|
* -{[[Noctuoidea]]}-
}}
'''Лептири''' ([[Латински језик|лат.]] -{Lepidoptera}-) други су по величини ред [[Инсекти|инсеката]], коме припадају [[дневни лептир]]и, [[Мољац|мољци]] и [[ноћни лептир]]и. Одрасле јединке имају два пара мембранастих [[Крило|крила]] и [[усни апарат]] прилагођен за сркање. Lepturu su nezna vrsta zivota i ne treba ih ubijati i uznemiravati leptiri trebaju biti slobodni.
'''Ред''' има око 180.000 [[врста (биологија)|врста]] подељених у 127 породица<ref name="Capinera">{{Cite book|last=Capinera|first=John L. |title=Encyclopedia of Entomology |publisher=Springer |year=2008|edition=2nd |volume=4 |chapter=Butterflies and moths |isbn=9781402062421|url=https://books.google.com/?id=i9ITMiiohVQC&printsec=frontcover|pages=626-672}}</ref> и 46 натпородица.<ref name="Taxome1">{{cite web|url=http://www.ucl.ac.uk/taxome/lepnos.html |title=Taxonomy of Lepidoptera: the scale of the problem |last=Mallet|first=Jim|year=2007|work=The Lepidoptera Taxome Project |publisher=University College, London |accessdate=8. 2. 2011}}</ref><ref>{{cite web|title=Lepidoptera Taxome Project | publisher =Lepidoptera Taxome Project | url = http://www.ucl.ac.uk/taxome/ | accessdate=25. 2. 2015}}</ref> Научни назив потиче од [[грчки језик|грчких]] речи -{''lepido''}- (љуспа, крљушт) и -{''pteron''}- (крило).<ref name="Etymology">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=lepidoptera |title=Lepidoptera |last=Harper|first=Douglas|publisher=The Online Etymology Dictionary |accessdate=8. 2. 2011}}</ref> Дневни лептири (-{Rhopalocera}-) су велики кладус из реда лептира (-{Lepidoptera}-). Одрасли дневни лептири имају велика, често јарко обојена крила, која видљиво, подрхтавају у лету. Ова група се састоји од велике натпородице -{Papilionoidea}- ([[Papilionoidea|једрилци]]) и две мање натпородице, скелари (-{[[Hesperioidea]]}-) и мољци-лептири (-{[[Hedyloidea]]}-). Фосили лептира који су пронађени стари су око 56 милиона година. '''BFF NŽ+NS ;D'''
'''Лептири''' пролазе кроз потпуну метаморфозу, која обухвата четири фазе животног циклуса. Крилати одрасли полажу јаја на биљку хранитељку којом ће њихове ларве, познате као [[Гусеница|гусенице]] да се хране. Гусенице расту, понекад врло брзо, а када се потпуно развију, учауре се у лутку. Када се метаморфоза заврши, кожа лутке се цепа, одрасли инсект пење се, и након што су се крила проширила и осушила, он одлети. Неки лептири, посебно у тропским крајевима, имају неколико генерација у току једне године, док други имају једну генерацију, а неким врстама које насељавају хладнија станишта може бити потребно неколико година да прођу кроз цео животни циклус.
'''Лептири''' су често [[Полиморфизам|полиморфни]] и многе врсте користе камуфлажу и [[Мимикрија|мимикрију]] да би избегле своје предаторе. Неке врсте, попут монарха и [[Чкаљевац|чкаљевца]] ({{јез-енг|painted lady}}), прелазе велике раздаљине. Неки лептири и мољци живе у [[Симбиоза|симбиози]] или [[Коменсализам|коменсализму]] са другим организмима (нпр. са мравима), многе лептире нападају [[паразит]]и и [[паразитоиди]], који живе у телима других организама, укључујући [[Праживотиње|протозое]], [[Двокрилци|двокрилце]], неке врсте оса и друге [[Бескичмењаци|бескичмењаке]] или су плен других организама. Неке врсте лептира су штеточине (док су у фази ларве), јер могу оштетити домаће усеве или дрвеће; остале врсте су опрашивачи неких биљака, а гусенице неких врста лептира једу штетне инсекте. У култури, лептири су популарни мотив визуелних и књижевних уметности.
== Биологија ==
|
