|
| title = Time Series-DataBank|accessdate=5. 6. 2011}}</ref> [[Арапи|Арапско]] становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су [[Друзи]], [[Адигејци]] и [[Самарићани]]. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.<ref name="cbs.gov.il"/>
Израел је развијена држава са демократским уређењем и парламентарним системом.<ref>{{citation |url = http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=70&release=317 |title = Global Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in Freedom |accessdate=5. 6. 2011 |date=19. 12. 2005| publisher = Freedom House}}</ref> Једнодомни [[Кнесет]] је највиши законодавни огранорган са 120 чланова. Државом управља [[Премијер Израела|председник владе]], често називан и као премијер Израела. На основу номиналног друштвеног производа израелска Привреда је била 41. Привреда света у 2008. години,<ref>{{citation|url = http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf
| format = PDF|accessdate=5. 6. 2011
|date=7. 10. 2009
=== Стари век ===
Израел се први пут спомиње у историјским списима у каменорезу фараона [[Мернептах]]а из 1230. п. н. е.<ref>{{cite web|url=http://www.allaboutarchaeology.org/merneptah-stele-faq.htm | title = Merneptah Stele | publisher = Allaboutarchaeology.org |date=| accessdate=20. 1. 2013}}</ref> У 10. веку пре нове ере долази до формирања уједињеног [[Краљевство Израел (уједињено)|краљевства Израела]], које за време владавине [[Давид (име)|Давида]] поставља Јерусалим као своју престолницу. Археолошка открића последњих година из дела Јерусалима, познатијег као Давидов град, потврђују постојање импозантне палате из тог доба, за коју њен проналазач Ејлат Мазар сматра да представља део Давидове резиденције.<ref>[http://www.nytimes.com/2005/08/05/international/middleeast/05jerusalem.html?ex=1280894400&en=3c435bc7bd0cd531&ei=5088&_r=0 King David's Palace IsFound, Archaeologist Says - The New York Times{{Ботовски наслов}}]</ref> Након смрти краља [[Соломон]]а, за кога се везује изградња првог јерусалимског храма, познатијег као [[Соломонов храм]] долази до распада уједињеног краљевства Израела и формирања две државе: [[јудеја|Јудеје]] са Јерусалимом као главним градом, и [[Краљевство Израел (Самарија)|Израела]] са [[самарија|Самаријом]] као престоницом. Израел је током овог историјског периода имао доминантну позицујупозицију и по асиријским записима, попут Монолита из Каркара, био је један од главних савезника Асирије.{{sfn|Harvey|Leuchter|2006|p=273}} Моавски или Мешин Монолит је древни каменорез из 9. века пре нове ере који је представља најстарији запис о Богу Израела, Јахви, као и о борбама које је Израел водио са суседним народима.<ref>{{cite web|url=http://www.bible-history.com/resource/ff_mesha.htm | title = III. - The Basalt of the Moabite Stone | publisher = Datasync.com |date=16. 12. 2010 | accessdate=20. 1. 2013}}</ref> Израел је 722. п. н. е. уништила [[Асирско краљевство|Асирија]], а 10 од 12 племена Израела одведено је у ропство где нестају у историјском контексту.
Јудејска држава која је обухватала два јужна племена, формирала се као значајан фактор у региону у 9 веку пре нове ере.{{sfn|Grabbe|2008|pp=225–226}} За разлику од северног Израела, где је поред Јахвизма, постојало и политеистичко веровање, Јахвизам је посебно након уништења Израела, постао доминантно обележје Јудеје.{{sfn|Van der Toorn|1999|pp=911–913}} Свој Врхунац Јудеја достиже за време владавине [[Језекиља|Езекије]], што се манифестује кроз импозаннтнеимпозантне градитељске подухвате попут Езекијиног тунела-акведукта, широког одбрамбеног јерусалимског зида, или из Асиријских записа какав је Портал о Лакишу. Јудејску државу уништава [[Халдејско краљевство|Вавилон]] 586. п. н. е., њено становништво бива расељено и тада почиње прва јеврејска дијаспора.{{sfn|Thompson| 1992|pp=410–411}}
Након напада Персије на Вавилон и његовог слома, под вођством Езре и Нехемије, расељено јудејско становништво враћа се назад. Територија Јудеје потпада под македонску власт 333. п. н. е., али се јеврејска државност успотављауспоставља поново након устанка Макебајаца 165. п. н. е. Тада долази до формирања Хашмонејске краљевине, са Јерусалимом као главним градом. Краљевину Хашмонејаца уништавају Римљани 66. п. н. е., а израелски устанци 70. гоидинегодине после нове ере и 135 године после нове ере, осим физичког пустошења доводе и до присилног претеривања јеврејског становништва и почетка друге дијаспоре, која ће се завршити тек у 20. веку.<ref>{{cite web|url=https://www.science.co.il/israel-history/ | title = Brief History of Israel and the Jewish People | publisher = Science.co.il |date=| accessdate=20. 1. 2013}}</ref>
=== Средњи век ===
=== Геологија и рељеф ===
Упркос малој површини, Израел се одликује разновсномразноврсном физичко-географском структуром. Пустиња Негев је на југу, а затим следе Галилеја и Кармел, све до Голанске висоравни на северу. У оквиру Израелског обалног појаса живи 70% становништва. Источно од централне висоравни лежи долина реке Јордан која је део 6.500 km дуге Велике разводне долине. Река Јордан тече од планине Хермон кроз језеро Хула и Галилејско језеро све до ушћа у Мртво море.<ref>{{Citation| url = http://www.mfa.gov.il/MFA/MFAArchive/1990_1999/1999/4/FOCUS%20on%20Israel-%20The%20Living%20Dead%20Sea | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | accessdate=8. 6. 2011 |date=1. 4. 1999 | title = The Living Dead Sea|isbn=978-0-8264-0406-0|pages=}}</ref> Јужно је Вади Араба који се улива у Акабски залив, део Црвеног мора. Јединствено за Израел и Синајско полуострво су ерозивни циркови, од којих је Рамон највећи, у пустињи Негев.<ref>{{Citation | url = http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1486/ | publisher = UNESCO | title = Makhteshim Country | accessdate=19. 9. 2007 |isbn=978-954-642-135-7|pages=}}</ref> Израел има највише врста биљака по метру квадратном од свих држава медитеранског појаса.
=== Воде ===
=== Флора и фауна ===
[[Датотека:Blandford's fox 1.jpg|мини|Лисица на северу Израела]]
Сходно чињеници да се Израел простире у умереној и тропској зони, од Средоземног мора на западу до пустиња на истоку, могу се издвојити четири биогографскебиографске зоне. Флора и фауна ове азијске земље је изузетно разнолика. Регистровано је 2.867 познатих врста биљака. Од тог броја најмање је 253 алохтнонихалохтоних врста.<ref>{{cite web|url=http://flora.huji.ac.il/browse.asp?action=browse&group=1070 | title = Flora of Israel Online | publisher = Flora.huji.ac.il |date=| accessdate=8. 6. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120208161116/http://flora.huji.ac.il/browse.asp?action=browse&group=1070 |archive-date=8. 2. 2012 |url-status=dead}}</ref> У Израелу је 190 места проглашено за природне резервате.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
== Политика ==
Политичко уређење Израела дефинише се [[парламентарни систем|парламентарним системом]] а држава је декларисана као [[демократија|демократска]] [[република]] са [[изборно право|изборним правом]] гласа.<ref name="cia" /> [[Председник Израела]] је [[šef države|шеф државе]], али његова права су ограничена и углавном церемонијална.<ref name="cia2">{{Citation| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2077.html | publisher = Central Intelligence Agency | work = The World Factbook | title = Field Listing — Executive Branch | accessdate=23. 6. 2011 |date=19. 6. 2007}}</ref> Посланици парламента већински бирају [[Премијер Израела|премијера]] која најчешће долази из највеће парламентарне странке. Премијер има улогу [[премијер|шеф владе]] и шефа кабинета.<ref name="cia2" /><ref>Током 1990-ит, директан избор премијера је успостављен али систем избора је проглашен неважећим и враћен је стари. Погледај {{Citation| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/2683259.stm | publisher = Би-Би-Си њуз| work = | title = Israel's election process explained | accessdate=23. 6. 2011 |date=23. 1. 2003}}</ref> Израелски парламент познат као [[Кнесет]] има 120 чланова. Свака странка добија одређен број места за своје посланике у односу на [[пропорционални изборни систем|пропорционалну сразмерност]].<ref>{{Citation | url = http://www.knesset.gov.il/description/eng/eng_mimshal_beh.htm | publisher = The Knesset | accessdate=8. 8. 2007 | title = The Electoral System in Israel}}</ref> Да би нека политичка странка постала парламентарна, неопходно је да на изборима пређе праг од 2% гласова. Овакав низак проценат неопходности за улазак у Кнесет неминовно доводи до коалиционе владе.
Парламентарни избори дешавају се сваке четири године. Међутим, услед нестабилности владајуће коалиције или изгласењаизгласавања неповерења влади, Кнесет може да распусти владу и распише нове изборе. [[Основни закон Израела]] функционише као некодификовани устав, те је због тога 2003. године парламент почео да ради на нацрту званичног устава који би се базирао на основу ових закона.<ref name="cia" />{{sfn|Mazie|2006|p=34}}
=== Административна подела ===
Током 2009. године Мауританија, [[Катар]], [[Боливија]] и [[Венецуела]] суспендовале су економску и дипломатску сарадњу са Израелом као резултат незадовољства [[Операција Ливено олово|сукобима]] у [[Појас Газе|Појасу Газе]].<ref name="al-jaz-eng">{{Citation | url = http://english.aljazeera.net/news/middleeast/2009/01/2009116151135307776.html | publisher = Ал Џазира енглески | title = Qatar, Mauritania cut Israel ties | accessdate=13. 8. 2011 |date=17. 1. 2009}}</ref> Према израелском закону, [[Либан]], [[Сирија]], [[Саудијска Арабија]], [[Ирак]] и [[Јемен]] су непријатељске земље и израелски грађани не могу да их посећују без дозволе [[Министарство унутрашњих послова (Израел)|Министарства унутрашњих послова]].{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
[[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су биле прва две земље које су признале државу Израел. Њихово признаљепризнање уследило је готово истовремено. Сједињене Државе декларисали су Израел за свог примарног савезника на [[Блиски исток|Блиском истоку]], на основу „заједничких демократских вредности, религиозног афинитете и безбедносних интереса“.<ref>{{Citation| url = http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA470003&Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf| title = Israel: Background and Relations with the United States Updated| publisher = Defense Technical Information Center| accessdate=13. 8. 2011}}</ref> Сједињене Државе обезбедиле су 68 милијарди долара војне и 33 милијарди долара економске помоћи.<ref name=PNADR900>http://pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNADR900.pdf</ref> Америчким Законом о Међународној помоћи, Израелу је донирано више новца него било којој другој држави.<ref name=PNADR900/> САД је један од водећих заговорника арапско-израелских мировних процеса, иако се њени ставови о Голанској висоравни, Јерусалим и насељима разликују од ставова Израела.<ref>{{Citation| url = http://italy.usembassy.gov/pdf/other/RL33476.pdf | title = Israel: Background and Relations with the United States | format = PDF | publisher = Congressional Research Service (via the U.S. Mission to Italy) | last=Migdalovitz| first = Carol|date=6. 7. 2007 | accessdate=13. 8. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070925201208/http://italy.usembassy.gov/pdf/other/RL33476.pdf | archivedate=25. 9. 2007|pages=23}}</ref>
[[Република Индија]] је 1992. године успоставила пуне дипломатске односе са Израелом, са којим негује јаку војну, технолошку и културну сарадњу.<ref>{{Citation | url = http://www.westerndefense.org/bulletins/Dec-01.htm | publisher = Jerusalem Institute for Western Defense | last=Kumar| first = Dinesh| title = India and Israel: Dawn of a New Era | accessdate=13. 8. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070922185121/http://www.westerndefense.org/bulletins/Dec-01.htm | archivedate=22. 9. 2007}}</ref> Према међународном истраживању јавног мњења спроведенгспроведеног током 2009, у име израелског министарства иностраних послова., Индија је највише произраелски земља на свету.<ref>{{Citation | url = http://www.ynet.co.il/english/articles/0,7340,L-3696887,00.html | title = From India with love | work = Ynetnews | last=Eichner| first = Itamar|date=4. 3. 2009 | accessdate=4. 5. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://news.worldsnap.com/city/delhi/nitin-gadkari-to-visit-israel-tomorrow-97059.html | title = World Snap - Today's News of India | publisher = News.worldsnap.com |date=13. 12. 2010 | accessdate=20. 1. 2013}}</ref> Индија је највећи купац израелске војне опреме и Израел је, након Руске Федерације, други по величини војни партнер Индије.<ref>{{cite web|author=TNN, 19. јануар 2010, 01.45am IST | url = http://timesofindia.indiatimes.com/india/India-to-hold-wide-ranging-strategic-talks-with-US-Israel/articleshow/5474033.cms | title = India to hold wide-ranging strategic talks with US, Israel - India - The Times of India | publisher = Timesofindia.indiatimes.com |date=19. 1. 2010 | accessdate=13. 8. 2011}}</ref> Индија је такође други по величини азијски економски партнер Израел и ове државе имају високо развијену сарадњу на пољу [[свемирска технологија|свемирске технологије]].<ref>{{cite news|url=http://edition.cnn.com/2009/WORLD/asiapcf/03/21/india.satellite/index.html?iref=mpstoryview | title = India to launch Israel-backed satellite | publisher = Edition.cnn.com |date=21. 3. 2009 | accessdate=13. 8. 2011}}</ref>
Сарадња са [[Немачка|Немачком]] најразвијенија је на пољима образовања и науке; у настојањима да две земље ојачају своје војне и економске односе.<ref>{{Citation| url = http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/middle_east/article3564572.ece | title = Israel welcomes new Germany to a celebration of its 60th birthday | publisher = Тајмс онлајн | accessdate=13. 8. 2011| location=Лондон| last=Boyes| first = Roger|date=17. 3. 2008}}</ref> Немачка је на име оштетаодштета израелским држављанима и преживелим жртвама холокауста исплатила 25 милијарди евра.<ref>{{cite web|url=http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33808.pdf | title = Congressional Research Service: Germany’s Relations with Israel: Background and Implications for German Middle East Policy, Jan 19, 2007. (страна CRS-2) | format = PDF |date=| accessdate=13. 8. 2011}}</ref> [[Уједињено Краљевство]] задржало је пуне дипломатске односе са Израелом од његовог оснивања. У време владавине бившег премијера [[Тони Блер|Тонија Блера]], Краљевство је покушало да унапреди односе са државом за коју сматра да има „природне“ односе након [[Британски мандат над Палестином|Британског мандата у Палестини]].{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> За време владавине династије [[Пахлави|Пахлава]], Иран је имао дипломатске односе за Израелом{{sfn|Abadi|2004|pp=37–39, 47}} али је признање прекинуто током [[Иранска револуција|Иранске револуције]].{{sfn|Abadi|2004|pp=47–49}}
На афричком континенту највећи Израелски савезник је [[Етиопија]].<ref>{{Citation | url = http://www.economist.com/world/middleeast-africa/displaystory.cfm?story_id=15453225 | title = A search for allies in a hostile world | work = Economist |date=4. 2. 2010 | accessdate=13. 8. 2011}}</ref>
=== Војска ===
{{Главни чланак|Израелске одбрамбене снаге|Израелске безбедносне снаге|Војне операције Израелских одбрамбених снага}} {{Види још|Израел и оружје за масовно уништење}}
[[Израелске одбрамбене снаге]] састоје се од [[израелске копнене војске]], [[Израелских ваздушне снаге|израелских ваздушних снага]] и [[Израелска ратна морнарица|израелске ратне морнарице]]. Основале су је током [[Арапско-израелски рат (1948)|Арапско-израелског рата]] [[1948]]. године консолидоване паравојне организације (углавном Хагана), што је претходило израелској независности.<ref>{{Citation | url = http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm | publisher = Israel Defense Forces | accessdate=7. 7. 2011 | title = History: 1948 |year=2007 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080412082705/http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm | archivedate=12. 4. 2008 |url-status=dead}}</ref> Одбрамбене снаге се ослањају и на ресорсересурсе [[Израелска војна обавештајна дирекција|Војне обавештајне дирекиједирекције]] (Аман), која сарађује са [[Мосад]]ом и [[Шин бет]]ом (Шабаком).{{sfn|Henderson|2003|p=97}} ИзреалскиИзраелски војници учествовали су у неколико ратова и сукоба током краткотрајенкраткотрајне израелске историје, што их сврстава у ред оружаних снага са највећим борбеним искуством.<ref>{{Citation | url = http://www.mfa.gov.il/MFA/Facts+About+Israel/State/THE+STATE-+Israel+Defense+Forces+-IDF-.htm | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | title = The State: Israel Defense Forces (IDF) | accessdate=7. 7. 2011 |date=13. 3. 2009}}</ref><ref>{{Citation | url = http://www.globalsecurity.org/military/world/israel/idf.htm | publisher = GlobalSecurity.org | title = Israel Defense Forces | accessdate=7. 7. 2011}}</ref>
Већина Израелаца се [[Регрутација|регрутује]] у осамнаестој години живота. Мушкарци служе војску три године док жене у војсци проведу између две и три године.<ref>{{Citation| url = http://www.mfa.gov.il/MFA/Facts%20About%20Israel/State/The%20Israel%20Defense%20Forces | title = The Israel Defense Forces | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | accessdate=8. 7. 2011}}</ref> После обавезне службе, становници Израела се сваке године до своје четрдесете године старости, прудружујупридружују [[Израелске резервне снаге|резервним снагама]] где остају на дужности неколико недеља годишње. Већина жена је изузета од резервне службе. [[Арапски грађани Израела]] (осим [[Друзи|Друза]]), и они који целокупно време посвећују религијским студијама изузети су од служења војне обавезе. Изузеће студената [[Јашива|јашиве]] је било предмет многобројних јавних дебата.{{sfn|Stendel|1997|pp=191–192}}<ref>{{Citation | url = http://www.haaretz.com/hasen/pages/ArticleContent.jhtml?itemNo=860256 |date=16. 5. 2007 | accessdate=8. 7. 2011 | title = Cool law, for wrong population | last=Shtrasler| first = Nehemia| work = Haaretz| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071001050353/http://www.haaretz.com/hasen/pages/ArticleContent.jhtml?itemNo=860256 | archivedate=1. 10. 2007|url-status=dead}}</ref> Алтернатива за оне који су ослобођени по разним оснвамаосновама је [[Шерут Леуми]], алтернативна служба која обухвата програм рада у болницама, школама и другим социјалним установама. Оваквим војним уређењем Израел има око 168.000 активних војника и додатних 408.000 резервиста.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
Одбрамбене снаге користе високотехнолошки оружани систем који у највећој мери потиче из домаће производње. Један од најважнијих војних партнера су Сједињене Америчке Државе које сваке године улажу милионе долара у израелску војску. Према плану, та улагања би у периоду 2013—2018. требало да износе 3.15 милијарде долара годишње.
=== Туризам ===
[[Туризам]], наручитонарочито [[верски туризам|верски]], важна је привредна грана Израела. Због свог географског положаја, израелске плаже, археолошка и историјска места привлаче милионе туриста годишње. Нерешена политичка и безбедносна питања у држави узела су свој данак, али и поред тога број посетилаца је сваке године све већи.<ref>{{Citation | url = http://fr.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1186557443251&pagename=JPost/JPArticle/ShowFull | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070929222428/http://www.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1186557443251&pagename=JPost%2FJPArticle%2FShowFull | archivedate=29. 9. 2007 | work = The Jerusalem Post | title = Tourist visits above pre-war level | last=Burstein | first = Nathan |date=14. 8. 2007 | accessdate=8. 6. 2011 |url-status=live}}</ref> Израел је 2010. посетило око 3,45 милиона туриста.<ref>"[http://www.heraldsun.com.au/ipad/israel-experiencing-tourist-boom/story-fn6bn4mv-1225976925534 Israel experiencing tourist boom]." ''[[Herald Sun]]''. 28. децембар 2010. приступљено дана 8. јун 2011.</ref> Већину туриста привлаче многобројни музеји који посматрано у односу на број становника има више него у било којој другој држави света.<ref>{{cite web|url=http://www.jewishnorthshore.org/page.aspx?id=43769 | title = Interesting Facts about Israel | publisher = Jewishnorthshore.org |date=| accessdate=8. 6. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160415142335/http://www.jewishnorthshore.org/page.aspx?id=43769 |archive-date=15. 4. 2016 |url-status=dead}}</ref>
=== Саобраћај ===
=== Књижевност ===
[[Датотека:Amos Oz by Kubik.JPG|мини|175п|Дела Амоса Оза су преведена на 36 језика што је више од било ког другог израелског писца.<ref>[http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3668919,00.html Amos Oz is most translated Israeli author] Ynet, Published: 02.10.09, 07:50</ref>]]{{главни|ИзреалскаИзраелска књижевност}}
[[ИзреалскаИзраелска књижевност]] се углавном састоји од поезије и прозе на [[хебрејски језик|хебрејском језику]], насталу у периоду ренесансе од средине 19. века. Мали број дела преведен је и објављен на друге језике. Према израелском закону сва штампана дела имају два примерка депонована у [[Национална библиотека Израела|Националној библиотеци]] и [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету у Јерусалиму]]. Године 2001, закон је измењен и проширен на аудио и видео-снимке и друге не штампане медије.<ref>{{Citation | url = http://jnul.huji.ac.il/eng/lgd.html | publisher = Jewish National and University Library | title = Depositing Books to The Jewish National & University Library | accessdate=22. 6. 2011 | archiveurl = https://archive.is/20120529153016/http://jnul.huji.ac.il/eng/lgd.html | archivedate=29. 5. 2012 |url-status=dead}}</ref> У 2006. години око 85% књига пренесених у библиотеци било је на хебрејском језику.<ref>{{Citation | url = http://jnul.huji.ac.il/eng/lgd-statistics-2007.html | publisher = Jewish National and University Library | accessdate=22. 6. 2011 | title = Israeli Book Statistics for 2006 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070629173540/http://www.jnul.huji.ac.il/eng/lgd-statistics-2007.html | archivedate=29. 6. 2007 |url-status=dead}}</ref>
[[Хебрејска недеља књиге]] се одржава сваког јуна широм земље. Читава држава постаје сајам књига на којем учествују многи познати аутори; организују се јавна читања ... Током те недеље додељује се и књижевна [[награда Сапир]].
Нобелова награда за књижевност 1966, припала је Израелцу [[Шмуел Јосиф Агнон|Шмуел Јосифу Агнону]] и Немици јеврејског порекла [[Нели Закс]].<ref>{{Citation | url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1966/index.html | publisher = Nobel Foundation | title = The Nobel Prize in Literature 1966 | accessdate=22. 6. 2011}}</ref> Неки од најпознатијих песника су -{Yehuda Amichai}-, -{Nathan Alterman}- и -{Rachel Bluwstein}-. Међународну препознатљивост стекли су [[Амос Оз]] и [[Давид Гросман]].
Израел је такође био дом познатих палестинских књижевника. -{Emile Habibi}- је са романом -{The Secret Life of Saeed the Pessoptimist}- освојио Израелску награду за арапску књижевност. -{Mahmoud Darwish}- кога још називају и палестинским националним песником,<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/7551918.stm Би-Би-Си њуз] 9 August 2008 ''Palestinian 'national poet' dies''</ref> рођен је на северу Израела, али је живео и изнанствуизгнанству након приступа Палестинској ослободилачкој организацији.
=== Позориште и филм ===
Негујући позоришну традицију [јидиш] [[позориште|театра]] широм [[Источна Европа|источне Европе]], Израел је наставио развој јеврејске позоришне сцене. [[Позориште Хабима]] у Тел Авиву основано је 1918. године и сматра се за најстарију позоришну трупу у земљи.<ref>{{Citation | url = http://www.habima.co.il/ | title = התיאטרון הלאומי הבימה | publisher = Национални театар Хабима | accessdate=15. 7. 2011}} {{хе}}</ref>
Поред јеврејских аутора, значајне успехе имало су и муслимански ствараоци. Многобројна дела контроверзне тематике који се баве израелским сукобима и статусом Палестине изазвала су пажњу публике. Филм [[Jenin, Jenin|Џенин, Џенин]] (Jenin, Jenin) из 2002. аутора [[Мухамед Бакри|Мухамеда Бакриа]] који је заснован на израелској војној акцији у граду [[Џенин]] ([[Западна обала]]), добио је награду за најбољи филм на [[Картагински међународни фестивал|Картагинском међународном фестивалу]],<ref>{{cite web|url=http://www.amazon.com/Jenin-Mohammad-Bakri/dp/product-description/B0000VXPYW | title = Jenin, Jenin | publisher = Amazon.com |date=| accessdate=20. 1. 2013}}</ref> и поред чињенице да су га израелски критичари прозвали због искривљеног представљања догађаја. Филмска прича из 2009. године, о насиљу и дискриминацији у мешовитом јеврејско-арапском насељу надомак Тел Авиве, испричана у филму Ајми била је врло запажена на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]]. Жири је доделио посебнзпосебну похвалу режисерском палестинско-јеврејском пару. [[The Syrian Bride|Сиријска невеста]] која прати причу [[друзи|Друза]] у [[Голанска висораван|Голанској висоравни]] добила је неколико значајних филмских награда.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
== Види још ==
|-
| style="text-align:right; vertical-align:top;"|a.
|{{note|capital-disp}}Јерусалимски закон наводи да је „Јерусалим као потпун и уједињен, главни град Израела“, и седиште је влада и институција, владиних канцеларија, врховног суда и парламента. [[Савет безбедности Уједињених нација]] је резолуцијом 478 (донета 1980. са 14 да и 0 не; [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је био уздржан) прогласио Јерусалимски закон ништавним и позвала државе чланице да повуку своја дипломатска представништва из [[Јерусалим]]а. [[Уједињене нације]] и све земље чланице одбијају да прихвате Јерусалимски закон, и своје [[амбасада|амбасаде]] и преставништапредставништва отварају и одржавају у другим градовима, као што су [[Тел Авив]], [[Рамат Ган]] и [[Херцлија]]. [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгрес САД]] је касније усвојио акт о амбасади у Јерусалиму, којим се препоручује премештање дипломатског представништва у Јерусалим који треба да буде признат као [[главни град]] Израела. Међутим, Министарство правде је оценило овај поступак као неуставним. Од доношења закона, сви председници су делили став да би премештање амбасаде могло нарушити националну безбедност САД, и све акције око селидбе су суспендоване. [[Србија]] је потписом на изјави о намерама у Вашингтону 4. септембра 2020. године најавила да ће признати Јерусалим за главни град премештањем амбасаде из Тел Авива. Палестинска самоуправа сматра Источни Јерусалим за главни град будуће [[Палестина (држава)|палестинске државе]]. Коначан статус града зависиће од преговора Израела и Палестинске управе.
|}
| 