Гомељ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситне измене |
|||
Ред 1:
{{Град у Белорусији
| назив = Гомељ
| изворни_назив = {{јез-блр|Гомель}}
| слика = Homieĺ Montage (2017).jpg
| опис_слике =
| градска_застава = Flag of Gomel.svg
| грб = Coat of Arms of Homiel, Belarus.svg
| држава = {{БЛР}}
Ред 10:
| рејон = Административни центар [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] али не улази у његов састав
| локација = Gomelj - lokacija.svg
| величина_мапе = 150п
| гшир = 52.
| гдуж = 31.01
| надморска_висина = 135
| дан_града = [[7. септембар]]
| оснивање = [[1142]].
| становништво = 535229<ref>{{cite web|url=http://gomel.belstat.gov.by/ofitsialnaya-statistika/sotsialnaya-sfera/demografiya_2/osnovnye-pokazateli-za-period-s-__-po-____gody_3/chislennost-naseleniya-po-raionam/|title=Численность населения по г. Гомелю и районам|language=ru|access-date=10. 06. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170326230348/http://gomel.belstat.gov.by/ofitsialnaya-statistika/sotsialnaya-sfera/demografiya_2/osnovnye-pokazateli-za-period-s-__-po-____gody_3/chislennost-naseleniya-po-raionam/|archive-date=26. 03. 2017|url-status=dead|df=}}</ref>
Ред 27:
== Етимологија ==
Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, [[Минск]] - поток Менка, [[Полоцк]] - река Полота, [[Витепск]] - река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, ''homma joki'', што значи „брза река“.<ref>{{cite web|url=http://www.sb.by/v-poiskakh-utrachennogo/article/v-poiskakh-utrachennogo-77.html|title=В поисках утраченного|publisher=Советская Белоруссия|date=10. 12. 2005}}</ref>
Линија 64 ⟶ 63:
|Јан_ср=-4.6 |Јан_ср_пад=34
|Феб_ср=-4.3 |Феб_ср_пад=33
|Мар_ср=0.7 |Мар_ср_пад=33
|Апр_ср=8.4 |Апр_ср_пад=38
|Мај_ср=14.8 |Мај_ср_пад=56
|Јун_ср=17.8 |Јун_ср_пад=80
Линија 71 ⟶ 70:
|Авг_ср=18.7 |Авг_ср_пад=61
|Сеп_ср=13.0 |Сеп_ср_пад=58
|Окт_ср=7.1 |Окт_ср_пад=56
|Нов_ср=0.9 |Нов_ср_пад=47
|Дец_ср=-3.3 |Дец_ср_пад=40
|Год_ср=7.4 |Год_ср_пад=626
|Јан_а_макс=9.6
|Феб_а_макс=15.8 |Феб_а_мин=-35.0
|Мар_а_макс=20.7 |Мар_а_мин=-28.7
Линија 295 ⟶ 294:
=== Сектор услуга ===
У услужном сектору доминирају услуге чије је плаћање обавезно — комуналне услуге — 24,4%, услуге превоза путника — 14,1%, стамбене услуге — 5,6%.<ref name="stat">{{Cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157§ion_id=206 |title=Архивирана копија |accessdate=27. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071024124322/http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157§ion_id=206# |archive-date=24. 10. 2007 |url-status=dead }}</ref>
Линија 301 ⟶ 299:
=== Спољна трговина ===
Обрт у спољној трговини у периоду јануар-фебруар 2008. износио је 512,4 милиона долара, од чега је извоз износио 367,7 милиона долара, а увоз 144,7 милиона долара.<ref name="stat" />
Линија 318 ⟶ 315:
== Здравље ==
У Гомељу постоји низ специјалистичких болница, од којих се већина налази у засебном делу града „Медгородок“. У овом делу града налазе се кардиолошки диспанзер, онколошки диспанзер, кожно-венеролошки диспанзер, гомељски центар микрохирургије очију, градска клиничка болница бр. 2 и др. Такође у Гомељу се налази централна градска клиничка болница (ГЦГКБ). У саставу ГЦГКБ налази је једино одељење за пластичну хирургију у области. Поред ње у Гомељу постоје и психијатријска, геријатријска, ветеранска болница као и неколико клиника и републички центар за радијацију.<ref name="zdrav">{{cite web|url=http://gomel.gov.by/zdravoohranenie/lechebnyeuchregdenia.aspx|title=Лечебные учреждения Гомеля|language=руски|access-date=05. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160625081915/http://www.gomel.gov.by/zdravoohranenie/lechebnyeuchregdenia.aspx|archive-date=25. 06. 2016|url-status=dead}}</ref>
Линија 334 ⟶ 330:
=== Словенска библиотека ===
У Гомељу је [[1999]]. године отворена Словенска библиотека са циљем развоја и јачања пријатељских односа између словенских народа и популаризације богате историје и културе Словена. Ово је једина библиотека таквог типа у [[Заједница независних држава|ЗНД]] и једна од три такве библиотеке на свету, друге две се налазе у [[Чешка|Чешкој]] и [[Финска|Финској]]. Библиотека тренутно има око 40.000 књига, углавном поклоњених од стране дипломатских представништава [[Пољска|Пољске]], [[Русија|Русије]], [[Србија|Србије]] и [[Чешка|Чешке]].<ref>{{Cite web|url=http://mir24.tv/news/culture/3715238 |title=-{Гомель на 2011 год объявлен культурной столицей СНГ и Беларуси}- |accessdate=27. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160923121033/http://mir24.tv/news/culture/3715238 |archive-date=23. 09. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[Белоруски егзархат]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] је Словенској библиотеци [[2007]]. године доделио орден Светитеља Кирила Туровског 2. степена „''за напоран рад за славу Цркве Божије''“. <ref>[http://naviny.by/rubrics/society/2007/01/23/ic_news_116_265894/ -{Славянскую библиотеку в Гомеле наградили орденом Святителя Кирилла Туровского}-]</ref>
Линија 350 ⟶ 345:
Градске власти Гомеља велику пажњу посвећују и развоју школског спорта, још од периода [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. У септембру [[1963]]. у граду је основана ''специјализована државна спортска гимназија за децу и омладину'' ({{јез-рус|Специализированная детско-юношеская спортивная школа олимпийского резерва №4}}). У оквиру школе налазе се бројне дворане и сва неопходна опрема за тренинге, а посебно се велика пажња посвећује гимнастици. Тренутно школа броји око 600 ученика са којима ради преко 40 висококвалификованих тренера и предавача.<ref name="Спорт"/>
Веслачки центар ''Водник'' сматра се најбољим тренинг центром у држави када је реч о веслачком и кајакашком спорту.<ref name="Спорт"/> Управо у том центру своју спортску каријеру започели су неки од најпознатијих белоруских спортиста и освајача олимпијских медаља, као што су [[Леонид Гејштор]] (олимпијски победник из [[летње олимпијске игре 1960.|Рима 1960]]) и [[Јелена Рудковскаја]] (пливачко олимпијско злато и бронза на [[летње олимпијске игре 1992.|ЛОИ 1992]]). Рудковскаја је проглашена за најбољу спортисткињу Белорусије [[1991]]. и [[1992]]. године. Једини белоруски освајач златне олимпијске медаље у [[џудо]]у [[Игор Макаров]] ([[летње олимпијске игре 2004.|Атина 2004]]) живи и ради у Гомељу.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ma/igor-makarov-1.html |title=Igor Makarov |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |language=енглески |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110512040454/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ma/igor-makarov-1.html |archivedate=12. 05. 2011 |accessdate=14. 02. 2013. |url-status=dead }}</ref> Из Гомеља је и [[атлетика|атлетичар]] [[Андреј Кравченко]], освајач сребрне олимпијске медаље у [[десетобој]]у на [[летње олимпијске игре 2008.|ЛОИ 2008.]] у [[Пекинг]]у.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/kr/andrey-kravchenko-1.html |title=Andrey Kravchenko |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |language=енглески |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130609144404/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/kr/andrey-kravchenko-1.html |archivedate=09. 06. 2013. |accessdate=14. 02. 2013. |url-status=dead }}</ref>
Гомељски национални [[хиподром]] ({{јез-рус|Гомельски областни центр олимпийского резерва по конному спорту}}) се сматра најбољим спортским објектом ове врсте у земљи. Хиподром је саграђен пре више од пола века и налази се на месту некадашњег летњиковца књажевске породице Паскевича. У оквиру хиподрома налазе се тркачке стазе, управна зграда, штале за коње, и мања вештачка језера, али и музеј посвећен коњичком спорту.<ref name="Спорт"/>
== Медији ==
У Гомељу је регистровано или има представништво 47 медијских компанија. Од њих четири су електронске (телекомпанија „Ниреја“, Гомељски радио, Радио-телевизија „Гомељ“ и ОНТ Гомељске области), штампаних медија има пет („Гомељски универзитет“, „Сељмашевец“), орган Гомељског градског извршног комитета („Гомељскије ведомости“), орган Гомељског обласног извршног комитета („Гомељска правда“), орган администрације Совјетског рејона („Совјетски рејон“), канцеларије републичких новина („Республика“, „Звјазда“, „Совјетска Белорусија“ и др.).<ref>{{cite web|url=http://www.gomel.gov.by/vseogomele/smi.aspx|title=Средства массовой информации|publisher=Гомельский городской исполнительный комитет|access-date=05. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707104744/http://gomel.gov.by/vseogomele/smi.aspx|archive-date=07. 07. 2016|url-status=dead}}</ref> Такође постоје бројне новине забавног, рекламног или информативног карактера. Кроз „Белсојузпечат“ у Гомељу се издају бројне руске новине („Труд“, „Известија“, „Комсомољскаја правда“, „Завтра“, „Руски вестник“). На територији Гомеља емитују се и бројни руски ТВ канали као што су: „Первиј канал“, „НТВ“, „Росија“, „РенТВ“ и др. Гомељска телевизија зове се „Ниреја“.<ref>[http://smi.gomel-region.by/ -{СМИ Гомельской области}-]</ref><ref>[https://archive.is/20120712040559/gomelsity.ucoz.net/index/0-17/ -{СМИ в Гомеле}-]</ref>
== Знаменитости ==
[[Датотека:Дворец Румянцевых — Паскевичей.jpg|мини|десно|200п|Дворац Румјанцевих и Паскевича]]
Линија 428 ⟶ 421:
* [http://avtovokzal.gomel.by/ Аутобуска станица]
{{добар}}
{{Градови Гомељске области}}
| |||