Филипик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 15:
| владавина =
| претходник = [[Јустинијан II Ринотмет]]
| наследник = [[
| династија = <!-- nema na wikipodacima -->
| отац = <!-- nema na wikipodacima -->
Ред 32:
Најзначајнији потез његове владавине био је покушај повратка [[монотелитизам|монотелитском учењу]] који је још [[Шести васељенски сабор]] осудио као јерес<ref>Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1969, 162</ref>. Филипик је прво сменио [[Кир Цариградски|цариградског патријарха Кира]] (705—711) и именовао на његово место Јована -{IV}- (711—715). Цар је потом сазвао синод који је осудио одлуке Шестог васељенског сабора и рехабилитовао једног од утемељивача монотелитизма патријарха Сергија -{I}-. Разни натписи и представе Шестог васељенског сабора су уклоњени из царске палате и из читаве престонице. Оваква политика је изазвала сукоб са римским папством које се појавило као бранитељ никејско-цариградског симбола вере насупрот Филипиковом монотелитизму. Папа је затим одбио да прихвати Филипика за легитимног владара тако да се његово име не појављује ни на новцу који је кован у [[Рим]]у ни на папским исправама.
Међутим, Филипикову владу нису окончала верска превирања већ војна слабост коју је царство показивало на оба фронта. На истоку, [[Ислам|муслимански]] [[Арапи]] су 712. заузели погранични град Амасеју, а 713. су опљачкали Антиохију у Писидији. На западу, војни порази су деловали још убедљивије пошто је стари Јустинијанов савезник, бугарски кан [[Википедија:Можда користан материјал/Тервел|Тервел]] почео, као вид одмазде за уклањање безносог цара, да пљачка Тракију. [[Бугари]] су пустошили и у околини [[Цариград]]а где су попалили имања имућних становника престонице. У недостатку правог отпора локалне царске војске, Филипик је у помоћ позвао војску из малоазијске теме Опсикион. Нова побуна војске из Опсикиона је [[3. јун]]а 713. свргла и ослепела Филипика и на власт довела поглавара царске канцеларије Артемија који је владао као [[
Филипикова политика заступања монотелитизма као званичног учења је доживела неуспех пошто је Анастасије одмах поништио његове мере. Након што је остао без круне, Филипик Вардан је поживео до 20. јануара 714. или 715. године. Сахрањен је у ткз Далмацијев манастиру где су пре њега били конфинирани и Јустинијан II Ринотмет и [[Леонтије]]. У византијској традицији 8. века остао је запамћен као цар који је подигао себи обојену статуу. Уколико је овај податак веродостојан, Филипик Вардан је био последњи византијски владар који је уопште имао званични царски портрет у виду статуе.
Ред 44:
| пре =[[Јустинијан II Ринотмет]]
| списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br /> (711—713)
| после =[[
}}
| |||