Стаљинов култ личности — разлика између измена

'''Култ личности Јосифа Стаљина''' постао је истакнути део Совјетске културе у децембру [[1929|1929. године]], након раскошне прославе за 50. рођендан [[Јосиф Стаљин|Стаљина]].<ref>Graeme Gill, "The Soviet Leader Cult: Reflections on the Structure of Leadership in the Soviet Union", ''British Journal of Political Science'' 10 (1980): 167.</ref> За остатак Стаљинове владавине, совјетске новине су Стаљина представиле као свемоћног, свезнајућег вођу, са Стаљиновим именом и сликама које су се појављивале свуда. Од 1936. совјетско новинарство почело је говорити о [[Јосиф Стаљин|Јосифу Стаљину]] као Оцу нација.<ref>[http://dic.academic.ru/dic.nsf/dic_wingwords/3446/%D0%9E%D1%82%D0%B5%D1%86 Father of Nations] at the Encyclopedic dictionary of catchy words and phrases.</ref>

Совјетске новине су непрестано хвалиле [[Јосиф Стаљин|Стаљина]], описујући га као "Великог", "Вољеног", "Храброг", "Мудрог", "Инспиратора" и "Генија".{{r|gunther1940}} Представљали су га као брижну, али снажну очинску личност, са совјетском популацијом као својом "децом".<ref>Gill, "The Soviet Leader Cult", 171.</ref> Интеракције између Стаљина и деце постале су кључни елемент [[Култ личности|култа личности]]. Стаљин је често учествовао у публицизованом давању поклона којим је пружао размене са совјетском децом из различитих етничких група. Почев од [[1935|1935. године]], фраза "Хвала вам драги друже Стаљине за срећно детињство!" појавиле су се изнад врата у узгајалиштима, сиротиштима и школама; деца су такође певала његов слоган на фестивалима.<ref>Catriona Kelly, "Riding the Magic Carpet: Children and the Leader Cult in the Stalin Era", ''The Slavic and East European Journal'' 49 (2005): 206–207.</ref>

Говори су описали Стаљина као "наш најбољи колективни радник", "најбољи од најбољих" и "наша драга, наша водећа звезда".{{r|gunther1940}} Имиџ Стаљина као оца био је један од начина на који су совјетски пропагандисти тежили да инкорпорирају традиционалне религијске симболе и језик у [[култ личности]]; титула "оца" сада је пре свега припадала Стаљину, за разлику од руских православних свештеника. Култ личности усвојио је и хришћанске традиције процесије и оданости иконама употребом стаљинистичких парада и слика. Поновним стављањем различитих аспеката религије у [[култ личности]], новинари су се надали да ће оданост пребацити из цркве и према [[Јосиф Стаљин|Стаљину]].<ref>Victoria E. Bonnell, ''The Iconography of Power: Soviet Political Posters Under Lenin and Stalin''. {{page1|location=Berkeley|publisher=University of California Press|year=1999|id=|pages=165}}</ref>

У почетку, штампа је такође имала за циљ да покаже директну везу између [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] и обичних људи; новине су често објављивале колективна писма фармера или индустријских радника који хвале вођу,<ref>Benno Ennker, "The Stalin Cult, Bolshevik Rule and Kremlin Interactions in the 1930s", in ''The Leader Cult in Communist Dictatorship: Stalin and the Eastern Bloc'', ed. Balázs Apor et al. {{page1|location=New York|publisher=Palgrave Macmillan|year=2004|id=|pages=85}}</ref> као и приказе и песме о сусрету са [[Јосиф Стаљин|Стаљином]]. Убрзо након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] године Иван Товстукха је саставио биографски одељак са [[Јосиф Стаљин|Стаљином]] за руски [[Енциклопедијски речник Граната]].{{sfn|Brandenberger|2014|pp=}} Иако је већина описа [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] каријере била веома украшена, публика је стекла толику наклоност да су издали памфлет од четрнаест страна по имену Јосиф Висарионович Стаљин: Кратка биографија са тиражом од 50.000.{{sfn|Davies|2005|pp=252}} Међутим, ове врсте рачуна су се смањиле након [[Други светски рат|Другог светског рата]]; [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] се повукао из јавног живота, а штампа је почела да се усредсређује на удаљени контакт (тј. Рачуне о примању телеграма од Стаљина или гледања лидера издалека).<ref>Kelly, "Riding the Magic Carpet", 208.</ref>

Други истакнути део Стаљинове слике у масовним медијима била је његова блиска веза са [[Владимир Лењин|Владимиром Лењином]]. Совјетска штампа је тврдила да је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] био [[Владимир Лењин|Лењинов]] стални пратилац док је он био жив, и да је тако [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] блиско пратио [[Владимир Лењин|Лењинова]] учења да би могао наставити [[Бољшевичка партија|Бољшевичко]] наслеђе након Лењинове смрти.<ref>Gill, "The Soviet Leader Cult", 168.</ref> Стаљин је жестоко бранио исправност Лењинових ставова у јавности и тиме је Стаљин имплицирао да је, као верни следбеник [[Лењинизам|лењинизма]], његово властито вођство слично беспрекорно.<ref>{{Cite book|last=Tucker|first=Robert|title=Stalin in Power: the Revolution From Above, 1929–1941|location=New York|publisher=Norton|year=1990|id=|pages=154}}</ref>

[[Владимир Лењин|Лењин]] није желео да га Стаљин наследи, тврдећи да је "друг Стаљин сувише непристојан" и сугеришући да странка пронађе некога "стрпљивијег, лојалнијег, љубазнијег".<ref>{{Cite web|url=http://soviethistory.msu.edu/1924-2/lenins-succession/|title=Lenin's Succession|last=Siegelbaum|first=Lewis|date=|website=Seventeen Moments in Soviet History|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>{{r|gunther1940}} [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] није у потпуности успео потиснути [[Лењинов тестамент|Лењинов завет]] сугеришући да други уклоне Стаљина с'са његове позиције као вођа комунистичке партије. Међутим, неки попут историчара [[Стивен Коткин|Стивена Коткина]] су тврдили да су те изјаве [[Владимир Лењин|Лењина]] заправо биле фалсификати, да нису биле написане или потписане од стране [[Владимир Лењин|Лењина]], већ су наводно биле изговорене и записане. По речима В. Сахарова, датуми на овим наводно фалсификованим деловима такође су у супротности са датумима у дневницима [[Владимир Лењин|Лењинових]] секретара и лекара.<ref>{{Cite web|url=http://www.revolutionarydemocracy.org/rdv7n1/LenTest.htm|title=The Forgery of the 'Lenin Testament'|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> [[Стивен Коткин|Коткин]] тврди да су лидери партије, и Стаљин и његови противници знали да су ови сегменти фалсификовани и због тога нису имали много утицаја, а [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] није смењен са своје позиције иако је понудио да се повуче.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=3MzPzfEVjNE|title=Uncommon Knowledge: Part 1: Stephen Kotkin on Stalin’s Rise to Power|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] није оспоравао вредност фалсификованог сегмента, већ га је претворио у пропагандно оружје против својих непријатеља. Наводно фалсификована секција га је назвала "превише непристојним"; у одговору [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је признао и извинио се због своје грубости, али је рекао да не може да не буде груб према онима који штете партији.<ref>{{Cite web|url=https://www.marxists.org/reference/archive/stalin/works/1927/10/23.htm|title=The Trotskyist Opposition Before and Now|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> Лењинова сестра Марија је такође бранила Стаљина од његових противника у погледу његовог пријатељства са Лењином.<ref>{{Cite web|url=http://www.revolutionarydemocracy.org/rdv8n1/lenstal.htm|title=On the Relations between Lenin and Stalin|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> Касније је чак и Лењинова супруга Н. Крупскаиа дошла до Стаљинове одбране, упркос томе што је раније била присталица [[Григориј Зиновјев|Зиновјева]].<ref>{{Cite web|url=https://www.marxists.org/archive/krupskaya/works/rol/index.htm|title=Reminiscences of Lenin|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>

После [[Владимир Лењин|Лењинове]] смрти, 500.000 примерака фотографије Лењина и Стаљина, очигледно разговарајући као пријатељи на клупи, појавило се широм Совјетског Савеза.{{r|gunther1940}} Пре [[1932|1932. године]], већина совјетских пропагандних плаката су заједно приказивали Лењина и Стаљина.<ref>Bonnell, ''The Iconography of Power'', 158.</ref> Ова пропаганда је прихваћена од стране Стаљина, који је оговорио ову везу у говору пролетерима, тврдећи да је Лењин "велики учитељ пролетера свих народа" и да се потом идентификује са пролетерима по сродности као заједнички Лењинови ученици.<ref>{{Cite web|url=https://www.marxists.org/reference/archive/stalin/works/1926/06/08.htm|title=Marxists Internet Archive - Reply to the Greetings of the Workers of the Chief Railway Workshops in Tiflis|last=|first=|date=|website=www.marxists.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3. 2. 2019}}</ref> Међутим, на крају су се ове две фигуре спојиле у совјетској штампи; Стаљин је постао оличење Лењина. У почетку, штампа је приписивала било какав и сваки успех унутар [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] мудром вођству Лењина и Стаљина, али је на крају сам Стаљин постао прокламовани узрок совјетског благостања.<ref>Gill, "The Soviet Leader Cult", 169.</ref>

Бројне слике и статуе [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] красиле су јавна места. [[1955|1955. године]] у [[Праг|Прагу]] је изграђен џиновски споменик посвећен [[Јосиф Стаљин|Стаљину]] и стајао је до [[1962|1962. године]]. Кип је био поклон Стаљину за шездесет девети рођендан из [[Праг|Прага]] како би се обележила "Особност господина Стаљина, углавном из његових идеолошких особина".<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com|title=Prague Monument for Stalin|last=|first=|date=19. 12. 1948|work=New York Times|accessdate=April 2018|archive-url=|archive-date=1948|dead-url=}}</ref> Након пет година стварања, масивни споменик од 17,000 тона који приказује Стаљина коначно је откривен јавности, са групом пролетерских радника на челу.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/stalin-monster-monument-destroyed-creator/27784764.html|title=Monster: The Monument That Destroyed Its Creator|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|accessdate=8. 4. 2018}}</ref> Стаљинистичка уметност се појавила и приватно, почевши од почетка 1930-их, укључујући и многе куће које су "Стаљинове собе" посвећивали вођи приказујући његов портрет.<ref>Catriona Kelly, "Riding the Magic Carpet", 202.</ref> Иако то није била званична униформа, лидери партија широм [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] опонашали су уобичајну одећу диктатора од тамнозелене јакне, јахаћих панталона, чизама и капе како би доказали своју оданост.{{r|gunther1940}}

Појава [[Култ личности|култа]] довела је и до преименовања: бројни градови и села су преименовани по совјетском вођи. “[[Стаљинова награда]]” и “[[Стаљинова награда за мир]]” су такође названи у његову част, и он је прихватио неколико грандиозних наслова (нпр. "Отац народа", "Градитељ социјализма", "Архитекта комунизма", "Вођа прогресивне човечности" и други).

Култ је достигао нове нивое током [[Други светски рат|Другог светског рата]], са Стаљиновим именом укљученим у нову [[Совјетска национална химна|Совјетску националну химну]].

Један од начина на који се Стаљинов култ проширио био је [[Комсомол]] "Ал„Ал Унион Лењинистичка Коминистичка Лига Омладине" у Совјетској Русији, створена је 1918. године. Године ових омладинаца су се кретале од 9 до 28 година, што се чинило погодним инстурментом за преобликовање чланова и идеологије [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]. Ова организација је створена да подигне следећу генерацију у тип социјалиста које је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] замислио. Бити део ове организације било је корисно за учеснике, јер су били фаворизовани у односу на нечланове када је реч о добијању стипендија и послова.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/topic/Komsomol|title=Komsomol {{!}} Soviet youth organization|work=Encyclopedia Britannica|accessdate=22. 4. 2018}}</ref> Као и већина омладинских клубова фокусирали су се на образовање и здравље својих чланова, уз спортске и физичке активности. Они су се такође фокусирали на понашање и карактер своје омладине. Деца су охрабривана да одбаце свакога ко није поштовао вредности социјалиста. Случајеви лагања и варања на школском дворишту, резултирали су „суђењем у учионици“.<ref name="The York Historian">{{Cite news|url=https://theyorkhistorian.com/2015/09/18/stalins-cult-of-personality-its-origins-and-progression/|title=Stalin’s Cult of Personality: Its Origins and Progression|date=18. 9. 2015|work=The York Historian|accessdate=22. 4. 2018}}</ref> [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је желео да најбоље превлада у његовом имиџу будућег [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], тако да је спровео декрет којим ће се казнити малолетничка деликвенција како би се осигурало да су „добре јабуке“ оне које поплочавају пут његовом идеалном друштву.<ref>{{Cite news|url=http://blogs.lt.vt.edu/kwells/2014/10/13/life-under-stalin-childhood-or-cult/|title=Life Under Stalin: Childhood or Cult?|date=13. 10. 2014|work=20th Century Russia|accessdate=22. 4. 2018}}</ref>

Организације као што је Комсомол нису биле једини утицаји на децу у то време. Цртаћи као што је Глас странца [[Иван Иванов- Вана|Ивана Иванова- Вана]], појачале су идеју Совјетске културе приказивањем страног мишљења и обичаја као нежељеног и чудног.<ref>{{Citation|last=KristophShmit|title="Stranger's Voice" 1949 Soviet Cartoon|date=21. 3. 2017|url=https://www.youtube.com/watch?v=9LginZRbSZs|accessdate=22. 4. 2018}}</ref> Деца ће свирати своју верзију „Каубоја и Индијанаца“ као „Црвено и Бело“ са децом која се боре да играју главне партијске лидере као што је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]].<ref name="The York Historian" />

[[Култ личности]] је првенствено постојао међу совјетским масама; није било експлицитне манифестцаијеманифестације култа међу члановима [[Политбиро]]а и другим високим партијским званичницима. Међутим, страх од маргинализације изазвао је понекад оклевање опозиционара да искрено изразе своја гледишта. Ова атмосфера [[Самоцензура|самоцензуре]] створила је илузију неспорне владине подршке [[Јосиф Стаљин|Стаљину]], а та уочена подршка додатно је подстакла култ за Совјетску популацију. [[Секретеријат политбироа и коминтерне]] (Е. Ц. Ц. И) такође је оставио утисак да су једногласни у његовим одлукама, мада то често није био случај. Многи високи лидери у политбироу[[Политбиро|Политбироу]] као што су Жданов и Кганович, понекад се нису слагали са [[Јосиф Стаљин|Стаљином]]. Нису сви [[Јосиф Стаљин|Стаљинови]] предлози усвојени, али то није било познато људима изван партијског руководства. Руководство партије је расправљало и расправљало о разним алтернативама, али су се увек представљали као монолитни јавном свету како би изгледали јаче, веродостојније и уједињеније. Међу руководством се о сматрало коректном Лењинистичком праксом, будући да је Лењинистички организацијски [[Демократски централизам|принцип демоктраског централизма]] обезбедио „слободу расправе“, али је захтевао „јединство деловања“ након што одлука буде донета. Мањина је сматрала да је њихова дужност да се покоравају вољи већине,a и сам [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је то практиковао када је губио глас.<ref>{{Cite book|title=Sirpin ja Vasaran Tie|last=Arvo Tuominen|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}</ref>

[[Дестаљинизација|Де-стаљинизација]] је био процес политичких реформи који су се десили након [[Стаљинова смрт|Стаљинове смрти]], током којих је већина акција Јосипа Стаљина које су биле на снази током његове владавине, сада била осуђена и реформисана. Фебруар 1956. године био је почетак разарања његовог имиџа, водства и социјалистичке законитости под палицом [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] на 20.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/event/de-Stalinization|title=De-Stalinization {{!}} Soviet history|work=Encyclopedia Britannica|accessdate=27. 4. 2018}}</ref><ref name="Khrushcheva">{{Cite news|url=http://articles.latimes.com/2006/feb/19/opinion/op-khrushcheva19/2|title=The day Khrushchev buried Stalin|last=Khrushcheva|first=Nina L.|date=19. 2. 2006|work=Los Angeles Times|accessdate=27. 4. 2018|issn=0458-3035}}{{Мртва веза|date=06. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Конгресу странке. ПромјенеПромене и посљедицепоследице су одвијале око политике, уметности и књижевности, економског подручја, до друштвене структуре.<ref name="Jones">{{harvnb|Jones|2006|pp=}}</ref>

Његова [[Стаљинова смрт|смрт]] и дестабилизација његовог иконичког водства представљали су шансу за нове реформе и промене његовог режима који су у њего време били на снази и под његовом злокобном контролом. Држао је под кључем све што се објављује, шта се пропагира, које су промене у влади и економији- све до сада постало доступно. Са контролом коју је Стаљин држао и коју је преносио на владу, усвојена је и методологија.<ref>{{Cite web|url=http://press-files.anu.edu.au/downloads/press/n2129/html/ch02.xhtml?referer=2129&page=8|title=- The Personality Cult of Stalin in Soviet Posters, 1929–1953 - ANU|website=press-files.anu.edu.au|accessdate=27. 4. 2018}}</ref> Тако је добијен резултат- систем колективног водства. <ref name="Ascendnaamba.org">{{Cite news|url=https://ascendnaamba.org/papers/soviet-union-and-de-stalinization-4237|title=Soviet Union and de-Stalinization Paper — Ascendnaamba.org|date=5. 1. 2018|work=Ascendnaamba.org|accessdate=27. 4. 2018}}</ref>Тај резултат је оставио [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчову]], [[Лаврентиј Берија|Лаврентију Берију]], [[Николај Булгањин|Николају Булганину]], [[Georgij Maljenkov|Георгију Маленкову]], [[Вјачеслав Молотов|Вјачеслава Молотова]] и [[Лазар Каганович|Лазару Кагановича]] као члану тог одбора.<ref name="Ascendnaamba.org" /> Процес де-сталинизације убрзо је ступио на снагу, након што је Хрушчов ступио у акцију, и представио се као супротна личност у влади. То је касније омогућило боље везе са Западом у будућности.<ref name="history.com">{{Cite web|url=https://www.history.com/topics/cold-war/nikita-sergeyevich-khrushchev|title=Nikita Khrushchev - Cold War - HISTORY.com|website=HISTORY.com|accessdate=27. 4. 2018}}</ref>

Де-сталинизација се и даље одвијала педесет година касније. Међутим, приметно, није значило да је крај у традиционалној улози и пракси којим је руководство дошло, монополизованим правилом.<ref name="foreignpolicy.com">{{Cite web|url=https://foreignpolicy.com/2010/12/16/the-third-wave-of-russian-de-stalinization/|title=The Third Wave of Russian De-Stalinization|website=Foreign Policy|accessdate=27. 4. 2018}}</ref> Након Крусхчевљевог покушаја да осуди Стаљиново култно наслеђе, дошло је још једног таласа и облика де-стаљинизације[[Дестаљинизација|дестаљинизације]]. Овај пут није било осуде или ослобађања од његовог наслеђа.<ref name="foreignpolicy.com" /><ref name="Khrushcheva" /> Друга кампања има за циљ потпуно реструктурирање [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], ангажовање јавних бирача да уклоне комунизам и окончавање [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]].<ref name="foreignpolicy.com" /> Ова друга кампања је осудила не само Стаљина и његов култ, већ и друге сљедбенике на власти и на крају покушала да усвоји западни демократски систем умјесто традиционалног тоталитарног система. <ref name="foreignpolicy.com" /><ref name="tribunedigital-chicagotribune">{{Cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/2008-12-17/news/0812160534_1_josef-stalin-mass-graves-rewriting|title=Russia rewriting Josef Stalin's legacy|work=tribunedigital-chicagotribune|accessdate=27. 4. 2018}}</ref> Ипак, покушај се није одржао по плану јер се под [[Владимир Путин|Путином]] вратило и централизовано моногамно правило. Овим неуспелим покушајем повратак култа био је искључиво фокусиран на висину Стаљиновог руководства, пораз немачких нациста <ref name="foreignpolicy.com" />. Током овог периода, Русија је изгубила своју улогу глобалне супер моћи. Враћање чувеног Стаљиновог наслеђа натраг у земљу поставило је базу за поновно рођење симболичке улоге коју је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] имао на врхунцу свог наслеђа.<ref name="foreignpolicy.com" /><ref name="Jones" /> Трећи талас, како се звао, имао је циљ да редефинише [[стаљинизам]] и обележи жртве његовог тоталитарног режима, фокусирајући се првенствено на политичке и друштвене везе у целини. <ref name="foreignpolicy.com" /> У учионицама широм земље, ученици су сада подучавани из модерног уџбеника који је написао Алекандер ФилипповФилипов, који утеловљује Стаљина као једноставно ефикасног вођу који је имао несретну одговорност да прибегне екстремним мерама како би осигурао и вратио Русију на своју водећу улогу на глобалној лестивици .<ref name="tribunedigital-chicagotribune" /> Дошло је до осећаја рехабилитације за Стаљиново наслеђе и нове управљачке праксе које омогућавају већу слободу у веровањима, како културним тако и политичким. Кроз ову нову праксу, постоји слободнији приступ да је и грађанима дозвољено да изражава осуђујуће ставове према Стаљиновом водству, као и да исповедају став који је про-Стаљин.

Приметно је да око једне трећине становништва у [[Русија|Русији]] и даље гледа на [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] као вођу вредног дивљења, док остали осуђују својењегове немилосрдне злочине.<ref name="foreignpolicy.com" />