана 26. априла 1986. реактор бр. 4 у [[Нуклеарна електрана Чернобиљ|нуклеарној електрани Чернобиљ]] је експлодирао и изазвао [[Чернобиљска катастрофа|Чернобиљску катастрофу]], највећу несрећу на нуклеарним реакторима у историји.<ref>{{cite news|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n2_v33/ai_18795971| title = 'Sombre anniversary' of worst nuclear disaster in history — Chernobyl: 10th anniversary| accessdate=16. 12. 2007| last=Remy| first = Johannes|year=1996| publisher = Find articles| work = [[UN Chronicle]]| archiveurl = https://archive.today/20120628220746/http://findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n2_v33/ai_18795971/| archivedate=28. 6. 2012|url-status=dead| df = }}</ref> У време несреће, 7 милиона људи је живело у контаминираним областима, а од тога 2,2 милиона у Украјини.<ref name = Chernobyl.info>{{cite web|title=Geographical location and extent of radioactive contamination | url = http://www.chernobyl.info/index.php?navID=2 | work=Chernobyl.info| publisher = Swiss Agency for Development and Cooperation| accessdate=8. 1. 2014 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20070630071332/http://www.chernobyl.info/index.php?navID=2#Sources | archivedate=30. 6. 2007}}</ref> После несреће, нови град [[Славутич]] је саграђен изван евакуисане зоне да у њему живе радници електране, која је повучена из употребе 2000. Извештај из 2008. који су сачиниле [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] и [[Светска здравствена организација]] је приписао несрећи 56 директних смртних случајева и процеенопроцењено је да је она изазвала 4000 више смрти због рака.<ref name="iaea">{{cite web|title=IAEA Report| work = In Focus: Chernobyl| accessdate=31. 5. 2008 | url = http://www.iaea.org/NewsCenter/Focus/Chernobyl/}}</ref>

Нова украјинска Врховна рада је 16. јула 1990. усвојио [[Декларација о независности Украјине|Декларацију о независности Украјине]], месец дана пошто је [[Декларација о државном суверенитету РСФСР|сличну декларацију]] усвојио и [[Врховни совјет Руске СФСР]]. Декларација је нагласила право на самоопредељење украјинског народа и преимућство украјинских закона над совјетским законима на територији Украјинске ССР. Овим је почео [[рат закона|период сукоба]] између централне власти и република Совјетског Савеза. У августу 1991. конзерватинаконзервативна струја међу комунистичким вођама Совјетског Савеза је покушала да изведе [[Августовски пуч|држани удар]], смени [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] и врати Комунистичку партију на власт. Након неуспеха државног удара, украјински парламент је усвојио [[Закон о независности украјине|Закон о независности]], којом је парламент прогласио Украјину за независну државу.

[[УкрејинскиУкрајински референдум из 1991.|Референдум]] и [[председнички избори у Украјини 1991.|први председнички избори]] одржани су 1. децембра 1991. Тог дана је више од 90% бирачког тела изразило подршку Закону о независности и изабрали дотадашњег председника Врховне раде [[Леонид Кравчук|Леонида Кравчука]] за првог председника државе. На састанку у [[Брест (Белорусија)|Бресту]] у Белорусији 8. децембра, који је пратио састанатсастанак у [[Алмати|Алма Ати]], лидери Белорусије, Русије и Украјине [[Станислав Шушкевич]], [[Борис Јељцин]] и Леонид Кравчук су званично [[распад Совјетског Савеза|распустили Совјетски Савез]] и основали [[Заједница независних држава|Заједницу независних држава]].

Између 1992. и 1995. године, Крим је био самопроглашена полунезависна република, која се противила централним властима Украјине. У марту 1994. Украјина је због властите и међународне безбедности донела одлуку да сама до 1996. постане не-нуклеарна сила, што је уједно био подстицај свим осталим бившим совјетским републикама (изузев Русије) да се одрекну нуклеарног наоружања. Украјина је заузврат добила међународне гаранције Русије, САД и осталих нуклерарнихнуклеарних сила о поштовању њеног суверенитета и територијалног интегритета. [[Меморандум из Будимпеште|Меморандумом из Будимпеште]], који су 1994. потписали [[Бил Клинтон]], [[Џон Мејџор]], Борис Јељцин и Леонид Кучма све стране су се обавезале да ће штитити постојеће украјинске границе. Након тога, власти Крима су приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини. Споразумом Русије и Украјине из 1997. Украјина је пристала да изнамљујеизнајмљује Русији војну луку у [[Севастопољ]]у за потребе [[Руска црноморска флота|Руске црноморске флоте]].

Криза је почела крајем [[фебруар]]а [[2014]]. као одговор на [[Евромајдан|Украјинску револуцију]], када је након више месеци протеста на [[Трг независности (Кијев)|Тргу независности]] и неколико дана насилних сукоба демонтраната и [[Полиција|полиције]] у [[Главни град|главном граду]] Украјине [[Кијев]]у, [[Врховна рада Украјине]] одлучила да смени председника Украјине [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]]. Гласањем није добијена већина од три четвртине посланика потребних за смену председник према [[Устав Украјине|Уставу Украјине]]. [[Председник Руске Федерације|Руски председник]] [[Владимир Путин]] сматра да је Јанукович незаконито смњене и да га он сматра легитимним председником Украјине. После смењивања Јануковича именована је прелазанапрелазна влада на челу са [[Арсениј Јацењук|Арсенијем Јацењуком]] и нови вршилац дужности председника Украјине, [[Олександр Турчинов]], које Русија сматра „самопроглашеним“ у „државном удару“.

[[Украјинска музика]] почиње своју модернију историју од [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] у [[9. век]]у. Њен снажан утецајутицај види се у међународним надимцима за Украјину :«Земља славуја» и «Словенска Италија». У традиционалној украјинској музици може се приметити снажан хришћански утицај с обзиром да је средњовековна Украјина била хришћанско средиште [[Источни Словени|Источних Словена]] преко четири века. Украјински утицај примећује се и у познатој класичној руској музици, посебно када је реч о музичарима који имају украјинско порекло попут [[Петар Чајковски|Петра Иљича Чајковског]], Игора Стравинског и других. Данас украјинска музика у својој разноврсности звукова у Украјини и иностранству, наставља да се развија у народним и професионалним традицијама.

** [http://www.museum.com.ua/ Одеса нумисматичкинумизматички музеј]