Ослобођење Врања 1878. године — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Исправљене словне грешке |
||
Ред 89:
У ноћи између 30. и 31. јануара, турске јединице су се повукле са положаја Чеврљуге и Камен, јер је команда турске војске одлучила да ове трупе заузму положаје између Суводолског потока и Врањске реке. Ови положаји су били добри за одбрану Врања, а повлачење турске војске је било непознато српским јединицама. Ујутру 31. јануара Команда Шумадијског корпуса је издала наређење да српска војска крене у напад са циљем заузимање и ослобођење Врања. Међутим, истовремено је турска војска покушала да заузме положаје на Суводолу и дошло је до ратног окршаја на отвореном пољу.{{sfn|Врховна команда|1878|p=128-130}}
Турци су били изненађени видевши како српска војска наступа ка Суводолу, што је довело до страха и панике у њиховим редовима. Српске извиднице су биле присебније, па су отворили ватру пре турске извиднице. Истовремено је српска артиљерија отворила ватру са Кумаревске чуке на турску пешадију. Турци су имали знатне губитке и почели су да се повлаче према Врању, где се нису задржали. Без велике борбе, у току тог дана српска војска је после кратких
== Последице ==
Ред 171:
| caption2 =
}}
Прва прослава ослобођења Врања од османске власти свечано је обележена тек две година касније, [[30. јануар]]а [[1880]]. године. У спомен томе, Врањанци су послали телеграм генералу Јовану Белимарковићу у коме су му се захвалили на извојеваној слободи. Дванаест година касније, [[1. мај]]а [[1890]]. године, доделили су му диплому врањских грађана, а у телеграму су му још једном изразили захвалност за „мудро командовање српском војском, које је југу Србије
Врањанци су почели да сакупљају донације за подизање споменика палим ослободиоцима, па се тако спомиње да је [[31. јануар]]а [[1900]]. године била организована забава са [[игранка|игранком]], а улазница је био добровољан прилог за подизање споменика. Сам Белимарковић је приложио 2.000 тадашњих [[Српски динар|динара]] за изградњу тог споменика.{{sfn|Вукановић|1978|p=62—63}} Споменик је коначно откривен [[1903]]. године и у народу је познат као [[Чика Митке]].
| |||