Радиоактивност — разлика између измена

Природну радиоактивност открио је крајем [[XIX век]]а француски физичар [[Анри Бекерел]]. Трудећи се да установи узрок фосфоресценције неких материјала (што је и његов отац, такође физичар, проучавао), Бекерел је на фотографску плочу умотану у црни папир поставио кристал уранијумове соли и онда све излагао сунчевој светлости (Фосфоресцентни материјали сами по себи емитују [[Електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] видљивог светла).{{sfn|Mould|1995|p=12}} Након развијања фотографске плоче показало се да је она била “осветљена”, дакле, уранијумова со је емитовала зрачење које може да прође кроз црни папир и да дејствује на фотографску плочу. Бекерел је сматрао да уранијумова со зрачи под дејством сунчеве светлости. А онда, једног дана, због облачности, одустао је од експеримента, и фото плочу умотану у црни папир одложио, а преко ње и уранијумску со. После неколико дана ипак је развио плочу и на велико изненађење, установио да је и она јако озрачена. Исправно је закључио да уранијумова со, без спољашњег утицаја, дакле спонтано, емитује зрачење које пролази кроз хартију и изазива зацрњење фото плоче. Марија Кири је ову појаву назвала радиоактивност.<ref name=":0">{{Cite book|title=Radioactivity: Introduction and History|url=https://archive.org/details/radioactivityint00lann|last=L'Annunziata|first=Michael F.|publisher=Elsevier Science|year=2007|isbn=9780080548883|location=Amsterdam, Netherlands|pages=[https://archive.org/details/radioactivityint00lann/page/n24 2]}}</ref>