Пол Дирак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 26:
Отац му је био [[Швајцарска|Швајцарац]], а мајка [[Енглеска|Енглескиња]]. Студирао је [[математика|математику]] на Кембриџу, где је и предавао до [[1969]]. године, то јест до пензионисања.<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1933/dirac/biographical/|title=The Nobel Prize in Physics 1933|website=NobelPrize.org|language=en-US|access-date=2021-01-29}}</ref>
 
Дирак је [[1926]]. године, мало после [[Нилс Бор|Нилса Бора]] и Јордана развио општу теоријску структуру за [[квантна механика|квантну механику]]. Године [[1928]]. успео је да створи релативистички облик теорије, односно [[Релативистичка квантна механика|релативистичку квантну механику]], која је описивала својства електрона и исправила неуспех [[Ервин Шредингер|Шредингерове]] теорије да објасни [[спин|спин електрона]].<ref>{{Cite web|url=https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Dirac/|title=Paul Dirac - Biography|website=Maths History|language=en|access-date=2021-01-29}}</ref>
 
Теоријски је закључио да постоје позитивно наелектрисани [[електрон]]и који су названи [[позитрон]]и. Њихово постојање је потврдио [[Карл Дејвид Андерсон|К. Д. Андерсон]] [[1932]]. године. Сусрет [[електрон]]а и [[позитрон]]а доводи до [[Анихилација|анихилације]] (поништења) ове две [[Античестица|античестице]] и ослобађања [[енергија|енергије]] у облику два [[фотон]]а ([[Гама зраци|гама зрачења]]). Такође, по Дираковој теорији и све друге честице имају свој антипар или античестицу.