Конституционализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Спољашње везе: clean up, replaced: {{colbegin|2}} → {{div col}}, {{colend}} → {{div col end}} користећи AWB |
Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot |
||
Ред 4:
'''Конституционализам''' јесте „комплекс идеја, ставова и узорака понашања који елаборирају принцип да се ауторитет владе изводи из и да је ограничен [[уставно право|телом темељног права]]”.<ref>Don E. Fehrenbacher, ''Constitutions and Constitutionalism in the Slaveholding South'' (University of Georgia Press, 1989). p. 1. {{ISBN|978-0-8203-1119-7}}. »complex of ideas, attitudes, and patterns of behavior elaborating the principle that the authority of government derives from and is limited by a body of fundamental law«</ref>
Политичке организације су уставне до мере да „садрже [[институција|институционализоване]] механизме контроле моћи ради заштите интереса и слобода [[грађанство|грађанства]], укључујући оне који су можда [[мањинска група|мањина]]”.<ref name="Gordon1999">{{cite book |last=Gordon |first=Scott |title=Controlling the State: Constitutionalism from Ancient Athens to Today |url=https://archive.org/details/controllingstate00gord_656 |publisher=Harvard University Press |year=1999 |page=[https://archive.org/details/controllingstate00gord_656/page/n16 4] |isbn=0-674-16987-5|quote=contain institutionalized mechanisms of power control for the protection of the interests and liberties of the citizenry, including those that may be in the minority}}</ref> Како политички научник и уставни тумач [[Дејвид Фелман]] описује:
{{quote|Конституционализам је опис компликованог концепта, дубоко уграђеног у историјско искуство, који званичнике који проводе владину моћ приморава на ограничење вишим законом. Конституционализам прокламује пожељност правила из закона наспрам правила добијеног арбитрарним судом или пуком наредбом јавних званичника ... Кроз литературу која се бави савременим јавним законодавством и темељима државности централни елемент концепта конституционализма је да у политичком друштву владини званичници немају слободу да изволевају на било који начин који одаберу; приморани су да посматрају и ограничења моћи и процедуре које поставља врховни, конституционални [уставни] закон заједнице. Стога се може рећи да је мерило конституционализма концепт ограничене владе под вишим законом.<ref>[http://etext.lib.virginia.edu/cgi-local/DHI/dhi.cgi?id=dv1-61 Philip P. Wiener, ed., "Dictionary of the History of Ideas: Studies of Selected Pivotal Ideas"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060623044421/http://etext.lib.virginia.edu/cgi-local/DHI/dhi.cgi?id=dv1-61 |date=2006-06-23 }}, (David Fellman, "Constitutionalism"), vol 1, pp. 485, 491–92 (1973–74) »Constitutionalism is descriptive of a complicated concept, deeply embedded in historical experience, which subjects the officials who exercise governmental powers to the limitations of a higher law. Constitutionalism proclaims the desirability of the rule of law as opposed to rule by the arbitrary judgment or mere fiat of public officials ... Throughout the literature dealing with modern public law and the foundations of statecraft the central element of the concept of constitutionalism is that in political society government officials are not free to do anything they please in any manner they choose; they are bound to observe both the limitations on power and the procedures which are set out in the supreme, constitutional law of the community. It may therefore be said that the touchstone of constitutionalism is the concept of limited government under a higher law.«</ref>}}
Ред 21:
Правник [[Џереми Волдрон]] каже да је конституционализам углавном недемократски:
{{quote|Устави нису само питање ограничавања и лимитирања моћи; ради се о давању моћи обичним људима у демократији и омогућавање истима да контролишу изворе права и прилагоде апарат владе својим аспирацијама. То је демократски поглед устава, али не и конституционалистички поглед... Наравно, увек је могуће представити алтернативу конституционализму као алтернативни облик конституционализма: научници говоре о „народном конституционализму” или „демократском конституционализму”... Али ја мислим да је вредно истаћи праву верзију антипатије између конституционализма и демократске или народне самовладе, ако не само зато што ће нам то помоћи да измеримо јасније меру до које нова и ’одрасла’ теорија уставног права узима праву количину конституционалног терета осигуравајући да људи нису обесправљени самим документом који треба да им да њихову моћ.<ref>{{cite book|last=Waldron|first=Jeremy|title=Contemporary Debates in Political Philosophy|url=https://archive.org/details/contemporarydeba00chri|year=2009|editor=Christiano, Thomas |editor2=Christman, John|page=[https://archive.org/details/contemporarydeba00chri/page/n281 279]|chapter=Constitutionalism – A Skeptical View|quote=Constitutions are not just about retraining and limiting power; they are about the empowerment of ordinary people in a democracy and allowing them to control the sources of law and harness the apparatus of government to their aspirations. That is the democratic view of constitutions, but it is not the constitutionalist view... Of course, it is always possible to present an alternative to constitutionalism as an alternative form of constitutionalism: scholars talk of "popular constitutionalism" or "democratic constitutionalism."... But I think it is worth setting out a stark version of the antipathy between constitutionalism and democratic or popular self-government, if only because that will help us to measure more clearly the extent to which a new and mature theory of constitutional law takes proper account of the constitutional burden of ensuring that the people are not disenfranchised by the very document that is supposed to give them their power.}}</ref>}}
Конституционализам је такође критиковао [[Мари Ротбард]], који га је осудио као такав да нема могућност обуздавања влада и да не штити права грађана од самих њихових влада:
| |||