Стојан Новаковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена бр. 23581343 корисника Pinki (разговор)
ознака: поништење
Нема описа измене
Ред 1:
{{distinguish|[[Стоја (певачица){{!}}Стоја Новаковић]]}}
{{Политичар
| име = Стојан Новаковић
Линија 6 ⟶ 5:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1842|11|1}}
| место_рођења = [[Шабац]]
| држава_рођења = [[{{застава|Кнежевина Србија]]}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1915|2|17|1842|11|1}}
| место_смрти = [[Ниш]]
| држава_смрти = [[{{застава|Краљевина Србија]]}}
| народност = [[Србин|српска]]
| вероисповест = [[Српска православна црква|православна]]
Линија 35 ⟶ 34:
Већ 1873. именован је за министра просвете у влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]], да би у том ресору био укупно у три мандата (1873—1875. и [[1880]]—[[1885]]), у конзервативним и доцније напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на друштвени и природни смер).
 
Године 1875. Новаковић се вратио у Велику школу да предаје светску и српску књижевност и словенску филологију. Новаковић је као филолог, историчар и библиограф, оставио веома дубок траг у српској науци. Премда није, као већина његових савременика из света науке и политике, био школован у иностранству, Новаковић је био научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе [[Српска историографија|српске историографије]], Новаковић се наметнуо као водећи српски историчар серијом значајних историјских дела, која покривају широк временски распон од средњег века па до историје Првог српског устанка (види [[Стојан Новаковић#Главна дела|главна дела]]).
 
Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутином Гарашанином]], [[Милан Пироћанац|Миланом Пироћанцем]], [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиљем Мијатовићем]] и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.