99.917
измена
нема описа измене
ознака: враћена измена |
Нема описа измене ознака: ручно враћање |
||
|
{{Политичар
| име = Стојан Новаковић
Већ 1873. именован је за министра просвете у влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]], да би у том ресору био укупно у три мандата (1873—1875. и [[1880]]—[[1885]]), у конзервативним и доцније напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на друштвени и природни смер).
Године 1875. Новаковић се вратио у Велику школу да предаје светску и српску књижевност и словенску филологију. Новаковић је као филолог, историчар и библиограф, оставио веома дубок траг у српској науци. Премда није, као већина његових савременика из света науке и политике, био школован у иностранству, Новаковић је био научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе [[Српска историографија|српске историографије]], Новаковић се наметнуо као водећи српски историчар серијом значајних историјских дела, која покривају широк временски распон од средњег века па до историје Првог српског устанка
Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутином Гарашанином]], [[Милан Пироћанац|Миланом Пироћанцем]], [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиљем Мијатовићем]] и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.
| |||