Холмијум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 91:
 
== Историја ==
{{rut}}
Холмијум (-{''Holmia''}-, [[латински језик|латинско]] име за град [[Стокхолм]]) су [[Откриће хемијских елемената|открили]] [[Jacques-Louis Soret|Жак-Луј Соре]] и [[Marc Delafontaine|Марк Делафонтен]] 1878. godine, kada su primijetili neobične [[spektrofotometrija|spektrografske]] apsorpcijske trake tada još nepoznatog elementa (nazvali su ga ''element X'').<ref name="violets"/><ref name="faisant"/> Sljedeće godine, [[Per Teodor Cleve|Пер Теодор Клеве]], nezavisno od njih dvojice, otkrio je ovaj element dok je radio na proučavanju rijetke ''zemlje'' erbije ([[erbijum oksid]]).<ref name="nouveaux"/><ref name="surlee"/>
 
Холмијум (-{''Holmia''}-, [[латински језик|латинско]] име за град [[Стокхолм]]) су [[Откриће хемијских елемената|открили]] [[Jacques-Louis Soret|Жак-Луј Соре]] и [[Marc Delafontaine|Марк Делафонтен]] 1878. godineгодине, kadaкада suсу primijetiliприметили neobičneнеобичне [[spektrofotometrijaспектрофотометрија|spektrografskeспектрографске]] apsorpcijskeапсорпцијске trakeтраке tadaтада jošјош nepoznatogнепознатог elementaелемента (nazvaliназвали suсу gaга ''elementелемент X'').<ref name="violets"/><ref name="faisant"/> SljedećeСледеће godineгодине, [[Per Teodor Cleve|Пер Теодор Клеве]], nezavisnoнезависно odод njihњих dvojiceдвоје, otkrioоткрио jeје ovajовај elementелемент dokдок jeје radioрадио naна proučavanjuпроучавању rijetkeретке ''zemljeземље'' erbijeербије ([[erbijumErbijum(III) oksid|ербијум оксид]]).<ref name="nouveaux"/><ref name="surlee"/>
Koristeći metode koje je razvio [[Carl Gustaf Mosander]], Kleve je najprije uklonio sve poznate nečistoće iz erbije. Rezultat tog rada bile su dvije supstance, jedna zelena a druga smeđa. Smeđu supstancu Kleve je nazvao ''холмијумa'' (prema latinskom nazivu svog rodnog grada, Stockholma), a zelenu ''tulija''. Za ''холмијумu'' kasnije se ispostavilo da se radilo o [[холмијум-oksid]]u a ''tulija'' je bila [[tulij-oksid]].<ref name="nature's building blocks"/> U klasičnom radu [[Henry Moseley|Henryja Moseleya]] o atomskim brojevima, холмијумu je dodijeljen atomski broj 66. Zbog načina dobijanja холмијумa, uzorak koji je Moseley ispitivao imao je veliku količinu nečistoća, među kojim je dominirao ''susjedni'' (tada još neistraženi) [[disprozij]]. Iako je utvrdio emisijske x-zrake za oba elementa, ipak je smatrao da one dominantne pripadaju холмијумu, umjesto nečistoćama disprozija.
 
Користећи методе које је развио [[Carl Gustaf Mosander|Карл Густаф Мосандер]], Клеве је најприје уклонио све познате нечистоће из ербије. Резултат тог рада биле су две супстанце, једна зелена а друга смеђа. Смеђу супстанцу Клеве је назвао ''холмија'' (према латинском називу свог родног града, Стокхолма), а зелену ''тулија''. За ''холмију'' касније се испоставило да се радило о [[Holmijum(III) oksid|холмијум оксид]]у, а ''тулија'' је била [[Tulijum(III) oksid|тулијум оксид]].<ref name="nature's building blocks"/> У класичном раду [[Henry Moseley|Хенрија Мозлија]] о атомским бројевима, холмијуму је додељен атомски број 66. Због начина добијања холмијума, узорак који је Мозли испитивао имао је велику количину нечистоћа, међу којим је доминирао ''суседни'' (тада још неистражени) [[диспрозијум]]. Иако је утврдио емисијске x-зраке за оба елемента, ипак је сматрао да оне доминантне припадају холмијуму, уместо нечистоћама диспрозијума.
 
== Особине ==