Нуклеарно оружје — разлика између измена

 

== Историја ==

О могућности добијања огромне количине енергије цепањем атома се већ деценијама спекулисало, захваљујући открићима из области физике, али никакво озбиљно истраживање није било започето. Све је почело 1896, када је [[Анри Бекерел]] открио радиоактивност уранијума. Следећи корак су направили [[Марија Кири|Марија]] и [[Пјер Кири]] 1902. године, када су изоловали радиоактивни елемент назван радијум. Три године касније је [[Алберт Ајнштајн]] објавио своју теорију релативности. Према овој његовој теорији, ако би смо како могли да трансформишемо масу у енергију, добили би смо велике количине ослобођене енергије. Следећи велики корак су направили [[Ернест Радерфорд]] и [[Нилс Бор]] када су описали структуру атома. [[Атом]] је састављен од позитивно наелектрисаног језгра и негативно наелектрисаних електрона. Они су закључили да језгро мора да се преломи или да експлодира да би се ослободила велика количина енергије. 1934, [[Енрико Ферми]], научник из [[Рим]]а, је раставио тешке атоме бомбардујући их [[неутрон]]има. Међутим, он није схватио да је постигао нуклеарну фисију. Децембра 1938. у [[Берлин]]у, [[Ото Хан]] и [[Фриц Штрасман]] су извели сличан експеримент и дошли до великог открића. Раздвојили су атом и тако произвели нуклеарну фисију. Трансформисали су масу у енергију — 33 године после постављања [[Ајнштајн]]ове теорије.