Kolizione norme — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 62.240.6.196 (разговор) на последњу измену корисника Grofazzo |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Koliziona norma''' rešava dilemu koje pravo (pravo kojeg pravnog poretka) će biti [[merodavno pravo|merodavno]] u nekom
Naime, jedan od osnovnih ciljeva [[Међународно приватно право|međunarodnog privatnog prava]] je da odredi pravni sistem čije će materijalnopravne norme urediti određeni privatnopravni odnos sa elementom inostranosti. Koliziona norma na indirektan način daje odgovor na postavljeno pravno pitanje - ona ne daje direktan odgovor, već ukazuje na to gde se odgovor nalazi.
Tačke vezivanja mogu biti različite: pripadnost kupca (prodavca), mesto zaključenja ugovora, [[državljanstvo]]... a koja je odlučujuća reći će zakonodavac, izabravši najjaču vezu. Čime zakonodavac treba da se rukovodi je stvar zakonodavne, to jest pravne politike svake [[država|države]]. Svaki pravni odnos ima svoje težište koje će ga vezivati za određeno [[pravo]]. [[Međunarodno privatno pravo]] je grana unutrašnjeg prava u istoj meri kao i [[obligaciono pravo|obligaciono]], porodično, građansko pravo. Zakonodavac svake pojedine države na osnovu pravne politike odlučuje o tome koja je vezivna tačka težišna i time postavlja kolizionu normu.▼
== Struktura kolizione norme ==
Kolizione norme imaju dva osnovna elementa: '''pravnu kategoriju''', pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje i '''tačku vezivanja (odlučujuću vezu),''' koja u konkretnom slučaju ukazuje na pravo koje je [[Merodavno pravo|merodavno]].
=== Pravna kategorija ===
Zadatak svakog konkretnog zakonodavca jeste da propiše pravne kategorije kojim će da obuhvati celokupno prihvatno pravo. Obuhvat konkretnih pravnih kategorija može varirati: to može biti ceo pravni institut (npr. [[Pravo svojine|svojina]], [[ugovor]]...), može biti čak i grana prava, a mogu se koristiti i vrlo uske pravne kategorije.
=== Tačka vezivanja ===
▲Tačka vezivanja predstavlja konkretizaciju elementa privatnopravnog odnosa koji zakonodavac smatra odlučujućim (relevantnim) i ukazuju na pravo zemlje koje je, po pravilu, u najbližoj vezi za pojedine pravne kategorije. Tačke vezivanja mogu biti različite: pripadnost kupca (prodavca), mesto zaključenja ugovora, [[Држављанство|državljanstvo]], mesto nalaženja stvari, [[autonomija volje]]... a koja je odlučujuća reći će zakonodavac, izabravši najjaču vezu. Čime zakonodavac treba da se rukovodi je stvar zakonodavne,
Postoje tri podele tačaka vezivanja: neposredno vezujuće i okvirne, proste i složene, i stalne i promenljive.
=== Vrste kolizionih normi ===
Postoje dve podele kolizionih normi: prva, na jednostrane, dvostrane i višestrane, i druga, na samostalne i nesamostalne kolizione norme.
'''Jednostrane kolizione norme''' su neobjektivne - nemaju za cilj da, za razliku od dvostranih i višestranih kolizionih normi, objektivno upute na merodavno pravo, koje u svakom konkretnom slučaju može biti različito, već uvek određuju da je [[Merodavno pravo|merodavno]] domaće pravo, lex fori. Sa druge strane, '''dvostrane i višestrane kolizione norme''' se smatraju objektivnim (klasičnim, neutralnim), jer postoje da bi ukazale na merodavno pravo, ma koje ono bilo, s tim da konkretan ishod zavisi od mesta tačke vezivanja. Ovakve kolizione norme su zastupljene u najvećem broju slučajeva.
Druga podela kolizionih normi se zasniva na njihovoj sposobnosti da samostalno ukažu na merodavno pravo: '''samostalne kolizione norme''' imaju i pravnu kategoriju i tačku vezivanja i samostalno su sposobne da ukažu na [[merodavno pravo]], dok su '''nesamostalne kolizione norme''' zapravo uputstva za primenu samostalnih kolizionih normi, pa se uglavnom nalaze u opštem delu zakona kojim se uređuje [[Међународно приватно право|međunarodno privatno pravo]], obično u delu koji uređuje osnovne institute [[Међународно приватно право|međunarodnog privatnog prava]]. Nesamostalne kolizione norme nisu sposobne da odrede [[merodavno pravo]], ali se njima koriguje i usmerava dejstvo samostalnih kolizionih normi. (npr. javni poredak, [[ranvoa]], [[norme neposredne primene]]...).
=== Pravna priroda kolizionih normi ===
Kolizione norme su imperativnog karaktera, što znači da ih [[Суд|sud]] mora primenjivati po službenoj dužnosti i nema mogućnost da od njih odstupi. Ukoliko sud pogrešno primeni kolizionu normu, takvo postupanje suda može biti od uticaja na sudbinu odluke suda u eventualnom postupku po pravnim lekovima. Isto tako, ni same stranke se ne mogu sporazumeti da na njihov pravni odnos bude primenjena koliziona norma, osim ako to zakonom nije dozvoljeno.
[[Категорија:Међународно приватно право]]
| |||