Википедија

Златибор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 22:
| изговор =
}}
'''Златибор''' је [[планина]] и [[парк природе]]<ref name="zlat1">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=303906|publisher=srbija.gov.rs |title=Области Златибора и Радана проглашене парковима природе| |date=|accessdate=06. 10. 2017.}}</ref> у [[Србија|Србији]] која се простире на површини од око 1.000 -{[[квадратниКвадратни километар|km²]]}-, дугачка је 55 -{[[Километар|km]]}-, а широка и до 20 -{km}-.
 
Пружа се правцем сјеверозапад–југоисток. Највиши [[Планински врх|врх]] је [[Торник]] (1.496 -{[[Метар|m]]}-). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области [[Стари Влах]], граничне области између [[Рашка|Рашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Полимље|Полимља]]. Обухвата предјеле три [[општине Србије|општине Републике Србије]]: [[Општина Чајетина|Чајетину]] и један део [[град Ужице|општине Ужице]] ([[Кремна (Ужице)|Креманска]] област) северни Златибор и један мањи део [[Општина Нова Варош|општине Нове Вароши]] (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица [[Чајетина]].
Ред 41:
 
[[Датотека:Pogled Ribnica.jpg|мини|десно|250п|Поглед са Торника]]
Златибор је таласаста висораван и припада [[Динарске планине|Динарским планинама]]. Просјечна надморска висина је око 10001.000 -{[[Метар|m]]}-, а највиши врхови су [[Торник]] (1.496 -{m}-), Бријач (1.440 m), Чигота (1.422 -{m}-), Чукер (1.359 -{m}-), Коњодер (1.337 -{m}-), Љуљаш (1.269 -{m}-), Вијогор (1.281 -{m}-), Кобиља глава (1.176 -{m}-), Градина (1.149 -{m}-), Јелова гора (1.147 -{m}-), Груда (1.140 -{m}-), Црни врх (1.177 -{m}-) и др. Највећи врхови се налазе на јужном дијелу Златибора, док се надморска висина све више смањује идући ка сјеверу.
 
Веће заравњене површине без неких виших узвишења се на Златибору зову пољима. Највећа поља су Бранешко поље код села Бранежаца и Шљивовице, Марково у Мокрој Гори, Расничко у [[Драглица|Драглици]] и Сјенишко у Сјеништима и Рожањско у [[Рожанство|Рожанству]].
Ред 59:
Златибор је нагнут ка северу и северозападу, па већина река одлази на ту страну. Сва вода тече у [[Црно море]] – [[Дрина|Дрином]], [[Ђетиња|Ђетињом]] и [[Моравица|Моравицом]]. Са јужног и централног дијела Златибора, воду у Дрину одводе [[Увац]] и [[Црни Рзав]]; са сјевера и сјеверозапада, [[Сушица (Златибор)|Сушица]] је носи у Ђетињу; а са истока, [[Велики Рзав]] је одводи у Моравицу. Златибор је чувен по пијаћим водама, од којих су неке најбоље у Србији. Најздравије (и најхладније) су Хајдучка чесма и Хајдучица у [[Муртеница|Муртеници]], Зауглине под Чиготом, Јованова вода у Алином Потоку, Дуњића врело у Стублу, Пашића врело у [[Чајетина|Чајетини]], Око, Кулашевац и Ђурковац на [[Златибор (град)|Краљевим Водама]], Ђуровића чесма на [[Торник]]у, Ћировића чесма у Мушветама и Буквића врело у [[Златибор (град)|Зови]].
 
Природних језера на Златибору нема. У центру Златибора се налази вјештачко [[Златиборско језеро|језеро]] саграђено за туристичке потребе, у [[Рибница (Јабланица)|Рибници]] (мање насеље у [[Јабланица (Чајетина)|Јабланици]]) се налази такође вјештачко [[Рибничко језеро|језеро]] са ког се Златибор снабдијева водом, а на [[Увац|Увцу]] се налази неколико вјештачких језера. На Златибору има и доста минералних извора. Најпознатији су Беле воде у [[Мокра Гора (Ужице)|Мокрој Гори]], бања Вапа у [[Рожанство|Рожанству]] и спомен -чесма на [[Око (Бранешци)|Оку]]. Вода са златиборских [[Минерална вода|минералних]] [[извор]]а је љековита за очна и кожна обољења, а може и да се пије, мада не би требало у великим количинама. На доста места на Златибору се налазе шупља стабла, најчешће [[буква|букова]], укопана у земљу и пуна чисте изворске воде. Ови извори се зову стублине. На њиховом дну се налази ситно камење које филтрира воду.
 
=== Клима ===
 
Златибор има субалпску климу. Средња годишња температура на Златибору износи око 7,5&nbsp; -{°C}-. Најхладнији мјесец је јануар, са просјечном температуром од око –2−2,5&nbsp; -{°C}-, а најтоплији је август, са око 15&nbsp;°C. Просјечна дневна температура на Златибору износи око 18&nbsp; -{°C}-. Просјечни број сунчаних сати годишње је око 20002.000.
 
Падавине на Златибору варирају од мјеста до мјеста. Просјечна годишња висина падавина на [[Златибор (град)|Златибору]] је око 880 -{mm}-, у [[Љубиш]]у око 990 -{mm}-, а у [[Чајетина|Чајетини]] око 940 -{mm}-, док југоисточни предјели имају нешто више од 1.000 -{mm}-. Највише падавина се излучује у мају и октобру, док је најсувљи мјесец март. Кише падају преко цијеле године, град у топлијим периодима (од маја до септембра), а снијег пада од октобра до маја и задржава се у просјеку око сто дана, али се често догађа да падне и изван овог периода. Љетње падавине су у облику јаких пљускова пропраћених [[гром|грмљавином]] и изазивају ерозију.
Ред 76:
== Златиборска насеља ==
 
На Златибору се налази најразвијенији тип разбијеног села. Она заузимају огромне територије, понекад дуге по пет-шест5–6 километара-{km}-, а дијеле се на засеоке. Села обично имају више гробаља. Куће су од боровог и храстовог дрвета, зване [[Брвнара|брвнаре]] или осаћанке. Прављене су ручним алатом, али веома прецизно, и постављене су на ниску подлогу од камена. Прозори су малих димензија, а врата обавезно имају двоја, на супротним зидовима. У кући се налазе обично двије, мада понегдје и три просторије. Кухиња, са огњиштем на средини, зове се кућа, и у њој нема ни патоса ни тавана. Из кухиње се улази у собу, која је патосирана и затавањена. Поред ових кућа за живљење, једно златиборско домаћинство је обавезно имало још помоћних зграда, нпр. мљекара, штала и др. Најљепши и најочуванији примјерци старих златиборских кућа премјештени су из свих села широм Златибора у [[Сирогојно]], гдје је направљен [[комплекс „Старо село“ Сирогојно|етно музеј]] под ведрим небом.
 
=== Списак насеља ===
Ред 123:
== Туризам ==
[[Датотека:Златибор 1937.jpg|лево|мини|270п|[[Златибор (ваздушна бања)|Ваздушна бања „Златибор“]] 1937. године.]]
Златибор се налази у самом „средишту“ Србије. Растојање од ове планине до Београда је 230 -{km}-, до Новог Сада 300 -{km}- -– баш колико и до Јадранског мора. Преко Златибора води магистрала од Београда ка приморју, директне аутобуске линије су успостављене са [[Нови Сад|Новим Садом]], [[Београд]]ом, [[Ниш]]ом, [[Јагодина|Јагодином]] и другим градовима. Преко Златибора, а дијелом и кроз његов масив, пролази жељезничка пруга [[Пруга Београд—Бар|Београд–БарБеоград—Бар]]. Златибор је, прије свега, планина изузетне љепоте, пријатне климе, пространих пропланака, бујних пашњака, водом богатих планинских потока. „[[Ружа вјетрова]]“ се расцвјетава управо над Златибором. Љета су топла, а зиме благе. Кише падају релативно често, а снијега има од октобра до маја.
 
Планинска љепотица у југозападном дијелу Србије била је одредиште доконих и богатих још од средине седамнаестог вијека, мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодјетним миром златиборских падина на којима се очи одмарају, а тијело пуни енергијом. Ипак, прави туризам се развио тек када је на Златибор дошла једна крунисана глава, краљ Србије [[Александар Обреновић]], 1893. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dug-put-od-brvnara-do-elitnih-hotela.sr.html Дуг пут од брвнара до елитних хотела („Политика“, 20. август 2013)]</ref>
 
У почетку је најинтересантнија била Краљева Вода, мјесто на ком је Његово Краљевско Величанство ручало, али су се убрзо прочули и други златиборски висови: [[Палисад (Златибор)|Палисад]], [[Рибница (Јабланица)|Рибница]], [[Око (Бранешци)|Око]]. А онда је, [[1905]]. године, на Златибор, по здравље, дошао још један краљ Србије, [[Петар I Карађорђевић]]. Након његовог боравка саграђени су и први велики објекти: хотел „Краљева вода“ -– данашњи конгресни центар „Србија“ -– вила „Чигота“ и пекара.
 
== Културно-историјски споменици ==
Ред 134:
Данас на Златибору постоје четири цркве брвнаре. То су црквице малих димензија којих је некада било више, а данас постоје још само у селима [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]], [[Јабланица (Чајетина)|Јабланици]] [[Драглица|Драглици]] и [[Кућани (Нова Варош)|Кућанима]].<ref>[http://www.rtours.rs/planine-srbije/zlatibor-hoteli Zlatibor hoteli, apartmani zlatibor{{Ботовски наслов}}]</ref>
[[Датотека:Црква брвнара у Доброселици3.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Доброселици]]
'''[[Црква брвнара у Доброселици]]''' из [[1821]]-ве. године чува иконе Јанка Михаиловића Молера и Алексија Лазовића. Осим Митра Удовичића из села Стубла, имена осталих градитеља нису забиљежена. Сва њена архива и библиотека је уништена за вријеме [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], само је сачуван мали број књига које се и данас користе. Према легенди, ту цркву је подигао себи за задужбину један хајдук. Турци су је из освете према њему запалили [[1809]]-те.{{размаци}} године, али ју је изненадна киша спасила. 1821. ве године је обновљена, заједно са гробљем које је такође основао онај хајдук. Дужина цркве износи 7,60, ширина 5, а висина зида 2,40 метара-{m}-. Црквица је у почетку била покривена шиндром, али је 1938. године, залагањем свештеника [[Благоје Шишаковић|Благоја Шишаковића]], покривена цријепом, чиме није изгубила свој првобитни изглед. Олтар брвнаре је заокругљен, а иконостас је дрвен и обојен плавом бојом која подражава [[мермер]]. На сјеверној спољњој страни у брвну је урезан натпис ''зидати се 1821'', што значи да је тад црква подигнута или обновљена.
 
 
Ред 144:
'''[[Црква брвнара у Кућанима]]''', смештеном на јужним обронцима Златибора и доста удаљеном од свих већих
[[Датотека:Crkva_brvnara_u_Kucanima.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Кућанима (најстарија црква на Златибору)]]
саобраћајница, налази се црква посвећена Христовом Вазнесењу. Ова брвнара минијатурних размера (12m²) подигнута је највероватније у 18. веку, иако се често датује у 18. век због сачуваних царских двери, дела Симеона Лазовића. Изведене у позлаћеном дуборезу и са представама пророка и Благовести, њих је – према сачуваном натпису – сликар приложио „цркви Св. арханђела 1780“. Писани извори помињу две обнове кућанске цркве (1772. и 1832.) и нема података о промени њеног патрона, па се не може поуздано тврдити да су Лазовићеве двери намењене храму у којем се данас налазе. Црква брвнара у Пети, засеоку Кућана, најмања је црква брвнара на Златибору. У њој се налазе царске двери Симеона Лазовића из [[1780]]-те. године. [[Османско царство|Турци]] су је запалили током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], а обновљена је [[1832]]-ге године. Престала је да опслужује и њен инвентар је пренијет у цркву у [[Муртеница|Негбини]], а у њој су остала само врата од велике историјске и умјетничке вриједности, која су нестала.
 
[[Црква брвнара са старим гробљем и собрашицама у Доњој Јабланици|'''Црква брвнара у Доњој Јабланици''']] подигнута је [[1838]]-ме године, а окружена је мањим дрвеним грађевинама истакнутих породица из села, тзв. ''собрашицама''. Имена градитеља су остала непозната, али изгледа да су то били мјештани, осим једног, који је био са [[Тара (планина)|Таре]]. Дужина црквице је 11, а ширина 5 метара. Олтар је заокругљен, док је иконостас сасвим лијепо обликован.
Ред 154:
=== Цркве ===
[[Датотека:L'église orthodoxe serbe de Sirogojno.jpg||десно|мини|Црква Светих Петра и Павла у Сирогојну]]
[[Црква (грађевина)|Цркву]] у [[Сирогојно|Сирогојну]] је подигао [[1764]]. године протојереј Георгије Цмиљанић, родом из [[Љубиш]]а, родоначелник чувене свештеничке лозе [[Смиљанићи|Смиљанића]], уз помоћ и прилоге парохијана.<ref>{{cite web|title=Црква Светих апостола Петра и Павла|url=http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|website=Памтим Златибор|accessdate=12. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170213002005/http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|archive-date=13. 02. 2017|url-status=dead}}</ref> Чува више вриједних икона, међу којима су и оне које је насликао Симеон Лазовић. Црква у [[Мачкат]]у из [[1859]]-те. чува иконе Алексија Лазовића. Црква у [[Бела Река|Бијелој Ријеци]] потиче из доба [[Немањићи|Немањића]]. У њој се налазе царске двери које је сликао Алексије Лазовић [[1817]]-те. године.
 
=== Манастири ===
Ред 173:
=== Споменици ===
 
Спомен-чесме се налазе у [[Чајетина|Чајетини]] ("... у спомен на срећно спасење Њ. в. краља Милана у Ивањданском атентату..." и "... у славу бесмртних ратника среза златиборског палих у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-19181912–1918..."), на [[Око (Бранешци)|Оку]] (подигнута ратницима од [[1912]]-е. до [[1918]]-е. године из села [[Семегњево|Семегњева]], [[Бранешци (Чајетина)|Бранежаца]] и [[Шљивовица (Чајетина)|Шљивовице]]), и Поповој Води (изгинулим ратницима од 1912-е. до 1918-е. из села Дријетња, Љубања, Качера, Мачката и Криве Ријеке).
 
Спомен-плоче изгинулим ратницима за слободу и уједињење од 1912-е. до 1918-е. се налазе и у црквама у [[Љубиш]]у и [[Бијела ријека|Бијелој Ријеци]]. Споменичка обиљежја са спомен-плочама борцима Првог и Другог свјетског рата урађена су у [[Кремна (Ужице)|Кремнима]] и [[Мокра Гора (Ужице)|Мокрој Гори]].
 
На Шуматном брду се налази [[Споменик стрељаним партизанима (Златибор)|спомен -обелиск стријељаним рањеницима]] на [[Палисад (насеље)|Палисаду]] децембра [[1941]]-е. године, а посвећен је и народном хероју [[Саво Јовановић Сирогојно|Саву Јовановићу Сирогојну]] и првоборцу Александру Јовановићу Отрову.<ref>[http://www.zlatibor.org.rs/k/spomenici-i-spomen-cesme Туристичка организација Златибор - Turistička organizacija Zlatibor - TO Zlatibor | Споменици и спомен -чесме{{Ботовски наслов}}]</ref> На Палисаду се налазе два спомен-обиљежја посвећена највећој побједи златиборских партизана над бугарским окупатором [[24. август|24-тог]], [[25. август|25-тог]]. и [[26. август|26-тог. августа]] [[1944]]-те. године. Спомен -обелиск је подигнут на иницијативу предсједника [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза]]. Намјера је била да се изгради споменик златиборским партизанима који би се видио из свих крајева тадашњих [[Златибор (град)|Партизанских Вода]]. На споменику су уписани стихови [[Васко Попа|Васка Попе]]: ''Не дам ово сунца у очима, не дам ово хлеба на длану!''
 
У чајетинском парку постављене су четири спомен-бисте првобораца: Добрила Петровића, Рађена Симовића, Миливоја Јечменице и Александра Јовановића Отрова.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Златибор”