Стојан Новаковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 2A02:1810:2D11:A000:C0EC:A4C2:2049:8C06 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић ознака: враћање |
м Исправка грешаке у куцању и додавање линка |
||
Ред 35:
Већ 1873. именован је за министра просвете у влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]], да би у том ресору био укупно у три мандата (1873—1875. и [[1880]]—[[1885]]), у конзервативним и доцније напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на друштвени и природни смер).
Године 1875. Новаковић се вратио у Велику школу да предаје светску и српску књижевност и словенску филологију. Новаковић је као филолог, историчар и библиограф, оставио веома дубок траг у српској науци. Премда није, као већина његових савременика из света науке и политике, био школован у иностранству, Новаковић је био научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе [[Српска историографија|српске историографије]], Новаковић се наметнуо као водећи српски
Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутином Гарашанином]], [[Милан Пироћанац|Миланом Пироћанцем]], [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиљем Мијатовићем]] и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.
| |||