Никола Пантић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
Ред 36:
Одлучно се борио за афирмацију дела Милутина Миланковића. Заједно са др Александром Петровићем у Заводу за уџбенике започео је 1997. издавање изабраних дела Милутина Миланковића. За његовог живота објављено је седам књига. Са Александром Петровићем био је руководилац пројекта Хенсвера који се од 1992. до 1995. одвијао у Музеју савремене уметности (учесници: Горан Путник, Гага Царановић, Коста Бодгановић, Милан Радовановић, Мирјана Петровић, Милева Сладић, Дарко Танасковић, и др.) Био је један од писаца Меморандума САНУ.
Добитник је великог броја награда: Седмојулска награда Србије за област природно-математичких наука (1991),<ref>, Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Повеља Савеза геолошких друштава Југославије за дугогодишњи рад у управи Савеза (1990),<ref name=":0">{{Cite web|url=https://
Приликом прославе 125. годишњице Високе техничке школе у Цириху у поглављу о Геолошком институту од свих гостујућих професора поменуто је једино име Николе Пантића („захваљујући његовом доприносу први пут је извршено детаљно датирање бесфосилних сјајних шкриљаца Алпа“)<ref>, Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
Ред 42:
Умро је 21. новембра 2002. у [[Београд]]у.
У октобру [[2007]]. године у [[Природњачки музеј у Београду|Природњачком музеју]] у Београду отворена је изложба посвећена осамдесетогодишњици рођења Николе Пантића под називом „''Историчар природе''“. Током априла 2007. године у Музеју у Смедереву је била постављена изложба под називом „''Литургија, хармонија, спирала - Омаж академику Николи Пантићу''“.<ref>
== Референце ==
| |||